„Težak odnos između Beograda i Prištine“: Šta je Eskobar rekao u izveštaju američkom Kongresu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, u izveštaju Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, o angažmanu SAD na Balkanu, podsetio je na tenzije na severu Kosova i pozvao obe strane da ispune sve svoje obaveze koje su, kako kaže, neophodne za nastavak napredovanja na njihovom evropskom putu.
Odnos između Kosova i Srbije, Eskobar je opisao kao težak i podsetio je da je EU u februaru i martu uz snažnu podršku SAD postigla napredak u Sporazumu o putu normalizacije odnosa i implementacije aneksa koji pruža okvir kroz koji "obe zemlje" ispunjavaju svoje obaveze.
"Ključni element je ispunjavanje obaveza Kosova iz 2013. godine, a to je da se osnuje Zajednica opština sa srpskom većinom. ZSO bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom za koordinaciju o zajedničkim izazovima u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj. Štaviše, Kosovo i Srbija dogovorili su da međusobno priznaju dokumenta i nacionalne simbole. I, što je najvažnije, prema tom sporazumu, Srbija više neće lobirati protiv Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama", naveo je Eskobar u dokumentu koji će sutra biti tema Komiteta za spoljne poslove.
Kako je dodao, od kada su strane postigle te sporazume, bilo je ozbiljnih provokacija, a došlo je i do eskalacije tenzija i neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv Kfora, policije i novinara na severu Kosova, prenosi Kosovo onlajn.
Kao odgovor, NATO je rasporedio rezervne elemente za pojačanje misije, naveo je Eskobar i dodao da je poboljšano držanje na severu Kosova kako bi se obezbedila bezbednost i sigurnost.
"Sa EU smo pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih izbora i izbora za gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova u kojima učestvuju etnički Srbi i na ponovno fokusiranje na primenu sporazuma postignutog u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Zajedno sa našim evropskim partnerima, ostajemo angažovani na Kosovu i Srbiji, pozivajući obe strane da ispune sve svoje obaveze koje su neophodne za nastavak napredovanja na oba njihova evropska puta", naveo je Eskobar.
Eskobar je kazao da se politika SAD na Zapadnom Balkanu zasniva na jednostavnom principu, a to je nastavak integracija regiona u evroatlantske strukture.
"Ta integracija jača Evropu kao geostrateškog partnera; učvršćuje demokratsko upravljanje i vladavinu prava; čini zemlje Zapadnog Balkana sigurnijim i prosperitetnijim – a time i region kao bolji bezbednosni i trgovinski partner za Sjedinjene Države", kazao je Eskobar.
Kako je dodao, prepreke u tom procesu su ogromne – uključujući i zastoj napretka u demokratizaciji, korupciju, zavisnost od ruske energije, etnonacionalističku politiku i štetni strani uticaj i dezinformacije.
Ukazao je da Zapadni Balkan mora preduzeti neophodne korake da se kvalifikuju za članstvo i dodao da angažovanje SAD pomaže regionu u borbi protiv korupcije i zlonamernog uticaja Rusije i Kine.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Eskobar navodi da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ostaje fokusiran na, kako kaže, demontažu Dejtonskog mirovnog sporazuma i državnog ustava.
"Dodikovo uporno, secesionističko i antidemokratsko delovanje ugrožavaju stabilnost, bezbednost i prosperitet zemlje i šire, regiona. Pozivamo na odgovornost svakoga ko podriva Dejtonski mirovni sporazum ili ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter zemlje", kazao je Eskobar.
Dodao je i da SAD ostaju čvrste u podršci Visokom predstavniku u suprotstavljanju pretnjama Dejtonskom sporazumu.
U Crnoj Gori, kako navodi, vidi se obnovljen zamah ka ostvarenju evropske budućnosti, a nedavne predsedničke i parlamentarne izbore ocenio je kao slobodne i mirne.
Ukazao je i da su i Albanija i Severna Makedonija otvorile pregovore o pristupanju EU te da su te dve zemlje solidni partneri u podsticanju normalizacije između Srbije i Kosova i čvrsti saveznici NATO-a.
Upoznao je članova Kongresa da se Vlada Severne Makedonije obavezala da bi unapredila svoje težnje ka EU da donese ustavnu promenu kojom bi se priznala njena bugarska manjina.
