https://lat.sputnikportal.rs/20230713/kljuc-u-clanu-5-zasto-ukrajina-nije-pozvana-u-nato-video-1158511726.html
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije otkriva ko se pita u NATO /video/
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije otkriva ko se pita u NATO /video/
Sputnik Srbija
Dok god je Ukrajina u ratu neće biti njenog prijema u NATO jer u tom savezu nikom nije do direktnog sukoba s Rusijom, imajući pre svega u vidu njen nuklearni... 13.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-13T22:32+0200
2023-07-13T22:32+0200
2024-04-29T16:01+0200
rusija
rusija – politika
nato
sad
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/01/1151687560_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_6200740a95410dc8b77a5aec018dd6b5.jpg
Odluke samita, ističe Diković gostujući u emisiji Svet sa Sputnjikom, nisu iznenađenje – nije bilo ni realno očekivati da će NATO doneti odluku da primi Ukrajinu u savez, iako je bilo članica koje su se zalagale za to. On napominje da se u Alijansi ipak za sve, pa i po pitanju Ukrajine pita pre svega Amerika.Ishod samita NATO – zna se ko je glavniIako je, objašnjava penzionisani general, u NATO naizgled svih tridesetak članica ravnopravno, postoji jasna hijerarhija ko je u prvom ešalonu – poput SAD, Britanije, Nemačke i Francuske.„U drugom ešalonu su Italija, Španija, Poljska, Turska, u trećem Slovačka, Češka, Grčka... Tako ide i sistem odlučivanja. Oni će vas uvažiti i saslušati. Imao sam prilike da budem na sastancima Vojnog komiteta NATO i to je jasno vidljivo: zna se ko je glavni - glavni je američki predstavnik, američki general. Do njega je Britanac i sve se vrti oko njih. Oni vode glavnu reč. Poštovaće vas oni, reći će – vi ste nam jednako važni, ali zna se ko odlučuje“, opisuje sistem u Alijansi bivši načelnik Generalštaba VS.Prema rečima Dikovića, klučni razlog zašto je Ukrajina ostala bez pozivnice u NATO je član pet ugovora o Severnoatlantskm savezu koji bi podrazumevao da ako bi se ta zemlja primila da bi cela Alijansa neposredno nila u ratu s Rusijom.Zato je, kaže, i rečeno - nećemo primiti Ukrajinu, ali isto tako nije zatvorena mogućnost njenog prijema samo, kako je to slikovito primetio predsednik Hrvatske Zoran Milanović, kad se ispuni 50.000 uslova.Kao u humorističkim serijamaPo mišljenju sociologa dr Slobodana Reljića, Ukrajina je ratni saveznik SAD koji učestvuje u proksi ratu protiv Rusije, ali jedini problem zbog kog ne ulazi u NATO je što taj rat ne dobija – da je Rusija u defanzivi bilo bi drukčije.„Ovo je pravi sukob Rusije i Amerike, a ginu Ukrajinci. Naravno da se NATO ne drži ni Biblije ni ičega, primili bi oni njih ali je problem što možete da uđete u dirketni sukob s Rusijom a onda možete da očekujete samo pogoršanje situacije“, primećuje Reljić uz opasku da kad se Ukrajini poručuje da će je primiti „kad bude trenutak“ toga nema ni u humorističkim serijama.Kao još jedan važan momenat za protivljenje članstvu Ukrajine u NATO naš sagovornik navodi unutrašnja kretanja i tenzije u članicama Alijanse: u dve trećine njih jača pokret protiv učešća tog bloka u ratu u Ukrajini. Uz to, podseća on, jača saradnja dve sile, Rusije i Kine, što je suprotno interesima NATO.„Svako ko jača u svetu suprotan je interesima NATO koji je maltretirao koga god je stigao. Sad se to završava. Rat u Ukrajini će kasnije biti realno vrednovan, a glavni ishod će biti podela sveta koja će biti uspostavljena. S jedne strane je NATO, a to je 10 posto stanovništva, a s druge 90 odsto stanovništva koji su na različite načine protiv NATO. Neki su u direktnom sukobu s NATO kao Rusija, neki su pred direktnim sukobom kao Kina, a drugi su uzdržani kao Indija, neće da im budu prijatelji ali nisu ni u direktnom sukobu. To pre ovog sukoba nije bilo jasno“, konstatuje Reljić.Cilj NATO je „sitno grickanje“ RusijeKomentarišući bezbednosne garancije za Ukrajinu koje je G7 usaglasio kao ishod samita NATO, Diković ukazuje da je sve dogovoreno praktično već bilo na sceni, samo je sada postalo obavezujuće za sve članice Alijanse.Istovremeno, članice NATO oslobađaju se viškova naoružanja, a štede i na održavanju skladišta, plus, sebe prikazuju kao dobrotvora Ukrajine, a u stvari, kako ističe Diković, sve će se to na kraju odraziti na Ukrajinu koja će biti žrtva pomoći koju joj nude.Tragična upotreba UkrajineUpotreba Ukrajine je, slaže se i Reljić, tragična u vojnom smislu:„Problem NATO u ovom trenutku je što su rezultati u Ukrajini vrlo skromni, čak poražavajući. Sva mašinerija je uključena protiv Rusije, a rezultat je neodgovarajući - niko nije ni primetio da je Zelenski pokrenuo kontraofanzivu.