https://lat.sputnikportal.rs/20230727/novi-udar-iz-vasingtona-na-republiku-srpsku-upozorenje-stejt-departmenta-za-investitore-1159181229.html
Novi udar iz Vašingtona na Republiku Srpsku: Upozorenje Stejt departmenta za investitore
Novi udar iz Vašingtona na Republiku Srpsku: Upozorenje Stejt departmenta za investitore
Sputnik Srbija
Američki Stejt department objavio je izveštaj o investicionoj situaciji u Bosni i Hercegovini u kojem je upozorio na komplikovan i nesiguran sistem koji... 27.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-27T18:22+0200
2023-07-27T18:22+0200
2023-07-27T18:22+0200
region
region – politika
region – ekonomija
bosna i hercegovina (bih)
milorad dodik
republika srpska (rs)
sad
stejt department
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/20/1112592084_0:266:5100:3135_1920x0_80_0_0_fd7a2f73097e825ce1090fe37f3a5c9a.jpg
U izveštaju se navodi da je Bosna i Hercegovina otvorena za strana ulaganja, ali da bi uspeli, investitori „moraju prevazići značajne izazove uključujući endemsku korupciju, složene zakonske/regulatorne okvire i strukture vlasti, netransparentne poslovne procedure, nedovoljnu zaštitu imovinskih prava i slab pravosudni sistem pod neprikladnim uticajem etnonacionalističkih stranaka i njihovih pokroviteljskih mreža“."Zemlja nudi liberalan trgovinski režim, a njena pojednostavljena poreska struktura je jedna od najnižih u regionu (17 posto PDV-a i 10 posto poreza na dohodak), ali poslodavci snose veliki teret za socijalne doprinose. Značajna migracija radne snage stvorila je izazove u zapošljavanju. Više od 500 državnih preduzeća i naduvan javni sektor pritiskaju privatni sektor", navodi se u izveštaju.Složene institucionalne, političke i teritorijalne strukture BiH komplikuju ekonomski pejzaž zemlje i odvraćaju strane investitore.„Nakon opštih izbora u oktobru 2022. godine, vlada na državnom i entitetskom nivou Republike Srpske (RS) formirana je u rekordnom roku. Federacija BiH, gde je vlada od 2018. u tehničkom mandatu, se i dalje suočava sa značajnim izazovima u formiranju funkcionalne vlasti. Etničke tenzije su visoke dok se etnonacionalističke stranke bore da osiguraju ili održe kontrolu nad određenim institucijama. U tom kontekstu, institucije na državnom nivou su napravile mali napredak u sprovođenju neophodnih reformi za jačanje poslovnog okruženja“, ističe se u izveštaju.BiH je postala zemlja kandidat za članstvo u EU 2022. godine u potezu koji je naširoko prepoznat kao politička odluka, a ne kao odraz značajnog napretka u neophodnim reformama. BiH nije članica Svetske trgovinske organizacije, podseća se u izveštaju Stejt departmenta.„Potezi entiteta RS da protivustavno preuzme kontrolu nad državnom imovinom i pretnje predsednika RS Milorada Dodika da će RS odvojiti od BiH takođe su povećali tenzije. Ove radnje, u kombinaciji sa naporima RS da se formiraju paralelne institucije na entitetskom nivou, kao što je Agencija za lekove i medicinsku opremu RS, prete da stvore pravne nejasnoće koje dodatno komplikuju poslovno okruženje, narušavaju privredu i ometaju ulaganja“, kaže se u izveštaju.U tom kontekstu Stejt department preporučuje investitorima da sprovedu adekvatnu proveru:State department je dalje naveo i da se ekonomija BiH se u potpunosti oporavila od pandemije Kovid-19, ali i dalje beleži nizak nivo ekonomskog rasta u odnosu na konkurente u regionu. Prema procenama Svetske banke, očekuje se da će realni BDP porasti za 2,5 posto u 2023. i 3 posto u 2024. Navodi se i da privreda BiH nije iskusila značajnije direktne efekte sukoba u Ukrajini, ali su izgledi za njen ekonomski oporavak otežani zbog pogoršanja eksternog okruženja, povišene inflacije i strožih uslova komercijalnog finansiranja."Prosečna stopa inflacije u BiH u 2022. godini iznosila je 16,3 posto i bila je posebno visoka kod osnovnih potrošačkih dobara i energije", primećuje se u izveštaju.Očekivano usporavanje privrede u 2023. godini na izvoznim tržištima Evrozone takođe, kako se navodi, predstavlja ozbiljne rizike, jer je BiH usko vezana za evropske lance vrednosti i prvenstveno izvozi robu, a ne usluge.