https://lat.sputnikportal.rs/20230724/gravitaciona-rupa-postoji-mesto-na-kojem-je-nivo-mora-nizi-za-100-metara-u-odnosu-na-ostatak-zemlje-1159032650.html
Gravitaciona rupa: Postoji mesto na kojem je nivo mora niži za 100 metara u odnosu na ostatak Zemlje
Gravitaciona rupa: Postoji mesto na kojem je nivo mora niži za 100 metara u odnosu na ostatak Zemlje
Sputnik Srbija
U Indijskom okeanu nalazi se „gravitaciona rupa“, odnosno područje gde je Zemljina gravitaciona sila slabija, njena masa niža od normalne, a nivo mora niži za... 24.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-24T21:35+0200
2023-07-24T21:35+0200
2023-07-24T21:35+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111218/69/1112186920_0:427:1920:1507_1920x0_80_0_0_8525b9193cd8119e5addd4fa2fe4be70.png
Ova anomalija je dugo zbunjivala geologe, a sada su stručnjaci sa Indijskog instituta za nauku u Bangaloru pronašli vrlo dobro objašnjenje za njen nastanak - oblake magme koji stižu iz dubine planete, a koji su slični onima koji dovode do stvaranja vulkana.Naučnici su putem superkompjutera sproveli simulacije o mogućim nastancima tog područja, i to čak 140 miliona godina unazad. Simulacije su pokazale da je uzrok „gravitacione rupe“ drevni okean koji više ne postoji.Nestali okeanNavikli smo da zamišljamo Zemlju kao savršenu kuglu, ali to je daleko od istine.Naša planeta nije homogena u smislu gustine i svojstava, neka područja su gušća od drugih, što utiče na njenu površinu i gravitaciju.„Kada biste izlili vodu na površinu Zemlje, nivo koji voda zauzima se naziva geoid, a njega kontroliše razlika u gustini materijala unutar planete“, kazala je Etri Goš, a prenosi „Indeks“.„Gravitaciona rupa“ u Indijskom okeanu, zvanično nazvana donji deo geoida Indijskog okeana, najniža je tačka u geoidu i njegova najveća gravitaciona anomalija. Stvara kružnu depresiju koja počinje tik uz južni vrh Indije i pokriva oko tri miliona kvadratnih kilometara. Anomaliju je otkrio holandski geofizičar Feliks Andries Vening Majnes 1948. godine i od tada se smatra misterijom.Kako bi pronašli moguće objašnjenje, Etri Goš i njene kolege upotrebili su kompjuterske modele da bi vratili sat 140 miliona godina unazad i videli kako je tada izgledala planeta.„Kontinenti i okeani bili su na vrlo različitim mestima, a struktura gustine je takođe bila jako različita“, navodi Etri Goš.Gde je bila Indija pre 140 miliona godinaNaučnici su izveli 19 simulacija, rekreirajući pomeranje tektonskih ploča i ponašanje magme. U šest scenarija geoid se formirao nisko slično onom u Indijskom okeanu, a uzrok tome je bio oblak magme oko dna geoida.„Indija je pre 140 miliona godina bila na sasvim drugom mestu, a između Indijske ploče i Azije bio je okean. Indija je zatim počela da se kreće prema severu pri čemu je nestao okean i razmak između nje i Azije. Dok se okeanska ploča spuštala unutar plašta, verovatno je podstakla formiranje oblaka magme zbog čega se materijal s niskom gustinom približio Zemljinoj površini“, objasnila je Etri Goš.Zamerke istraživanjuGeolog Alesandro Forte sa Univerziteta Florida u SAD koji nije učestvovao u ovom istraživanju ukazao je na par nedostataka u sprovođenju studije.„Dodatno, postoji razlika između stvarnog geoida i onog koji predviđa simulacija. Te razlike su posebno uočljive u Tihom okeanu, Africi i Evroaziji. Autori spominju da postoji umerena korelacija, oko 80 odsto, između predviđenih i posmatranih geoida, ali ne daju precizniju meru. Ova neusklađenost sugeriše da možda postoje neki nedostaci u kompjuterskoj simulaciji“, dodao je on.Istraživanje „How the Indian Ocean Geoid Low Was Formed“ objavljeno je u časopisu „Geophysical Research Letters“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića
Gravitaciona rupa: Postoji mesto na kojem je nivo mora niži za 100 metara u odnosu na ostatak Zemlje
U Indijskom okeanu nalazi se „gravitaciona rupa“, odnosno područje gde je Zemljina gravitaciona sila slabija, njena masa niža od normalne, a nivo mora niži za nekih 100 metara.