“U svetlu ovih neuspeha Diković sagledava i novi plan NATO o suprostavljanju pretnji iz Rusije, usvojen prvi put od okončanja Hladnog rata, koji između ostalog predviđa i raspoređivanje 300.000 pripadnika snaga Alijanse na ruskom pravcu.„Da li se NATO priprema za direktan sukob - da. Pa 300.000 vojnika ako raspoređujete i pripremate na prostoru koji gravitira ka Ruskoj Federaciji niste odlučili da bi tu bili tek tako... To je taj strategijski razvoj snaga pod plaštom opasnosti od RF. Sad je odlična prilika da mogu da raspoređuju snage, da mogu da ih opremaju, da mogu da od svake članice traže da izdvoje dva posto BDP za vojsku. I to je pritom veliki pritisak na RF. Videćemo šta će biti odgovor ali bez odgovora to ostati neće“, kaže general.Sve je to vid pritiska na Rusiju, zaključuje Diković, ali i odlična prilika da se u NATO ujedine jer „nije NATO toliko kohezivan, ne vlada unutar njega harmonija - razlike postoje, a Ukrajina je odlična šansa da se sve to stavi pod tepih“.Reljić skreće pažnju i na vest da su krajem juna o Ukrajini razgovarali direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin i direktor CIA Vilijam Berns.Jedina instanca na kojoj će se rešavati ukrajinko pitanje je, smatra on, upravo ova na liniji dve velike sile.„Ovo je period kad se čeka da propadne ukrajinska kontraofanziva, a onda će im reći - izgubili ste, šta da radimo. Drugo, to pokazuje da postoji kontakt velikih sila koji se nikad nije ni prekidao. Nije to nikakavo iznenađenje. Šef CIA je prvo bio u Kijevu pa je onda komunicirao sa Nariškinom. Tako to funkcioniše u svetu velikih sila. A na kraju će doći neka Jalta“, veruje Reljić.
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija – politika, nato, sad, ukrajina
rusija – politika, nato, sad, ukrajina
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije otkriva ko se pita u NATO /video/
22:32 13.07.2023 (Osveženo: 16:01 29.04.2024) Dok god je Ukrajina u ratu neće biti njenog prijema u NATO jer u tom savezu nikom nije do direktnog sukoba s Rusijom, imajući pre svega u vidu njen nuklearni potencijal, ocenjuje bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković povodom ishoda dvodnevnog samita Alijanse u litvanskom Vilnjusu.
Odluke samita, ističe Diković gostujući u emisiji Svet sa Sputnjikom, nisu iznenađenje – nije bilo ni realno očekivati da će NATO doneti odluku da primi Ukrajinu u savez, iako je bilo članica koje su se zalagale za to. On napominje da se u Alijansi ipak za sve, pa i po pitanju Ukrajine pita pre svega Amerika.
Ishod samita NATO – zna se ko je glavni
Iako je, objašnjava penzionisani general, u NATO naizgled svih tridesetak članica ravnopravno, postoji jasna hijerarhija ko je u prvom ešalonu – poput SAD, Britanije, Nemačke i Francuske.
„U drugom ešalonu su Italija, Španija, Poljska, Turska, u trećem Slovačka, Češka, Grčka... Tako ide i sistem odlučivanja. Oni će vas uvažiti i saslušati. Imao sam prilike da budem na sastancima Vojnog komiteta NATO i to je jasno vidljivo: zna se ko je glavni - glavni je američki predstavnik, američki general. Do njega je Britanac i sve se vrti oko njih. Oni vode glavnu reč. Poštovaće vas oni, reći će – vi ste nam jednako važni, ali zna se ko odlučuje“, opisuje sistem u Alijansi bivši načelnik Generalštaba VS.
Prema rečima Dikovića, klučni razlog zašto je Ukrajina ostala bez pozivnice u NATO je član pet ugovora o Severnoatlantskm savezu koji bi podrazumevao da ako bi se ta zemlja primila da bi cela Alijansa neposredno nila u ratu s Rusijom.
Zato je, kaže, i rečeno - nećemo primiti Ukrajinu, ali isto tako nije zatvorena mogućnost njenog prijema samo, kako je to slikovito primetio
predsednik Hrvatske Zoran Milanović, kad se ispuni 50.000 uslova.
