https://lat.sputnikportal.rs/20230728/neocekivana-posledica-supercelijske-oluje-u-srbiji-nastala-nestasica-crepa-1159265718.html
Neočekivana posledica superćelijske oluje u Srbiji: Nastala nestašica crepa
Neočekivana posledica superćelijske oluje u Srbiji: Nastala nestašica crepa
Sputnik Srbija
Popis štete posle prošlonedeljnih oluja privodi se kraju kako bi građani dobili pomoć i u novcu i materijalu da obnove objekte. Najviše su stradali krovovi, pa... 28.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-28T21:09+0200
2023-07-28T21:09+0200
2023-07-28T21:12+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
srbija
nesreće i prirodne katastrofe
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/13/1158826577_0:441:2730:1977_1920x0_80_0_0_9e8d9a636db69bea7dc7e7e6cb20ab0f.jpg
Prošlonedeljne oluje, među kojima su i one koje su dobile naziv superćelijske, na kakve nismo navikli, zasigurno će najduže pamtiti stanovnici Južnobačkog okruga. Samo na području opštine Bačka Palanka oštećeno je više od 4.000 objekata. Sa nekih je crep leteo i po dva puta. Novi je teško naći, majstore da ga postave još teže, žale se meštani.Potražnja tražnja za crepom„Iz ruku otimali jedan drugome crep. Svakome treba, a nema crepa. Ta stara proizvodnja se, ja mislim, ne radi sada“, kaže Radislav Radanović iz Bačke Palanke.Karolj Sekereš, koji radi na stovarištu u Novom Sadu, navodi da su se najviše tražili žljebnjaci i stari tipovi crepa.Tražnja za crepom povećana je četiri do pet puta ne samo kod nas već i u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kažu proizvođači. Tvrde i da lako mogu da povećaju proizvodnju, čak i starijih modela crepa.„Potražnja je trenutno fokusirana na klasične crepove malih formata, jer su oni najduže prisutni na krovovima naše države. Pojedinačno ima potrebe za biber-crepom u predelima gde su stradali stariji objekti, kao što je, nažalost, i Petrovaradinska tvrđava“, ističe Majda Petković iz grupacija za građevinarstvo Privredne komore Srbije.Da li će biti poskupljenjaMiroslav Gajić iz preduzeća „Toza Marković Kikinda“ naglašava da su se dogovorili sa njihovim kupcima da se cene ne dižu, tj. da cena ostane kao što je bila i do sada.Ipak, trenutno je gotovo nemoguće kupiti crep na stovarištima. Vlada Vojvodine izdvojila je 75 miliona dinara upravo za pomoć domaćinstvima da nabave crep preko robnih rezervi. Do novca se bez popisa ne može.„Mi smo u Vladi formirali Štab za vanredne situacije na čijem je čelu je premijerka i upravo taj štab će prihvatati popis kako u ovoj, tako i u drugim opštinama gde je bilo štete i od poplava i od drugih nepogoda. Tako ćemo rešavati probleme i onda će opštine dobijati novac koji će delom moći da transferišu građanima koji su imali štete na kućama“, objašnjava Goran Vesić, ministar građevinarstva i infrastrukture.On dodaje i da će Vlada interventno pomoći Bačkoj Palanci da sanira štetu na školama, vrtićima, javnim ustanovama.U pojedinim gradovima, poput Kraljeva, šteta i tražnja za crepom prouzrokovana nevremenom je veća nego u vreme zemljotresa. Veća tražnja obično znači i više cene, ali ostaje da držimo za reč proizvođače koji obećavaju da promena neće biti, piše RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20230726/srpski-meteorolog-otkriva-prevaru-teorijom-da-covek-i-haarp-menjaju-klimu-bogati-sire-strah-u-narod-1159124593.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230728/meteorolog-upozorava-na-mogucnost-novih-supercelijskih-oluja-u-srbiji-1159195118.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, srbija, nesreće i prirodne katastrofe
društvo, srbija – društvo, srbija, nesreće i prirodne katastrofe
Neočekivana posledica superćelijske oluje u Srbiji: Nastala nestašica crepa
21:09 28.07.2023 (Osveženo: 21:12 28.07.2023) Popis štete posle prošlonedeljnih oluja privodi se kraju kako bi građani dobili pomoć i u novcu i materijalu da obnove objekte. Najviše su stradali krovovi, pa je u najpogođenijim gradovima došlo do nestašice crepa.