Ova anomalija je dugo zbunjivala geologe, a sada su stručnjaci sa Indijskog instituta za nauku u Bangaloru pronašli vrlo dobro objašnjenje za njen nastanak - oblake magme koji stižu iz dubine planete, a koji su slični onima koji dovode do stvaranja vulkana.
Naučnici su putem superkompjutera sproveli simulacije o mogućim nastancima tog područja, i to čak 140 miliona godina unazad. Simulacije su pokazale da je uzrok „gravitacione rupe“ drevni okean koji više ne postoji.
Navikli smo da zamišljamo Zemlju kao savršenu kuglu, ali to je daleko od istine.
„Zemlja je zapravo kvrgavi krompir“, rekla je geofizičar Etri Goš sa Indijskog instituta za nauku. „Dakle, tehnički to nije sfera, već elipsoid jer kako se planeta rotira, srednji deo se izboči prema spolja“, dodala je ona.
Naša planeta nije homogena u smislu gustine i svojstava, neka područja su gušća od drugih, što utiče na njenu površinu i gravitaciju.
„Kada biste izlili vodu na površinu Zemlje, nivo koji voda zauzima se naziva geoid, a njega kontroliše razlika u gustini materijala unutar planete“, kazala je Etri Goš, a
prenosi „Indeks“.
„Gravitaciona rupa“ u Indijskom okeanu, zvanično nazvana donji deo geoida Indijskog okeana, najniža je tačka u geoidu i njegova najveća gravitaciona anomalija. Stvara kružnu depresiju koja počinje tik uz južni vrh Indije i pokriva oko tri miliona kvadratnih kilometara. Anomaliju je otkrio holandski geofizičar Feliks Andries Vening Majnes 1948. godine i od tada se smatra misterijom.
Kako bi pronašli moguće objašnjenje, Etri Goš i njene kolege upotrebili su kompjuterske modele da bi vratili sat 140 miliona godina unazad i videli kako je tada izgledala planeta.
„Kontinenti i okeani bili su na vrlo različitim mestima, a struktura gustine je takođe bila jako različita“, navodi Etri Goš.
Gde je bila Indija pre 140 miliona godina
Naučnici su izveli 19 simulacija, rekreirajući pomeranje tektonskih ploča i ponašanje magme. U šest scenarija geoid se formirao nisko slično onom u Indijskom okeanu, a uzrok tome je bio oblak magme oko dna geoida.
„Indija je pre 140 miliona godina bila na sasvim drugom mestu, a između Indijske ploče i Azije bio je okean. Indija je zatim počela da se kreće prema severu pri čemu je nestao okean i razmak između nje i Azije. Dok se okeanska ploča spuštala unutar plašta, verovatno je podstakla formiranje oblaka magme zbog čega se materijal s niskom gustinom približio Zemljinoj površini“, objasnila je Etri Goš.
Geolog Alesandro Forte sa Univerziteta Florida u SAD koji nije učestvovao u ovom istraživanju ukazao je na par nedostataka u sprovođenju studije.
„Ova simulacija uopšte nije reprodukovala snažan dinamički oblak plašta koji je eruptirao pre 65 miliona godina ispod današnje lokacije otoka Reunion. Erupcija tokova lave koja je u to vreme prekrila polovinu Indijskog potkontinenta dugo se pripisivala snažnom oblaku iz plašta kojeg nema u ovoj simulaciji“, kazao je on.
„Dodatno, postoji razlika između stvarnog geoida i onog koji predviđa simulacija. Te razlike su posebno uočljive u Tihom okeanu, Africi i Evroaziji. Autori spominju da postoji umerena korelacija, oko 80 odsto, između predviđenih i posmatranih geoida, ali ne daju precizniju meru. Ova neusklađenost sugeriše da možda postoje neki nedostaci u kompjuterskoj simulaciji“, dodao je on.
Istraživanje „How the Indian Ocean Geoid Low Was Formed“
objavljeno je u časopisu „Geophysical Research Letters“.
