https://lat.sputnikportal.rs/20230714/zastrasujuca-prirodna-pojava-nad-zrenjaninom-meteorolog-objasnio-o-cemu-je-tacno-rec-video-1158565584.html
Zastrašujuća prirodna pojava nad Zrenjaninom: Meteorolog objasnio o čemu je tačno reč /video/
Zastrašujuća prirodna pojava nad Zrenjaninom: Meteorolog objasnio o čemu je tačno reč /video/
Sputnik Srbija
Višednevni tropski talas u Srbiji u četvrtak je kasno popodne prekinut nevremenom, pljuskovima i gradom veličine loptice za pingpong. Nad jednim od gradova u... 14.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-14T20:19+0200
2023-07-14T20:19+0200
2023-07-14T20:19+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111981/21/1119812103_0:199:1921:1279_1920x0_80_0_0_0acae72b4996f11c4f59dd96e098afbd.jpg
Na društvenim mrežama dele se snimci iz Zrenjanina na kome se vidi taj prizor, a reč je o takozvanom superćelijskom oblaku.Šta je superćelijski oblakMeteorolog Nedeljko Todorović objašnjava za "Blic" da je reč o jakom grmljavinskom oblaku koji je izuzetno izražen i zato se i zove superćelija. Naime, grmljavinska ćelija je kod njega velika u odnosu na manje kada su intenziteti pljuska, grada i grmljavine manji.Dešava se u svim delovima sveta„Superćelija znači jaka grmljavinska ćelija i oblak. Prisutan je svuda na zemaljskoj kugli i to nije ekskluziva, samo je u pitanju jak grmljavinski oblak i u nekim regionima je malo jači. Ima ga u i Africi svaki dan, javlja se i u Rusiji, Skandinaviji, Americi“,objašnjava Todorović.Kako kaže, javlja se i kod nas, a leti je redovna pojava.„Juče ih je bilo sedam, osam ili deset. Takav oblak kada se razvije ima životni vek jedan sat, može da bude i pola sata i više do dva sata. Ali, kada se razvije, za 10-15 minuta iz ničega nastane, nakon što mu istekne životni vek počinje da se raspada i niče drugi oblak pored njega“, objašnjava Todorović.Prema rečima ovog meteorologa, kada se jedan superćelijski oblak raspadne, drugi nikne i vidi se promenjivost lokacije. Onaj koji niče ima svoju putanju.Donose nepogode, u Americi i tornada„Kreće se kao svi drugi. Ujednačeno. Smer kretanja im je prilično isti. I tamo gde se nađu daju pljuskove, grad, nepogodu. Tipična letnja nepogoda je u pitanju. U Americi su možda malo izraženiji zato što se u okviru grmljavinskih oblaka javljaju i tornada. To je produžetak iz grmljavinskog oblaka koji kao truba ili tuba dopire do zemlje i ima jako vrtložno okretanje. U tom slučaju je u pitanju izuzetno jak grmljavinski oblak“, objašnjava naš čuveni meteorolog, prenosi Blic.Uočeni prvo u Sloveniji, razvili se i u VojvodiniOsim u Americi, javljaju se i u skoro svim delovima Evrope, ali gledajući na godišnjem nivou, superćelijski oblaci su češća pojava u zapadnoj i srednjoj Evropi nego kod nas.„Superćelijski oblaci nisu ništa neuobičajeno. Uočeni su prethodno još u Sloveniji, ali mnoštvo kumulonimbusa - grmljavinskih oblaka se kretalo preko severa Hrvatske, Slavonije prema Vojvodini. Pojedinačni oblaci nisu došli iz Slovenije do nas, jer, kao što sam rekao, imaju životni vek jedan sat. Kreću se, raspadnu i niču novi. Čitav sistem tako funkcioniše“, kaže Todorović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo
društvo, srbija – društvo
Zastrašujuća prirodna pojava nad Zrenjaninom: Meteorolog objasnio o čemu je tačno reč /video/
Višednevni tropski talas u Srbiji u četvrtak je kasno popodne prekinut nevremenom, pljuskovima i gradom veličine loptice za pingpong. Nad jednim od gradova u Vojvodini, Zrenjaninom, zabeležen je i tamni, zastrašujući oblak, koji kao da se u koncentričnim krugovima spušta na grad.
Na društvenim mrežama dele se snimci iz Zrenjanina na kome se vidi taj prizor, a reč je o takozvanom superćelijskom oblaku.
Šta je superćelijski oblak
Meteorolog Nedeljko Todorović objašnjava za
"Blic" da je reč o jakom grmljavinskom oblaku koji je izuzetno izražen i zato se i zove superćelija.
Naime, grmljavinska ćelija je kod njega velika u odnosu na manje kada su intenziteti pljuska, grada i grmljavine manji.
Dešava se u svim delovima sveta
„Superćelija znači jaka grmljavinska ćelija i oblak. Prisutan je svuda na zemaljskoj kugli i to nije ekskluziva, samo je u pitanju jak grmljavinski oblak i u nekim regionima je malo jači. Ima ga u i Africi svaki dan, javlja se i u Rusiji, Skandinaviji, Americi“,objašnjava Todorović.
Kako kaže, javlja se i kod nas, a leti je redovna pojava.
„Juče ih je bilo sedam, osam ili deset. Takav oblak kada se razvije ima životni vek jedan sat, može da bude i pola sata i više do dva sata. Ali, kada se razvije, za 10-15 minuta iz ničega nastane, nakon što mu istekne životni vek počinje da se raspada i niče drugi oblak pored njega“, objašnjava Todorović.
Prema rečima ovog meteorologa, kada se jedan superćelijski oblak raspadne, drugi nikne i vidi se promenjivost lokacije. Onaj koji niče ima svoju putanju.
Donose nepogode, u Americi i tornada
„Kreće se kao svi drugi. Ujednačeno. Smer kretanja im je prilično isti. I tamo gde se nađu daju pljuskove, grad, nepogodu. Tipična letnja nepogoda je u pitanju. U Americi su možda malo izraženiji zato što se u okviru grmljavinskih oblaka javljaju i tornada. To je produžetak iz grmljavinskog oblaka koji kao truba ili tuba dopire do zemlje i ima jako vrtložno okretanje. U tom slučaju je u pitanju izuzetno jak grmljavinski oblak“, objašnjava naš čuveni meteorolog, prenosi Blic.
Uočeni prvo u Sloveniji, razvili se i u Vojvodini
Osim u Americi, javljaju se i u skoro svim delovima Evrope, ali gledajući na godišnjem nivou, superćelijski oblaci su češća pojava u zapadnoj i srednjoj Evropi nego kod nas.
„Superćelijski oblaci nisu ništa neuobičajeno. Uočeni su prethodno još u Sloveniji, ali mnoštvo kumulonimbusa - grmljavinskih oblaka se kretalo preko severa Hrvatske, Slavonije prema Vojvodini. Pojedinačni oblaci nisu došli iz Slovenije do nas, jer, kao što sam rekao, imaju životni vek jedan sat. Kreću se, raspadnu i niču novi. Čitav sistem tako funkcioniše“, kaže Todorović.
