https://lat.sputnikportal.rs/20230726/upozorenje-naucnika-kolaps-atlantske-struje-je-blizu-preti-preokret-vremena-1159093182.html
Upozorenje naučnika: Kolaps atlantske struje je blizu, preti preokret vremena
Upozorenje naučnika: Kolaps atlantske struje je blizu, preti preokret vremena
Sputnik Srbija
Severnoatlantska meridijanska rotirajuća struja (AMOC), ključni sistem okeanskih struja koji utiče na vremenske prilike na severnoj hemisferi, bliži se... 26.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-26T11:52+0200
2023-07-26T11:52+0200
2023-07-26T11:52+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
svet
klima
klimatske promene
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112109/11/1121091141_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_f0b019708673258b8a65fd29a8c2661b.jpg
AMOC se ponaša poput pokretne trake, prenoseći toplu vodu iz tropskih krajeva u severni Atlantik. Naučnici su još ranije upozoravali na slabljenje te struje, upozoravajući na posledice koje bi mogle nalikovati na holivudski film „Dan posle sutra“ u kome klimatolog upozorava na dolazak mini ledenog doba na severnoj hemisferi, ali mu niko ne veruje dok se ono ne dogodi, navodi „Nju sajentist“.Međutim, podaci o ovoj struji prate se tek od 2004. godine, zbog čega nema dovoljno podataka za precizne procene daljih događaja.Posledice kolapsa atlantske strujeU novoj studiji, naučnici Peter i Suzan Ditlevsen sa Univerziteta u Kopenhagenu, koristili su podatke o temperaturi površine mora iz subpolarnog severnog Atlantika koji datiraju još od 1870. godine, kao analogne za stabilnost AMOC-a. Njihova analiza, koja je objavljena u naučnom časopisu „Nejčr komjunikejšns“, sugeriše da je AMOC sve nestabilniji i da bi uskoro mogao doći do kritične tačkepreokreta.Pod pretpostavkom da će se trenutne emisije gasova staklene bašte nastaviti, danski naučnici predviđaju da će se kolapsokeanske struje najverojatnije dogoditi sredinom ovog veka, negde u rasponu od 2025. do 2095. godine.Potencijalni kolaps AMOC-a mogao bi da ima ozbiljne posledice, uključujući nagli porast nivoa mora u Severnoj Americi, značajne padove temperature širom severne Evrope i poremećaj azijskih monsuna.Drugi naučnici ipak pozivaju na oprez, postavljajući pitanje mogu li temperature površine mora tačno da prikažu otpornost te struje, jer na to utiču brojni činioci i ne moraju da budu direktno povezani sa njenom stabilnošću.Suprotno ovom mišljenju, Međuvladin panel o klimatskim promenama navodi da je kolaps AMOC-a malo verovatan u ovom veku, zasnivajući svoj stav na klimatskom modeliranju.Podeljena mišljenja naučnikaNaučnici koji nisu uključeni u novu studiju, imaju podeljena mišljenja.Peni Holidej iz britanskog Nacionalnog okeanografskog centra, upozorava da nije jasno može li temperatura morske površine da bude direktan pokazatelj otpornosti AMOC-a.Niklas Bers sa Instituta za istraživanja uticaja klime u nemačkom Potsdamu navodi da i drugi dokazi pokazuju da raste nestabilnost AMOC-a u poslednjih 100 godina. Međutim, kako objašnjava, nemoguće je predvideti kada će doći do kolapsa zbog nesigurnosti u oslanjanju na temperature površine mora.Slično misli i Džon Robson sa Univerziteta Riding u Velikoj Britaniji, koji kaže da bi procene ovog naučnog rada trebalo uzeti sa „velikim zrnom soli“.Peter Ditlevsen priznaje da su njihove kalkulacije kontroverzne, ali je ubeđen da su temperature površine mora važna karakteristika AMOC-a, te da su ubeđeni u svoje kalkulacije, zbog čijih važnosti bi javnost trebalo da bude obaveštena o ovoj mogućnosti.
https://lat.sputnikportal.rs/20230707/klima-je-van-kontrole-zabelezena-najtoplija-sedmica-na-zemlji-u-istoriji-merenja-1158200498.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112109/11/1121091141_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_b9a58cf3df711e9176b5dc55933f60ea.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, svet, klima, klimatske promene
nauka i tehnologija, društvo, svet, klima, klimatske promene
Upozorenje naučnika: Kolaps atlantske struje je blizu, preti preokret vremena
Severnoatlantska meridijanska rotirajuća struja (AMOC), ključni sistem okeanskih struja koji utiče na vremenske prilike na severnoj hemisferi, bliži se nepovratnoj tački preokreta, upozoravaju naučnici u novoj studiji.
