https://lat.sputnikportal.rs/20230724/novi-udar-na-americki-bankarski-sistem-povuceno-78-milijardi-gotovine-1159031401.html
Novi udar na američki bankarski sistem: Povučen veliki deo keša
Novi udar na američki bankarski sistem: Povučen veliki deo keša
Sputnik Srbija
U pokušaju da se izbore sa rastućom inflacijom, Federalne rezerve su sprovele najbrže povećanje kamatnih stopa od 1980-ih, što je dovelo do neželjenih posledica... 24.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-24T20:45+0200
2023-07-24T20:45+0200
2023-07-24T20:49+0200
ekonomija
ekonomija
sad
banke
federalne rezerve sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/1b/1125204092_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_dec73d8a4f607a8ac7560413a6bf0538.jpg
Nagli rast povlačenja sredstava klijenata iz američkih banaka doveo je do toga da je između 5. i 12. jula povučeno 78 milijardi dolara sa bankovnih računa, pokazuju najnoviji ekonomski podaci sistema Federalnih rezervi (FRED). Pod istim okolnostima, „Banka Silikonske doline“ (SVB) i „Signatur banka“ su u martu pogođene ogromnim odlivom gotovine. Takođe, „Prva republička banka“ je, da bi opstala, morala da traži desetine milijardi dolara od drugih banaka.Masovni odlivi gotovine usledili su nakon dve nedelje relativne stabilnosti, pošto su velike banke dodelile značajne iznose trećim licima da donesu nove depozite.Kolaps „Banke Silikonske doline“Na dan 1. marta, vrednost „Banke Silikonske doline“ je bila blizu 17 milijardi dolara, sa oko 200 milijardi dolara u depozitima klijenata. Njena klijentela, koja se sastoji uglavnom od firmi sa preduzetničkim kapitalom i kompanija u koje su investirale, dala je banci snažno uporište na profitabilnom tržištu. Odluka banke da proda obveznice izazvala je paniku, što je rezultiralo naglim povlačenjem 40 milijardi dolara i naglim padom akcija banke. Ovo je navelo regulatore da intervenišu i preuzmu kontrolu.Još 2008. godine globalni finansijski sistem se suočio sa sličnom razornom krizom izazvanom padom tržišta nekretnina u SAD. Ovog puta, povećanje kamatnih stopa Fed-a ponovo je dovelo u ozbiljnu opasnost američki finansijski sistem.Posledice masovnog egzodusa gotovineKonkurencija na tržištu novca vrši pritisak na banke da pojačaju svoju igru.Džejmi Dajmon, izvršni direktor kompanije JP Morgan Čejs, nedavno je upozorio akcionare na važnost ispunjavanja zahteva za višim kamatnim stopama u bankarskom sektoru i izbegavanja većeg gubitka depozita.„U većini našeg poslovanja postoji veoma mala moć određivanja cena, a beta koeficijenti će rasti“, rekao je on.Banka federalnih rezervi izvestila je da su tokom 2022. godine iz bankarskog sistema povučeni depoziti u vrednosti od 742 milijarde dolara, ostavljajući američkim bankama ukupnu sumu depozita od 17,28 biliona dolara.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, sad, banke, federalne rezerve sad
ekonomija, sad, banke, federalne rezerve sad
Novi udar na američki bankarski sistem: Povučen veliki deo keša
20:45 24.07.2023 (Osveženo: 20:49 24.07.2023) U pokušaju da se izbore sa rastućom inflacijom, Federalne rezerve su sprovele najbrže povećanje kamatnih stopa od 1980-ih, što je dovelo do neželjenih posledica sa ozbiljnim posledicama za banke.
Nagli rast povlačenja sredstava klijenata iz američkih banaka doveo je do toga da je između 5. i 12. jula povučeno 78 milijardi dolara sa bankovnih računa,
pokazuju najnoviji ekonomski podaci sistema Federalnih rezervi (FRED). Pod istim okolnostima, „Banka Silikonske doline“ (SVB) i „Signatur banka“ su u martu pogođene ogromnim odlivom gotovine. Takođe, „Prva republička banka“ je, da bi opstala, morala da traži desetine milijardi dolara od drugih banaka.
Masovni odlivi gotovine usledili su nakon dve nedelje relativne stabilnosti, pošto su velike banke dodelile značajne iznose trećim licima da donesu nove depozite.
Kolaps „Banke Silikonske doline“
Na dan 1. marta, vrednost „Banke Silikonske doline“ je bila blizu 17 milijardi dolara, sa oko 200 milijardi dolara u depozitima klijenata. Njena klijentela, koja se sastoji uglavnom od firmi sa preduzetničkim kapitalom i kompanija u koje su investirale, dala je banci snažno uporište na profitabilnom tržištu. Odluka banke da proda obveznice izazvala je paniku, što je
rezultiralo naglim povlačenjem 40 milijardi dolara i naglim padom
akcija banke. Ovo je navelo regulatore da intervenišu i preuzmu kontrolu.
Još 2008. godine globalni finansijski sistem se suočio sa sličnom razornom krizom izazvanom padom tržišta nekretnina u SAD. Ovog puta, povećanje kamatnih stopa Fed-a ponovo je dovelo u ozbiljnu opasnost američki finansijski sistem.
„S obzirom na to da je Fed preduzeo najagresivnije monetarno pooštravanje u poslednjih 40 godina, činilo se da je pitanje vremena kada će se nešto pokvariti“, kažu analitičari Makari Sekjuritis.
Posledice masovnog egzodusa gotovine
Konkurencija na tržištu novca vrši pritisak na banke da pojačaju svoju igru.
Džejmi Dajmon, izvršni direktor kompanije JP Morgan Čejs, nedavno je upozorio akcionare na važnost ispunjavanja zahteva za višim kamatnim stopama u bankarskom sektoru i izbegavanja većeg gubitka depozita.
„U većini našeg poslovanja postoji veoma mala moć određivanja cena, a beta koeficijenti će rasti“, rekao je on.
Banka federalnih rezervi izvestila je da su tokom 2022. godine iz bankarskog sistema povučeni depoziti u vrednosti od 742 milijarde dolara, ostavljajući američkim bankama ukupnu sumu depozita od 17,28 biliona dolara.