„BiH takođe ima relativno nizak nivo direktnih stranih investicija. Rascepkana vlada u BiH nema ni kapacitet ni političku volju da se posveti pružanju adekvatnih podsticaja ili dobrog okruženja za investitore. Između 1994. i 2021. godine u BiH se slilo približno 8,95 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Prvih pet investitora u BiH su Austrija, Hrvatska, Srbija, Slovenija i Nemačka. Ukupno gledano, ove zemlje predstavljaju 61 posto ukupnih zaliha stranih direktnih investicija u BiH“, kaže se u izveštaju.Glavni istorijski sektori za strana direktna ulaganja u BiH su proizvodnja, bankarstvo, trgovina i telekomunikacije.„Strane direktne investicije imaju tendenciju da ostanu stabilne iz godine u godinu na oko 400 miliona dolara. Prema preliminarnim podacima Centralne banke BiH, one su se u prvih devet meseci 2022. godine fokusirale na obnovljive izvore energije, turizam, nekretnine i metaloprerađivačku industriju s naglaskom na automobilski sektor. BiH je bogata prirodnim resursima, pružajući potencijalne mogućnosti u energetici (hidro, vetar, solarna energija, zajedno sa tradicionalnom toplotom), poljoprivredi, drvnoj građi i turizmu“.Američke investicije u BiH su niske, a većinu američkih kompanija u BiH predstavljaju male prodajne kancelarije koje su koncentrisane na prodaju američkih roba i usluga, uz minimalna dugoročna ulaganja, zaključuje se u uvodnom delu izveštaja Stejt departmenta.
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
region – politika, region – ekonomija, bosna i hercegovina (bih), milorad dodik, republika srpska (rs), sad, stejt department
region – politika, region – ekonomija, bosna i hercegovina (bih), milorad dodik, republika srpska (rs), sad, stejt department
Novi udar iz Vašingtona na Republiku Srpsku: Upozorenje Stejt departmenta za investitore
Američki Stejt department objavio je izveštaj o investicionoj situaciji u Bosni i Hercegovini u kojem je upozorio na komplikovan i nesiguran sistem koji otežava investitorima nova ulaganja, sa posebnim akcentom na Republiku Srpsku i njenog predsednika Milorada Dodika.
U izveštaju se navodi da je Bosna i Hercegovina otvorena za strana ulaganja, ali da bi uspeli, investitori „moraju prevazići značajne izazove uključujući endemsku korupciju, složene zakonske/regulatorne okvire i strukture vlasti, netransparentne poslovne procedure, nedovoljnu zaštitu imovinskih prava i slab pravosudni sistem pod neprikladnim uticajem etnonacionalističkih stranaka i njihovih pokroviteljskih mreža“.
"Zemlja nudi liberalan trgovinski režim, a njena pojednostavljena poreska struktura je jedna od najnižih u regionu (17 posto PDV-a i 10 posto poreza na dohodak), ali poslodavci snose veliki teret za socijalne doprinose. Značajna migracija radne snage stvorila je izazove u zapošljavanju. Više od 500 državnih preduzeća i naduvan javni sektor pritiskaju privatni sektor",
navodi se u izveštaju.Složene institucionalne, političke i teritorijalne strukture BiH komplikuju ekonomski pejzaž zemlje i odvraćaju strane investitore.
„Nakon opštih izbora u oktobru 2022. godine, vlada na državnom i entitetskom nivou Republike Srpske (RS) formirana je u rekordnom roku. Federacija BiH, gde je vlada od 2018. u tehničkom mandatu, se i dalje suočava sa značajnim izazovima u formiranju funkcionalne vlasti. Etničke tenzije su visoke dok se etnonacionalističke stranke bore da osiguraju ili održe kontrolu nad određenim institucijama. U tom kontekstu, institucije na državnom nivou su napravile mali napredak u sprovođenju neophodnih reformi za jačanje poslovnog okruženja“, ističe se u izveštaju.
