https://lat.sputnikportal.rs/20230722/putevi-heroja-od-posumnjavanja-preko-ozivljavanja-starih-aparata-do-recikliranja-odece-marija-jakovljevic-1158916167.html
Putevi heroja: Od pošumnjavanja preko oživljavanja starih aparata do recikliranja odeće
Putevi heroja: Od pošumnjavanja preko oživljavanja starih aparata do recikliranja odeće
Sputnik Srbija
Ratko Antunović iz Zenice preko 50 godina planinari i uči ljude kako da razumeju, poštuju i čuvaju prirodu. Tea Nikolić je u Beogradu osnovala organizaciju... 22.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-22T14:31+0200
2023-07-22T14:31+0200
2023-07-22T14:31+0200
kultura
kultura
film i serije
ekologija
festival evropskog filma palić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/16/1158915859_105:0:887:440_1920x0_80_0_0_07bd8021f69944409a6e10accf180d26.jpg
Oni su troje od 12 protagonista debitanskog dokumentarnog filma „Putevi heroja“ pozorišne rediteljke Ane Konstantinović i njenog kolektiva „Eho animato“, koji je prikazan na Festivalu evropskog filma Palić.Sitnim koracima ka spasu prirodeJunaci Aninog filma pripadaju različitim sredinama, profesijama i generacijama, a povezuje ih posvećenost i istrajnost da u svojim zajednicama, jednostavnim koracima i koristeći sopstvene veštine, doprinesu očuvanju životne sredine.„Kao lutkar vidim i kreiram svet koji je drugačiji i bolji i to mi pruža neizmerno zadovoljstvo. Kada date vremena da proces postane progres, vidite velike promene. Promene na bolje moguće su samo je potrebno vreme“, kaže Maria Manasi iz Grčke koja vodi radionice za decu posvećene očuvanju prirode.Nedim Fakić iz Zenice je sa 16 godina razvio aplikaciju koja meri nivo zagađenosti u gradovima sveta. Marija Modrijan iz Slovenije nije kupila odeću 20 godina i uči ljude kako uz pomoć svoje kreativnosti da se lepo oblače i istovremeno čuvaju prirodu.A Dragana Katić iz Srbije uklanja smeće iz svog okruženja: „Možda ne mogu da doprinesem velikim promenama u svetu, ali park u svom komšiluku mogu da promenim“.Veliki efekat nevidljivih herojaSvi su oni heroji koji pokazuju da promena ne dolazi isključivo kroz velika odricanja, već da postoje mnogobrojni načini da održivost postane deo svakodnevnog života.Omnibus objedinjuje priče i podvige dvanaest ljudi iz šest evropskih zemalja, pokazujući da lični postupci, ma koliko se nekad činili malim i nevidljivim, zapravo mogu napraviti značajan efekat.Film, koji je deo istoimenog međunarodnog projeka, obuhvatio je protagoniste iz šest zemalja – Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Italije, Grčke i Slovenije.Na putu ekološke misije„Naša ideja je da istaknemo one ljude koji su najčešće nevidljivi a koji rade nešto naizgled veoma malo, ali što zahteva neku vrstu žrtve, posvećenosti, dugotrajno i predano bavljenje tom svojom aktivnošću. To mogu biti ljudi poput nas, ali koji su svojom istrajnošću ostali na putu ekološke misije“, kaže rediteljka.Primećuje da se odnos prema prirodi i stepen razvijenosti ekološke svesti razlikuje od zemlje do zemlje, kao i primenjivost zakona i procedura.„U Slovemiji, kao ekološki visoko razvijenoj zemlji, situacija je dosta drugačija nego u Srbiji ili Bosni Hercegovini ili Severnoj Makedoniji. Mislim da su zakoni i njihovo sprovođenje veoma važni. Čak smo imali zanimljiv razgovor u Severnoj Makedoniji sa grupom srednjoškolaca koji su insistirali: Kaznite nas, kaznite nas. To i jeste tačno - nagrade i kazne za dobre i loše postupke su najvažnije. Gde to funkcioniše, stvari su na boljem nivou“.Kapitalizam i konzumerizam protiv planeteOno što je zajednički problem za sve zemlje, bile one više ili manje razvijene, jesu kapitalizam i konzumerizam.„To je nešto veće od pojedinca i pitanje je da li i kako se to može promeniti. Kada govorimo o održivoj modi, govorimo o velikim kompanijama koje izrabljuju ljude, zemlju, vodu. Kada govorimo o popravci sitnih aparata, vraćamo se na priču konzumerizma, preterane potrošnje, plastike i svih drugih zagađivača“, naglašava Konstantinović.Rešenje bi moglo da bude, smatra naša sagovornica, da prekinemo da se fokusiramo na rast, da aktivnim merama smanjimo rast kapitala i možda malo umirimo situaciju:„Svi smo svesni da je planeta preopterećena, kao i svako od nas, neprestanim rastom. Poruka iz svih zemalja jeste da moramo da usporimo, da se pozabavimo kvalitetom, a ne kvantitetom“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230721/zlatni-toranj-30-festivala-evropskog-filma-palic-filmu-crveno-nebo-kristijana-pecolda-marija-jakovljevic-1158897678.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, film i serije, ekologija, festival evropskog filma palić
kultura, film i serije, ekologija, festival evropskog filma palić
Putevi heroja: Od pošumnjavanja preko oživljavanja starih aparata do recikliranja odeće
Ratko Antunović iz Zenice preko 50 godina planinari i uči ljude kako da razumeju, poštuju i čuvaju prirodu. Tea Nikolić je u Beogradu osnovala organizaciju „Šuma peva“ posvećenu pošumnjavanju. Kristina Karaleka iz grčkog grada Kalamate, posvećena sakupljanju starog semenja, napravila je oazu na svojoj terasi uzgajajući na desetine biljaka.
