https://lat.sputnikportal.rs/20230725/crni-dan-izraelske-demokratije-reforma-koja-je-podelila-drzavu-na-dva-dela-1159059379.html
Crni dan izraelske demokratije: Reforma koja je podelila državu na dva dela
Crni dan izraelske demokratije: Reforma koja je podelila državu na dva dela
U Izraelu je usvojen zakon o reformi pravosuđa koja je državu gurnula u masovne proteste, a celo društvo podelila u dva tabora. 25.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-25T14:50+0200
2023-07-25T14:50+0200
2023-07-25T14:50+0200
svet
svet
sputnjik objašnjava
izrael
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/12/1158704788_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_94048875f4d7b5d8ed781fbd9579d6c5.jpg
Tokom cele 2023. godine izraelska vlada pokušava da progura kontroverznu reformu pravosuđa. To je bila jedna od tačaka predizbornog programa vladajuće partije "Likud". Kada je vlada formirana, kabinet premijera Benjamina Netanijahua je počeo da preduzima korake za njeno sprovođenje. Reformski projekat je podelio izraelsku javnost na dva dela, doveo do unutrašnje političke krize i nereda. Uprkos tome, 24. jula zakon je usvojen u Skupštini i stupio je na snagu.Reforma podrazumeva preraspodelu ravnoteže u sistemu provera i ravnoteže između grana vlasti. Prema novom zakonu, veto Vrhovnog suda može biti nadjačano prostom parlamentarnom većinom. Planirano je i da ubuduće izvršna vlast može da kontroliše izbor sudija. Dakle, reforma je osmišljena da značajno proširi ovlašćenja vlade i parlamenta. Pored toga, rezultat njegovog usvajanja bilo je ograničavanje mogućnosti opozicije da utiče na odluke vladajuće koalicije.Proces usvajanja zakona otegao se šest meseci zbog ozbiljnog protivljenja opozicije. Prema mišljenju protivnika reformi, ona krši principe demokratije i princip podele vlasti.Protesti ne jenjavaju već 29 nedelja. Počeli su u januaru 2023. godine, kada je u njima učestvovalo više od 100 hiljada ljudi. Već u februaru je u prvom čitanju usvojen predlog zakona u okviru reforme pravosuđa, kojim je izmenjena procedura imenovanja sudija. Do marta je postalo jasno da je situacija eskalirala u duboku političku krizu. Do tada je u masovnim demonstracijama učestvovalo pola miliona ljudi. Novi zakon je takođe naišao na kritike u redovima agencija za sprovođenje zakona, posebno vojske. Pretnja unutrašnjoj stabilnosti Izraela navela je Netanijahua da najavi obustavu reforme pravosuđa.Kneset je u julu pokrenuo proces usvajanja prvog dela reforme pravosuđa, koji se bavio ukidanjem „standarda razumnosti” – prava Vrhovnog suda da preispituje odluke vlade. Dana 10. jula, nacrt je odobren u prvom čitanju. Već 11. jula počeo je svenarodni „dan otpora“. Prvi deo reforme pravosuđa odobren je 24. juna u drugom i trećem čitanju glasovima 64 poslanika. Sa druge strane, 56 poslanika opozicije napustilo je salu parlamenta u znak protesta. Tog dana nije održano glasanje o ostalim odredbama reforme, a posebno o promeni procedure imenovanja sudija.U trenutku glasanja ispred zgrade Kneseta u Jerusalimu izašao je ogromnan broj ljudi, protivnika zakona. Protiv gomile demonstranata upotrebljeni su vodeni topovi. Na prvim stranama izraelskih listova već su se pojavili naslovi: crni dan izraelske demokratije.
izrael
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, sputnjik objašnjava, izrael
svet, sputnjik objašnjava, izrael
Crni dan izraelske demokratije: Reforma koja je podelila državu na dva dela
Pratite nas
U Izraelu je usvojen zakon o reformi pravosuđa koja je državu gurnula u masovne proteste, a celo društvo podelila u dva tabora.
Tokom cele 2023. godine izraelska vlada pokušava da progura kontroverznu reformu pravosuđa. To je bila jedna od tačaka predizbornog programa vladajuće partije "Likud". Kada je vlada formirana, kabinet premijera Benjamina Netanijahua je počeo da preduzima korake za njeno sprovođenje. Reformski projekat je podelio izraelsku javnost na dva dela, doveo do unutrašnje političke krize i nereda. Uprkos tome, 24. jula zakon je usvojen u Skupštini i stupio je na snagu.
Reforma podrazumeva preraspodelu ravnoteže u sistemu provera i ravnoteže između grana vlasti. Prema novom zakonu, veto Vrhovnog suda može biti nadjačano prostom parlamentarnom većinom. Planirano je i da ubuduće izvršna vlast može da kontroliše izbor sudija. Dakle, reforma je osmišljena da značajno proširi ovlašćenja vlade i parlamenta. Pored toga, rezultat njegovog usvajanja bilo je ograničavanje mogućnosti opozicije da utiče na odluke vladajuće koalicije.
Proces usvajanja zakona otegao se šest meseci zbog ozbiljnog protivljenja opozicije. Prema mišljenju protivnika reformi, ona krši principe demokratije i princip podele vlasti.
Protesti ne jenjavaju već 29 nedelja. Počeli su u januaru 2023. godine, kada je u njima učestvovalo više od 100 hiljada ljudi. Već u februaru je u prvom čitanju usvojen predlog zakona u okviru reforme pravosuđa, kojim je izmenjena procedura imenovanja sudija. Do marta je postalo jasno da je situacija eskalirala u duboku političku krizu. Do tada je u masovnim demonstracijama učestvovalo pola miliona ljudi. Novi zakon je takođe naišao na kritike u redovima agencija za sprovođenje zakona, posebno vojske. Pretnja unutrašnjoj stabilnosti Izraela navela je Netanijahua da najavi obustavu reforme pravosuđa.
Kneset je u julu pokrenuo proces usvajanja prvog dela reforme pravosuđa, koji se bavio ukidanjem „standarda razumnosti” – prava Vrhovnog suda da preispituje odluke vlade. Dana 10. jula, nacrt je odobren u prvom čitanju. Već 11. jula počeo je svenarodni „dan otpora“. Prvi deo reforme pravosuđa odobren je 24. juna u drugom i trećem čitanju glasovima 64 poslanika. Sa druge strane, 56 poslanika opozicije napustilo je salu parlamenta u znak protesta. Tog dana nije održano glasanje o ostalim odredbama reforme, a posebno o promeni procedure imenovanja sudija.
U trenutku glasanja ispred zgrade Kneseta u Jerusalimu izašao je ogromnan broj ljudi, protivnika zakona. Protiv gomile demonstranata upotrebljeni su vodeni topovi. Na prvim stranama izraelskih listova već su se pojavili naslovi: crni dan izraelske demokratije.
