https://lat.sputnikportal.rs/20230718/vestacka-inteligencija-u-sluzbi-ljudi-ili-protiv-njih--moguci-scenariji-1158743005.html
Veštačka inteligencija u službi ljudi ili protiv njih – mogući scenariji
Veštačka inteligencija u službi ljudi ili protiv njih – mogući scenariji
Sputnik Srbija
Upozorenja dolaze sa svih strana – veštačka inteligencija bi mogla da bude egzistencijalni rizik za čovečanstvo i mora da se zauzda pre nego što bude kasno. Ali... 18.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-18T23:00+0200
2023-07-18T23:00+0200
2023-07-18T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
it
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/12/1158743268_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_09ff8d51496ba515ab4dfc73035bf390.jpg
Spajalice propastiVećina scenarija katastrofe počinje isto: mašine će nadmašiti ljudske kapacitete, izmaći ljudskoj kontroli i odbiju da budu isključene.Budući da takve mašine još ne postoje zamišljanje kako bi mogle da ugroze čovečanstvo često je prepušteno filozofiji i naučnoj fantastici. Filozof Nik Bostrom pisao je o „eksploziji inteligencije“ za koju kaže da će se dogoditi kada superinteligentne mašine počnu da dizajniraju vlastite mašine! Da li je to moguće?!Ilustrovao je tu ideju pričom o superinteligentnoj veštačkoj inteligenciji u fabrici spajalica. Veštačka inteligencija dobila je zadatak da maksimalizuje proizvodnju spajalica i tako „pretvara najpre Zemlju, a zatim sve veće delove vidljivog svemira u spajalice“.Mnogi su Bostromove ideje odbacili kao naučnu fantastiku zato što je zasebno tvrdio da je čovečanstvo kompjuterska simulacija i podržavao teorije bliske eugenici. Ipak, njegova razmišljanja o veštačkoj inteligenciji bila su veoma uticajna, nadahnuvši i Ilona Maska i profesora Stivena Hokinga, piše „Indeks“.TerminatorAko superinteligentne mašine žele da unište čovečanstvo svakako im treba fizički oblik. Crvenooki kiborg Arnolda Švarcenegera, poslat iz budućnosti da prekine ljudski otpor pomoću veštačke inteligencije u filmu „Terminator“, pokazao se zanimljivom slikom, posebno za medije.Ali stručnjaci su odbacili tu ideju. „Malo je verovatno da će ovaj koncept naučne fantastike postati stvarnost u nadolazećim decenijama ako će uopšte ikada postati stvarnost“, napisala je grupa „Stop robotima ubicama“ u izveštaju za 2021. godinu.Grupa je, međutim, upozorila da je davanje mašinama moći da donose odluke o životu i smrti egzistencijalni rizik. Stručnjak za robote Kerstin Dautenhan sa Univerziteta Vaterlo u Kanadi umanjila je te strahove.„Roboti nisu zli“Kerstin Dautenhan je rekla za AFP da veštačka inteligencija verovatno neće dati mašinama veće sposobnosti razmišljanja ili ih prožeti željom da ubiju sve ljude.„Roboti nisu zli“, rekla je ona, iako je priznala da ih programeri mogu naterati da čine zle stvari.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, it
Veštačka inteligencija u službi ljudi ili protiv njih – mogući scenariji
Upozorenja dolaze sa svih strana – veštačka inteligencija bi mogla da bude egzistencijalni rizik za čovečanstvo i mora da se zauzda pre nego što bude kasno. Ali koji su to scenariji katastrofe i kako bi mašine uopšte mogle da „izbrišu“ čovečanstvo?
Većina scenarija katastrofe počinje isto: mašine će nadmašiti ljudske kapacitete, izmaći ljudskoj kontroli i odbiju da budu isključene.
„Jednom kad dobijemo mašine koje imaju cilj samoodržanja, u nevolji smo“, rekao je stručnjak za veštačku inteligenciju Džošua Bengio.
Budući da takve mašine još ne postoje zamišljanje kako bi mogle da ugroze čovečanstvo često je prepušteno filozofiji i naučnoj fantastici. Filozof Nik Bostrom pisao je o „eksploziji inteligencije“ za koju kaže da će se dogoditi kada superinteligentne mašine počnu da dizajniraju vlastite mašine! Da li je to moguće?!
Ilustrovao je tu ideju pričom o superinteligentnoj veštačkoj inteligenciji u fabrici spajalica. Veštačka inteligencija dobila je zadatak da maksimalizuje proizvodnju spajalica i tako „pretvara najpre Zemlju, a zatim sve veće delove vidljivog svemira u spajalice“.
Mnogi su Bostromove ideje odbacili kao naučnu fantastiku zato što je zasebno tvrdio da je čovečanstvo kompjuterska simulacija i podržavao teorije bliske eugenici. Ipak, njegova razmišljanja o veštačkoj inteligenciji bila su veoma uticajna, nadahnuvši i Ilona Maska i profesora Stivena Hokinga,
piše „Indeks“.
Ako superinteligentne mašine žele da unište čovečanstvo svakako im treba fizički oblik. Crvenooki kiborg Arnolda Švarcenegera, poslat iz budućnosti da prekine ljudski otpor pomoću veštačke inteligencije u filmu „Terminator“, pokazao se zanimljivom slikom, posebno za medije.
Ali stručnjaci su odbacili tu ideju. „Malo je verovatno da će ovaj koncept naučne fantastike postati stvarnost u nadolazećim decenijama ako će uopšte ikada postati stvarnost“, napisala je grupa „Stop robotima ubicama“ u izveštaju za 2021. godinu.
Grupa je, međutim, upozorila da je davanje mašinama moći da donose odluke o životu i smrti egzistencijalni rizik. Stručnjak za robote Kerstin Dautenhan sa Univerziteta Vaterlo u Kanadi umanjila je te strahove.
Kerstin Dautenhan je rekla za AFP da veštačka inteligencija verovatno neće dati mašinama veće sposobnosti razmišljanja ili ih prožeti željom da ubiju sve ljude.
„Roboti nisu zli“, rekla je ona, iako je priznala da ih programeri mogu naterati da čine zle stvari.
