Da li smo sa superćelijskom olujom obrali bostan
09:15 29.07.2023 (Osveženo: 14:23 29.07.2023)
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Pratite nas
Ono što je posle superćelijske oluje koja je protutnjala Srbijom sasvim izvesno je da smo što se tiče sezonskog voća i povrća obrali bostan. Velike štete će se odraziti na slabiju ponudu u trgovinama i pijacama i na džep potrošača, ali nacionalni bilans hrane ipak neće biti ugrožen, smatraju sagovornici Sputnjika.
Svi se slažu da je šteta velika, ali da su nepogode bile lokalnog karaktera, pa je tako bilo situacija da su na samo 200 metara razmaka dve parcele prošle drastično različito – jednu uraganski vetar nije ni okrznuo, a na drugoj je šteta bila totalna. Evidentno je da je Vojvodina najviše stradala.
Biće dovoljno hrane
Agroekonomista Milan Prostran napominje da posao na proceni štete obično traje mesec dana i da treba sačekati zvanične podatke, ali i napominje da godina nije završena, da je do kraja jesenje berbe i žetve ostalo još tri meseca. Šta će se dešavati u tom periodu niko živ ne zna, kaže on za Sputnjik.
„Ali definitivno neće biti ugrožen nacionalni bilans hrane. Imaćemo, verovatno, manje za izvoz, a na kraju to je uvek najbitnije. Važan je izvoz, ali je najvažnije da vi ne morate da gledate hoće li vam neko udeliti po višoj ili manjoj ceni, ili ćete kupovati za zlato, ili za novce“, kaže ovaj agroekonomista.
To će, po njegovom mišljenju, uticati na izvestan rast cena i na to da ne dođe do planiranog pada inflacije, ali ipak smatra da nije u pitanju toliki rast cena koji će uznemiriti potrošače koji već neko vreme plaćaju viosku cenu voća i povrća. Upravo potrošači su, na kraju, kočničari cena, jer ono što ne mogu da kupe neće ni kupiti, kaže Prostran.
On misli da će, kada je reč o osnovnim prehrambenim proizvodima, pre svega doći do rasta cene žita, pa možda čak i uljarica, dok voće i povrće već ima nezabeleženo visoku cenu za potrošača, a najnižu kod primarnog proizvođača. Čitavo proleće sve do danas taj tipičan sezonski karakter cena u trgovinama i na pijacama nije došao do izražaja, konstatuje naš sagovornik.
Suzperćelijska oluja je najviše naštetila poljoprivredi Vojvodine
© Foto : meteoromania.ro/Printscreen
Teška godina za voćare i bez oluje
Profesor na katedri za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Zoran Keserović smatra da je ovo inače teška godina za voćare od ranog proleća jer su se smenjivale velike kiše, a potom suša. Naleti superćelijskog oblaka kakav se kod nas prvi put pojavio pre pet godina doneli su dosta indirektne i direktne štete.
„Direktna je tamo gde nije bilo protivgradnih mreža i tu imamo dosta opalih plodova, pogotov kod nekih sorti kruške, kao i kod voćnih vrsta koje nisu obrane, kakve su šljiva, brseskva, ali najveće štete su nastale rušenjem protivgradnih mreža, tog kompletnog sistema. Najveće su na Fruškoj gori i prema poslednjoj evidenciji srušeno je oko 110 hektara takvog sistema. Najviše je srušeno pod jabukom. Od 110 hektara 90 je jabuka, a 20 kruška. Znači najveće štete su nastale kod jabuke“, kaže on za Sputnjik.
Moguć i interventni uvoz
Po njegovoj proceni šteta u voćarstvu, ne računajući i onu u proizvodnji sadnog materijala je najmanja 25 miliona evra. Samo za podizanje jednog protivgradnog sistema potrebno je 35 do 40 hiljada evra po hektaru, a gde je gubitak prinosa. Pri tom je malo njih osiguralo te zasade, dodaje naš sagovornik.
„Štete su velike i to će se odraziti na rod sledeće godine, ne samo ove. Posle ovih olujnih vetrova prinos voća će biti smanjen za pet do osam dosto, u odnosu na onaj koji smo projektovali možda pre mesec dana. Sigurno će se odraziti na povećanje cene voća, jedino ako se ne interveniše uvozom“, ocena je stručnjaka za voće.
Nema povrća koje nije stradalo
Njegov kolega sa katedre za povrtarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, dr Žarko Ilin kaže da su oluje u protekle dve nedelje nanele velike štete i u proizvodnji povrća, pre svega u Vojvodini, ali i u zapadnoj, južnoj i jugoistočnoj Srbiji.
„Stradala je većina povrtarskih vrsta. Od crnog luka, praziluka, paprike, paradajza, krastavca za svežu potrošnju, krastavca kornišona za potrebe prerađivačke industrije, kupusa, karfiola, brokole, kineskog kupusa, zatim korenastih vrsta - šargarepe, peršuna, paštrnaka, celera. Izuzetno su velike štete na usevima krompira, kao i kukuruza šećerca koji 95 odsto ide za izvoz“, kaže stručnjak za povrtarstvo za Sputnjik.
To važi kako za povrće gajeno u bašti, tako i u plastenicima, a posebno su, kako napominje, velike štete povrća gajenog za plasman na tržištu i za potrebe prerađivačke industrije i kreću se od oko 20 odsto do gotovo 100 posto planiranog roda.
Problem jer može otići u izvoz
„Štete se kreću na nivou od dve do čak sedma-osam hiljada evra po hektaru u proizvodnji na otvorenom polju, dok su te štete u zaštićenom pristoru mnogo veće u zavisnosti da li je stradala samo folija, ili i noseća konstrukcija plastenika,“ kaže Ilin. Tome treba dodati i štetu u slučaju da su stradali usevi.
On napominje da je malo povrtarskih vrsta čija proizvodnja može ponovo da se zasnuje tokom avgusta, septembra, oktobra, ocenivši da bi država trebalo da pomogne proizvođače kako se ti gubici ne bi protezali i na naredne godine.
„Ponuda će biti sigurno smanjena, što će onda sigurno prouzrokovati rast cena, ali nije samo problem u smanjenoj ponudi na tržištu nego će biti problem što bi značajne količine mogle da odu u izvoz, što znači da bi ponuda po dva osnova mogla da bude smanjena“, ocena je našeg sagovornika.
Rod kukuruza koji je polegao biće desetkovan
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Julska kiša zlata vredna
Stručnjak za kukuruz na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, dr Goran Bekavac za Sputnjik kaže da će oni čija se parcela sa kukuruzom nije našla na putu oluje u Vojvodini ove godine proći će dobro jer je julska kiša od 30 litara po metru kubnom bila vredna zlata. Tamo pak gde je kukuruz povaljan, a to znači gde je stabljika polelgla pod udglom od 30 stepeni i manjim u odnosu na zemlju, zbog čega kombajn ne može da poduhvati klip, rod će biti desetkovan.
„U ovom momentu je teško reći kako će se sve to odraziti na prinos. Pre 15. avgusta nema ni govora da možemo imati procene o prinosu da li će biti ovakav, ili onakav. Treba barem da prođe nalivanje zrna kada ćemo moći nešto da kažemo“, kaže Bekavac. A kako će se to odraziti na kraju na cenu ove berzanske robe koja je nepredvidiva, to takođe sada niko ne može da kaže, ističe ovaj stručnjak za kukuruz.