Oni su troje od 12 protagonista debitanskog dokumentarnog filma „Putevi heroja“ pozorišne rediteljke Ane Konstantinović i njenog kolektiva „Eho animato“, koji je prikazan na Festivalu evropskog filma Palić.
Sitnim koracima ka spasu prirode
Junaci Aninog filma pripadaju različitim sredinama, profesijama i generacijama, a povezuje ih posvećenost i istrajnost da u svojim zajednicama, jednostavnim koracima i koristeći sopstvene veštine, doprinesu očuvanju životne sredine.
„Kao lutkar vidim i kreiram svet koji je drugačiji i bolji i to mi pruža neizmerno zadovoljstvo. Kada date vremena da proces postane progres, vidite velike promene. Promene na bolje moguće su samo je potrebno vreme“, kaže Maria Manasi iz Grčke koja vodi radionice za decu posvećene očuvanju prirode.
Nedim Fakić iz Zenice je sa 16 godina razvio aplikaciju koja meri nivo zagađenosti u gradovima sveta. Marija Modrijan iz Slovenije nije kupila odeću 20 godina i uči ljude kako uz pomoć svoje kreativnosti da se lepo oblače i istovremeno čuvaju prirodu.
A Dragana Katić iz Srbije uklanja smeće iz svog okruženja: „Možda ne mogu da doprinesem velikim promenama u svetu, ali park u svom komšiluku mogu da promenim“.
Veliki efekat nevidljivih heroja
Svi su oni heroji koji pokazuju da promena ne dolazi isključivo kroz velika odricanja, već da postoje mnogobrojni načini da održivost postane deo svakodnevnog života.
Omnibus objedinjuje priče i podvige dvanaest ljudi iz šest evropskih zemalja, pokazujući da lični postupci, ma koliko se nekad činili malim i nevidljivim, zapravo mogu napraviti značajan efekat.
„Ideja je bila da motivišemo ljude, da svako pronađe neki svoj način da doprinese, da pronađemo što više niša u kojima će onaj koji gleda film, reći – 'Aha, možda ne bih reciklirao svoju odeću, ali bih mogao da sakupljam semenje ili možda da manje kupujem'. Naravno postavlja se pitanje da li pojedinac zaista može da pomogne. To je večita klackalica oko koje stalno brinemo kada pričamo o ekologiji - koliko je do nas, a koliko do strukturalnih promena“, objašnjava za Sputnjik Ana Konstantinović.
Film, koji je deo istoimenog međunarodnog projeka, obuhvatio je protagoniste iz šest zemalja – Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Italije, Grčke i Slovenije.
„Naša ideja je da istaknemo one ljude koji su najčešće nevidljivi a koji rade nešto naizgled veoma malo, ali što zahteva neku vrstu žrtve, posvećenosti, dugotrajno i predano bavljenje tom svojom aktivnošću. To mogu biti ljudi poput nas, ali koji su svojom istrajnošću ostali na putu ekološke misije“, kaže rediteljka.
Primećuje da se odnos prema prirodi i stepen razvijenosti ekološke svesti razlikuje od zemlje do zemlje, kao i primenjivost zakona i procedura.
„U Slovemiji, kao ekološki visoko razvijenoj zemlji, situacija je dosta drugačija nego u Srbiji ili Bosni Hercegovini ili Severnoj Makedoniji. Mislim da su zakoni i njihovo sprovođenje veoma važni. Čak smo imali zanimljiv razgovor u Severnoj Makedoniji sa grupom srednjoškolaca koji su insistirali: Kaznite nas, kaznite nas. To i jeste tačno - nagrade i kazne za dobre i loše postupke su najvažnije. Gde to funkcioniše, stvari su na boljem nivou“.
Kapitalizam i konzumerizam protiv planete
Ono što je zajednički problem za sve zemlje, bile one više ili manje razvijene, jesu kapitalizam i konzumerizam.
„To je nešto veće od pojedinca i pitanje je da li i kako se to može promeniti. Kada govorimo o održivoj modi, govorimo o velikim kompanijama koje izrabljuju ljude, zemlju, vodu. Kada govorimo o popravci sitnih aparata, vraćamo se na priču konzumerizma, preterane potrošnje, plastike i svih drugih zagađivača“, naglašava Konstantinović.
Rešenje bi moglo da bude, smatra naša sagovornica, da prekinemo da se fokusiramo na rast, da aktivnim merama smanjimo rast kapitala i možda malo umirimo situaciju:
„Svi smo svesni da je planeta preopterećena, kao i svako od nas, neprestanim rastom. Poruka iz svih zemalja jeste da moramo da usporimo, da se pozabavimo kvalitetom, a ne kvantitetom“.
