Kina zove Rusiju da zajedno vladaju svetom
© Sputnik / Mihail Metcelj/TASS/POOL
/ Pratite nas
Kina predlaže Rusiji da zajedno „okrenu reformu globalnog upravljanja u pravom smeru“ – tu zvaničnu izjavu kineskog lidera Si Đinpinga teško je protumačiti drugačije nego kao direktan signal mogućnosti zajedničkog kreiranja pravila igre za ostatak sveta, piše ruski portal „Vzgljad“. Zašto je Pekingu potrebna pomoć Moskve?
„Kimerika“ (Chimerica – China, America) – tako su početkom 2000-ih neki američki stručnjaci nazivali nekakav kinesko-američki savez koji bi mogao da upravlja savremenim svetom. Međutim, do tog saveza nikada nije došlo, a umesto toga danas se primećuje eskalacija američko-kineskih odnosa.
„I zato se pred našim očima u medijima pojavio i jača novi termin – nazovimo ga 'Kirusika'. Rusko-kineski savez za upravljanje savremenim svetom. Može se čak reći da o njemu ne govore samo pojedini politikolozi, nego i sam šef Kine Si Đinping“, piše „Vzgljad“.
U novoj borbi Kini potrebni saveznici
Na sastanku sa predsednicom Saveta Federacije Rusije Valentinom Matvijenko kineski lider je predložio Moskvi da zajedničkim naporima „okrenu globalne reforme upravljanja u pravom smeru, štite zajedničke interese zemalja sa tržištima u razvoju i zemalja u razvoju“. Drugim rečima, piše „Vzgljad“, da se zajedno bave transformacijom unipolarnog sveta u multipolarni i pišu pravila tog novog sveta.
Ovakva glasna izjava donedavno nije bilo svojstvena kineskoj diplomatiji, ali se u potpunosti uklapa u novu, aktivniju spoljnu politiku Kine. Bliži se kraj globalnom međunarodnom sistemu u obliku u kojem danas postoji.
„Kinesko rukovodstvo shvata da institucije koje su formirane nakon Drugog svetskog rata više ne funkcionišu efikasno. Uskoro će uslediti neizbežna obnova tih struktura, što znači da će svet biti suočen sa globalnim potresom. I u toj borbi Kini su potrebni saveznici“, izjavila je za „Vzgljad“ stručnjak za međunarodna pitanja Jelena Suponjina.
Uprkos svim dostignućima, Kini su ipak potrebni saveznici jer, pored novca i tehnologija, Kina nema neophodan imidž niti značajne političke resurse za globalno upravljanje, piše list. Zbog toga nije u stanju da sama kontroliše situaciju čak ni na svojoj periferiji.
„Kina ne može sama da kontroliše Centralnu Aziju, jer nema dovoljno resursa i kompetencija, a stanovništvo regiona je doživljava kao agresivnu neprijateljsku silu... Kini ne veruju i neće joj verovati u bliskoj budućnosti“, objašnjava Nikita Mendkovič, šef Evroazijskog analitičkog kluba.
Moskva pravi kandidat
Čini se da je jedini kandidat koji bu mogao da popuni kineske slabosti i nedostatke jedna od vodećih svetskih sila – Rusija. Na primer, mogla bi da pomogne u Centralnoj Aziji, ocenjuje autor članka.
„Moskva ima ogroman autoritet u regionu, uprkos rusofobičnoj propagandi koju finansiraju Sjedinjene Američke Države. Poslednje ankete američkih nevladinih organizacija pokazuju ogromnu popularnost ruskih TV kanala, u gotovo svim republikama obrazovana klasa govori ruski, a na tom jeziku se pišu i sudske presude i specijalna literatura u svim oblastima“, objašnjava Mendkovič.
Slična situacija je i u drugim regionima Globalnog juga – na primer, u Africi. I tu se ne radi samo o želji Kine da izvuče resurse iz tih zemalja, nego se radi o tome da spoljna politika Kine nema neku vrstu „humanitarne komponente zasnovane na globalnoj ideji“.
U suštini, Rusija ima ogromno „internacionalno iskustvo“ – počevši od iskrenih napora za industrijalizaciju zemalja u razvoju do humanitarnih misija i obrazovanja studenata. Stoga i u Centralnoj Aziji i Africi Rusiji veruju više nego Kini.
I na kraju, Rusija, za razliku od Kine, ne okleva da upotrebi silu da zaštiti svoje partnere (Sirija, Afrika), a ruska vojska, za razliku od kineske, već ima borbeno iskustvo, ocenjuje autor članka.
„Kina jednostavno nema vojnu moć kakvu ima Rusija“, kaže generalni direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin.
Rusija – ravnopravan partner
„Prilikom stvaranja novog sistema bezbednosti u sistemu međunarodnih odnosa, Kina će pokušati da igra vodeću ulogu, a mnogi drugi će je slediti. Sa Rusijom Kina ravnopravno razgovara, što ne može a da ne laska, ali dalji razgovor na ravnopravnoj osnovi zavisiće od stanja stvari u Rusiji i oko nje. A ako Moskva želi da ostane ravnopravna, treba da razvija svoju ekonomiju i jača svoje društvo“, ocenjuje Jelena Suponjina i dodaje da će to mnogo zavisiti i od stanja u Ukrajini.
Drugo je pitanje kako će druge velike sile Globalnog juga gledati na to bilateralno partnerstvo. Na primer, Indija kojoj je Peking i dalje rival. Da li će Rusija takvim savezom sa Kinom pokvariti odnose sa Nju Delhijem? Verovatno ne, pre svega zato što Indija savršeno razume da rusko-kineski odnosi nisu usmereni protiv indijskih interesa.
„Kina i Rusija su dugogodišnji partneri jer su obe zemlje podvrgnute agresiji NATO-a: Rusija u Ukrajini i Kina na Tajvanu. Dakle, saradnja je postojala, postoji i postojaće, posebno u okviru suprotstavljanja zapadnoj agresiji u drugim regionima. To nikada nije loše uticalo na rusko-indijske odnose koji su poverljive prirode, tako da Nju Delhi može biti siguran da naši odnosi sa Kinom neće biti okrenuti protiv Indije“, zaključuje Nikita Mendkovič.