BiH je postala zemlja kandidat za članstvo u EU 2022. godine u potezu koji je naširoko prepoznat kao politička odluka, a ne kao odraz značajnog napretka u neophodnim reformama. BiH nije članica Svetske trgovinske organizacije, podseća se u izveštaju Stejt departmenta.
„Potezi entiteta RS da protivustavno preuzme kontrolu nad državnom imovinom i pretnje predsednika RS Milorada Dodika da će RS odvojiti od BiH takođe su povećali tenzije. Ove radnje, u kombinaciji sa naporima RS da se formiraju paralelne institucije na entitetskom nivou, kao što je Agencija za lekove i medicinsku opremu RS, prete da stvore pravne nejasnoće koje dodatno komplikuju poslovno okruženje, narušavaju privredu i ometaju ulaganja“, kaže se u izveštaju.
U tom kontekstu Stejt department preporučuje investitorima da sprovedu adekvatnu proveru:
„Ovo uključuje izbegavanje izlaganja pojedincima i entitetima pod sankcijama SAD, i razjašnjavanje prava vlasništva nad zemljištem i statusa sub-nacionalnih institucija kako bi se izbeglo uplitanje u potencijalno nezakonit i/ili neustavan aranžman. Potencijalni investitori se pozivaju da pročitaju pravne analize i izjave visokog predstavnika za BiH“.
State department je dalje naveo i da se ekonomija BiH se u potpunosti oporavila od pandemije Kovid-19, ali i dalje beleži nizak nivo ekonomskog rasta u odnosu na konkurente u regionu. Prema procenama Svetske banke, očekuje se da će realni BDP porasti za 2,5 posto u 2023. i 3 posto u 2024.
Navodi se i da privreda BiH nije iskusila značajnije direktne efekte sukoba u Ukrajini, ali su izgledi za njen ekonomski oporavak otežani zbog pogoršanja eksternog okruženja, povišene inflacije i strožih uslova komercijalnog finansiranja.
"Prosečna stopa inflacije u BiH u 2022. godini iznosila je 16,3 posto i bila je posebno visoka kod osnovnih potrošačkih dobara i energije", primećuje se u izveštaju.
Očekivano usporavanje privrede u 2023. godini na izvoznim tržištima Evrozone takođe, kako se navodi, predstavlja ozbiljne rizike, jer je BiH usko vezana za evropske lance vrednosti i prvenstveno izvozi robu, a ne usluge.
„BiH takođe ima relativno nizak nivo direktnih stranih investicija. Rascepkana vlada u BiH nema ni kapacitet ni političku volju da se posveti pružanju adekvatnih podsticaja ili dobrog okruženja za investitore. Između 1994. i 2021. godine u BiH se slilo približno 8,95 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Prvih pet investitora u BiH su Austrija, Hrvatska, Srbija, Slovenija i Nemačka. Ukupno gledano, ove zemlje predstavljaju 61 posto ukupnih zaliha stranih direktnih investicija u BiH“, kaže se u izveštaju.
Glavni istorijski sektori za strana direktna ulaganja u BiH su proizvodnja, bankarstvo, trgovina i telekomunikacije.
„Strane direktne investicije imaju tendenciju da ostanu stabilne iz godine u godinu na oko 400 miliona dolara. Prema preliminarnim podacima Centralne banke BiH, one su se u prvih devet meseci 2022. godine fokusirale na obnovljive izvore energije, turizam, nekretnine i metaloprerađivačku industriju s naglaskom na automobilski sektor. BiH je bogata prirodnim resursima, pružajući potencijalne mogućnosti u energetici (hidro, vetar, solarna energija, zajedno sa tradicionalnom toplotom), poljoprivredi, drvnoj građi i turizmu“.
Američke investicije u BiH su niske, a većinu američkih kompanija u BiH predstavljaju male prodajne kancelarije koje su koncentrisane na prodaju američkih roba i usluga, uz minimalna dugoročna ulaganja, zaključuje se u uvodnom delu izveštaja Stejt departmenta.