Prošlonedeljne oluje, među kojima su i one koje su dobile naziv superćelijske, na kakve nismo navikli, zasigurno će najduže pamtiti stanovnici Južnobačkog okruga. Samo na području opštine Bačka Palanka oštećeno je više od 4.000 objekata. Sa nekih je crep leteo i po dva puta. Novi je teško naći, majstore da ga postave još teže, žale se meštani.
Potražnja tražnja za crepom
„Iz ruku otimali jedan drugome crep. Svakome treba, a nema crepa. Ta stara proizvodnja se, ja mislim, ne radi sada“, kaže Radislav Radanović iz Bačke Palanke.
Karolj Sekereš, koji radi na stovarištu u Novom Sadu, navodi da su se najviše tražili žljebnjaci i stari tipovi crepa.
„Zatečeni smo stanjem kao i svi, raspolagali smo s dosta velikim lagerom, ali nismo očekivali toliki udar, kao što je bio. Tolika potražnja je bila, ljudi su stajali u redovima, po pola sata se čekalo“, dodaje Sekereš.
Tražnja za crepom povećana je četiri do pet puta ne samo kod nas već i u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kažu proizvođači. Tvrde i da lako mogu da povećaju proizvodnju, čak i starijih modela crepa.
„Potražnja je trenutno fokusirana na klasične crepove malih formata, jer su oni najduže prisutni na krovovima naše države. Pojedinačno ima potrebe za biber-crepom u predelima gde su stradali stariji objekti, kao što je, nažalost, i Petrovaradinska tvrđava“, ističe Majda Petković iz grupacija za građevinarstvo Privredne komore Srbije.
Da li će biti poskupljenja
Miroslav Gajić iz preduzeća „Toza Marković Kikinda“ naglašava da su se dogovorili sa njihovim kupcima da se cene ne dižu, tj. da cena ostane kao što je bila i do sada.
„Da izađemo u susret građanima, da niko ne profitira na ovoj nesreći i muci. A mi smo kao 'Toza Marković' spremni da se odreknemo dela profita i da smanjimo izvoz, koji je 65 posto od ukupne proizvodnje crepa, da bi mogli da dođu do crepa naši građani, gde je kritično“, poručuje Gajić.
Ipak, trenutno je gotovo nemoguće kupiti crep na stovarištima. Vlada Vojvodine izdvojila je 75 miliona dinara upravo za pomoć domaćinstvima da nabave crep preko robnih rezervi. Do novca se bez popisa ne može.
„Mi smo u Vladi formirali Štab za vanredne situacije na čijem je čelu je premijerka i upravo taj štab će prihvatati popis kako u ovoj, tako i u drugim opštinama gde je bilo štete i od poplava i od drugih nepogoda. Tako ćemo rešavati probleme i onda će opštine dobijati novac koji će delom moći da transferišu građanima koji su imali štete na kućama“, objašnjava Goran Vesić, ministar građevinarstva i infrastrukture.
On dodaje i da će Vlada interventno pomoći Bačkoj Palanci da sanira štetu na školama, vrtićima, javnim ustanovama.
U pojedinim gradovima, poput Kraljeva, šteta i tražnja za crepom prouzrokovana nevremenom je veća nego u vreme zemljotresa. Veća tražnja obično znači i više cene, ali ostaje da držimo za reč proizvođače koji obećavaju da promena neće biti,
piše RTS.