AMOC se ponaša poput pokretne trake, prenoseći toplu vodu iz tropskih krajeva u severni Atlantik. Naučnici su još ranije upozoravali na slabljenje te struje, upozoravajući na posledice koje bi mogle nalikovati na holivudski film „Dan posle sutra“ u kome klimatolog upozorava na dolazak mini ledenog doba na severnoj hemisferi, ali mu niko ne veruje dok se ono ne dogodi,
navodi „Nju sajentist“.
Međutim, podaci o ovoj struji prate se tek od 2004. godine, zbog čega nema dovoljno podataka za precizne procene daljih događaja.
Posledice kolapsa atlantske struje
U novoj studiji, naučnici Peter i Suzan Ditlevsen sa Univerziteta u Kopenhagenu, koristili su podatke o temperaturi površine mora iz subpolarnog severnog Atlantika koji datiraju još od 1870. godine, kao analogne za stabilnost AMOC-a. Njihova analiza, koja je
objavljena u naučnom časopisu „Nejčr komjunikejšns“, sugeriše da je AMOC sve nestabilniji i da bi uskoro mogao doći do kritične tačkepreokreta.
Pod pretpostavkom da će se trenutne emisije gasova staklene bašte nastaviti, danski naučnici predviđaju da će se kolapsokeanske struje najverojatnije dogoditi sredinom ovog veka, negde u rasponu od 2025. do 2095. godine.
„Ako nastavimo sa emisijama kao sada, to će se verovatno dogoditi između 2050. i 2080. godine“, kaže Suzan Ditlevsen.
Potencijalni kolaps AMOC-a mogao bi da ima ozbiljne posledice, uključujući nagli porast nivoa mora u Severnoj Americi, značajne padove temperature širom severne Evrope i poremećaj azijskih monsuna.
Drugi naučnici ipak pozivaju na oprez, postavljajući pitanje mogu li temperature površine mora tačno da prikažu otpornost te struje, jer na to utiču brojni činioci i ne moraju da budu direktno povezani sa njenom stabilnošću.
„Ako smo u pravu, a mislimo da jesmo, onda to nije nešto o čemu bi trebalo da brinu sledeće generacije. Ovo je nešto o čemu bi trebalo da brinemo sada“, kaže Peter Ditlevsen.
Suprotno ovom mišljenju, Međuvladin panel o klimatskim promenama
navodi da je kolaps AMOC-a malo verovatan u ovom veku, zasnivajući svoj stav na klimatskom modeliranju.
Podeljena mišljenja naučnika
Naučnici koji nisu uključeni u novu studiju, imaju podeljena mišljenja.
Peni Holidej iz britanskog Nacionalnog okeanografskog centra, upozorava da nije jasno može li temperatura morske površine da bude direktan pokazatelj otpornosti AMOC-a.
„Na temperaturu površine mora utiču brojne druge stvari i to nije direktna uzročno-posledična veza“, kaže ona.
Niklas Bers sa Instituta za istraživanja uticaja klime u nemačkom Potsdamu navodi da i drugi dokazi pokazuju da raste nestabilnost AMOC-a u poslednjih 100 godina. Međutim, kako objašnjava, nemoguće je predvideti kada će doći do kolapsa zbog nesigurnosti u oslanjanju na temperature površine mora.
Slično misli i Džon Robson sa Univerziteta Riding u Velikoj Britaniji, koji kaže da bi procene ovog naučnog rada trebalo uzeti sa „velikim zrnom soli“.
Peter Ditlevsen priznaje da su njihove kalkulacije kontroverzne, ali je ubeđen da su temperature površine mora važna karakteristika AMOC-a, te da su ubeđeni u svoje kalkulacije, zbog čijih važnosti bi javnost trebalo da bude obaveštena o ovoj mogućnosti.