Svedočenje iz koga je jasno: Srbi s obe strane Drine nemaju čemu dobrom da se nadaju od Amerike
© AP Photo / Darko Vojinovic
Pratite nas
Iz svedočenja Džejmsa Obrajena, koji bi trebalo da bude imenovan za pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, jasno se vidi da Srbija od Amerike nema čemu dobrom da se nada. Povratak Džejmsa Obrajena znači da ne može da se očekuje da Amerika uvaži ijedan srpski interes.
Ukoliko bude imenovan na mesto zamenika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, a svi su izgledi da hoće, Džejms Obrajen pridružiće se Kristoferu Hilu i Džejmsu Rubinu, dvojici ličnosti koji su sprovodili američku politiku na Balkanu devedesetih godina prošlog veka. Obrajen je svedočio pred Odborom za spoljnu politiku Senata i, između ostalog, opširno je govorio o američkom viđenju političke situacije na Balkanu.
Povratak otpisanih
Obrajenovim imenovanjem i kadrovski bi bila kompletirana „udarna grupa“ koja je vedrila i oblačila nad jugoslovenskom krizom, od Hrvatske i BiH, do Kosova i Metohije i agresije na SRJ 1999. godine, komentariše Obrajenovo svedočenje pred članovima američkog Senata politikolog Aleksandar Pavić.
Podsećamo, Obrajen je bio izaslanik američke administracije za Balkan, kao i viši savetnik nekadašnjeg američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt, bio je uključen u izradu Dejtonskog sporazuma i veoma aktivan tokom pregovora u Rambujeu 1999.
„To su ljudi koji su oličenje američke politike prema nama iz devedesetih godina. Očigledno je potrebno da se vrate da bi, kako kažu završili nedovršeni posao. Nema Klintona, nema Medlin Olbrajt, ali tu su njihovi izvršioci“, kaže Pavić.
Postrojavanje EU
Tokom svedočenja, što je uobičajena parlamentarna procedura u Americi za kandidate za pojedina mesta u administraciji, Obrajen je izričito naglasio da države Zapadnog Balkana moraju da od EU dobiju jasne zahteve i podsticaje na putu ka članstvu u Uniji. Njegov ton zapravo govori o tome da SAD diktiraju Briselu šta treba da radi.
Pavić podseća na nedavni sastanak evropskog Saveta za spoljne poslove na kome je napravljena analiza procesa vazalizacije EU, procesa koji je, prema rečima našeg sagovornika naročito naglašen od izbijanja ukrajinske krize.
„Svima je jasno, pa i proameričkom, proatlantističkom briselskom establišmentu, da je EU pretvorena u američkog vazala. Od njih se očekuje da rade, ne za svoje, nego za američke interese, da se svojih interesa odriču i da još i plaćaju za to. To je samo pokušaj povratka devedesetih godina, kada je Obrajen bio u Klintonovoj administraciji, kada je Amerika bila jednopolarni hegemon i mogla je svima da diktira pravila. Samo su se Srbi tome suprotstavili“, objašnjava Pavić.
Vašington danas zamišlja da je i dalje jednopolarni hegemon, s tim što je sada mnogo opasniji jer je nesigurniji. Znajući da ima rivale kakve nije imao devedesetih, sada su SAD mnogo otvorenije i oštrije u diktatima.
Devedesetih, Vašington je puštao Evropljane da lansiraju svoje mirovne planove, koje bi minirao iza scene, kako bi se pojavio kao jedini mirotvorac – danas bukvalno postrojava EU, dodaje on.
„Istupanje Obrajena nije nikakav izuzetak, I sami Amerikanci vide da među političarima koji vode članice EU, kao i onima koji vode briselsku birokratiju, izuzev Viktora Orbana, nema nikoga ko sme da im se suprotstavi“, ističe Pavić.
Republika Srpska veći trn u oku od KiM
I dok kao najveća krizna žarišta u regionima koje će „pokrivati“ navodi Kinu, Ukrajinu i BiH, Obrajen skoro da uopšte ne pominje Kosovo i Metohiju kao, makar i potencijalno krizno žarište, iako kriza na KiM uveliko traje.
Amerika neće promeniti politiku prema Srbiji što se tiče KiM, dok u svakom trenutku na tom prostoru mogu da izazovu krizu. Stoga, za Srbiju ne bi bilo pametno da se opušta kada je o KiM reč, naglašava Pavić. Prema njegovim rečima, moguće je da SAD smatraju da će se stanje na KiM srediti samo od sebe ili da uopšte ne žele stabilizaciju u južnoj srpskoj pokrajini.
„Pre mislim da ne žele da sada dodatno talasaju, jer im se stvarno žuri oko KiM. Mislili su da će to završiti ranije i pokušavaju da spolja gledano stvar izgleda kao da je pod kontrolom. Dok su im Dodik i republika Srpska suviše očigledan trn u oku, kao što su i Rusija, i Kina, zato ih izričito pominje“, ističe Pavić.
Republika Srpska je, dodaje Pavić, lakši cilj, dok je Kosovo i Metohija teži zbog premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija – on Americi ne daje dovoljno prostora da može da isključivo vrši pritisak na Srbiju.
„Tako da mislim da je samo to u pitanju. Drugo, mislim da su sada stvarno rešeni da probaju da definitivno neutrališu Republiku Srpsku, da je obezglave neutralisanjem Dodika i to žele da javno kažu kao vid pritiska na Republiku Srpsku, ali i na Srbiju. Kao i pritisak na njihove evropske vazale da se udruže u suzbijanju Republike Srpske, zato što je ona, suštinski gledano, najmanje pacifikovana od svih oblasti na prostoru bivše Jugoslavije“, smatra Pavić.
Republika Srpska je glavni problem jer ne krije želju za održavanjem i razvijanjem dobrih veza sa Rusijom i Kinom, što i jeste razlog zbog koga je srpskom entitetu u BiH poklonjena posebna pažnja.
Učvršćivanje kolonijalnog režima u BiH
Osvrćući se na Republiku Srpsku, Obrajen je naglasio da bi, u slučaju da Euforu ne bude produžen mandat, snage NATO mogle da dođu na prostor BiH. Prema Obrajenovom mišljenju, međunarodne vojne snage ključne su za bezbednost BiH.
Radi se o učvršćivanju kolonijalnog režima u BiH – umesto da se, 28 godina nakon građanskog rata, BiH osamostaljuje, SAD i dalje insistira na kolonijalnom upravniku – visokom predstavniku, koji je pri tome nelegalan, komentariše Pavić.
„Čim ponovo pominju NATO, to znači pretnju silom. To je još jedna pretnja Republici Srpskoj. I to je još jedna stvar koja nas vraća u devedesete. Oni jednostavno ne mogu da podnesu da im Republika Srpska sa milion i dvesta hiljada stanovnika prkosi i da im u tom moru zvanom Evropa Srbi govore „ne“, da neće da se pokore. To im je ogroman problem, ne samo geopolitičkog i geostrateškog, već i sa PR stanovišta. To je loše za njihovu reputaciju“, konstatuje on.
Kako će Amerika da izađe na kraj sa Rusijom i Kinom, ako ne mogu sa Republikom Srpskom, pita se on.
Treba biti spreman za odbranu Republike Srpske, a Obrajenov povratak jasno je upozorenje da će ona itekako biti na meti SAD. To je jasan znak je da je sada više nego ranije potrebno prekodrinsko jedinstvo svih Srba, zaključuje Pavić.