Kao u humorističkim serijama
Po mišljenju sociologa dr Slobodana Reljića, Ukrajina je ratni saveznik SAD koji učestvuje u proksi ratu protiv Rusije, ali jedini problem zbog kog ne ulazi u NATO je što taj rat ne dobija – da je Rusija u defanzivi bilo bi drukčije.
„Ovo je pravi sukob Rusije i Amerike, a ginu Ukrajinci. Naravno da se NATO ne drži ni Biblije ni ičega, primili bi oni njih ali je problem što možete da uđete u dirketni sukob s Rusijom a onda možete da očekujete samo pogoršanje situacije“, primećuje Reljić uz opasku da kad se Ukrajini poručuje da će je primiti „kad bude trenutak“ toga nema ni u humorističkim serijama.
Kao još jedan važan momenat za protivljenje članstvu Ukrajine u NATO naš sagovornik navodi unutrašnja kretanja i tenzije u članicama Alijanse: u dve trećine njih jača pokret protiv učešća tog bloka u ratu u Ukrajini. Uz to, podseća on, jača saradnja dve sile, Rusije i Kine, što je suprotno interesima NATO.
„Svako ko jača u svetu suprotan je interesima NATO koji je maltretirao koga god je stigao. Sad se to završava. Rat u Ukrajini će kasnije biti realno vrednovan, a glavni ishod će biti podela sveta koja će biti uspostavljena. S jedne strane je NATO, a to je 10 posto stanovništva, a s druge 90 odsto stanovništva koji su na različite načine protiv NATO. Neki su u direktnom sukobu s NATO kao Rusija, neki su pred direktnim sukobom kao Kina, a drugi su uzdržani kao Indija, neće da im budu prijatelji ali nisu ni u direktnom sukobu. To pre ovog sukoba nije bilo jasno“, konstatuje Reljić.
Cilj NATO je „sitno grickanje“ Rusije
Komentarišući bezbednosne garancije za Ukrajinu koje je
G7 usaglasio kao ishod samita NATO, Diković ukazuje da je sve dogovoreno praktično već bilo na sceni, samo je sada postalo obavezujuće za sve članice Alijanse.
„Ako donesete takav zaključak na sastanku samim tim obavezujete sve zemlje članice NATO da u skladu sa zahtevom budu spremne da isporuče šta se od njih traži. Te bezbednosne garancije su i podstrek Ukrajini da nastavi ratna dejstva i da ta borba potraje“, kaže general uz ocenu da je cilj da se Rusija na taj način „sitno gricka i iznuruje“ i ekonomski, i vojno.
Istovremeno, članice NATO oslobađaju se viškova naoružanja, a štede i na održavanju skladišta, plus, sebe prikazuju kao dobrotvora Ukrajine, a u stvari, kako ističe Diković, sve će se to na kraju odraziti na Ukrajinu koja će biti žrtva pomoći koju joj nude.
Tragična upotreba Ukrajine
Upotreba Ukrajine je, slaže se i Reljić, tragična u vojnom smislu:
„Problem NATO u ovom trenutku je što su
rezultati u Ukrajini vrlo skromni, čak poražavajući. Sva mašinerija je uključena protiv Rusije, a rezultat je neodgovarajući - niko nije ni primetio da je Zelenski pokrenuo kontraofanzivu.“
U svetlu ovih neuspeha Diković sagledava i novi plan NATO o suprostavljanju pretnji iz Rusije, usvojen prvi put od okončanja Hladnog rata, koji između ostalog predviđa i raspoređivanje 300.000 pripadnika snaga Alijanse na ruskom pravcu.
„Da li se NATO priprema za direktan sukob - da. Pa 300.000 vojnika ako raspoređujete i pripremate na prostoru koji gravitira ka Ruskoj Federaciji niste odlučili da bi tu bili tek tako... To je taj strategijski razvoj snaga pod plaštom opasnosti od RF. Sad je odlična prilika da mogu da raspoređuju snage, da mogu da ih opremaju, da mogu da od svake članice traže da izdvoje dva posto BDP za vojsku. I to je pritom veliki pritisak na RF. Videćemo šta će biti odgovor ali bez odgovora to ostati neće“, kaže general.
Sve je to vid pritiska na Rusiju, zaključuje Diković, ali i odlična prilika da se u NATO ujedine jer „nije NATO toliko kohezivan, ne vlada unutar njega harmonija - razlike postoje, a Ukrajina je odlična šansa da se sve to stavi pod tepih“.
Reljić skreće pažnju i na vest da su krajem juna o Ukrajini razgovarali direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin i direktor CIA Vilijam Berns.
Jedina instanca na kojoj će se rešavati ukrajinko pitanje je, smatra on, upravo ova na liniji dve velike sile.
„Ovo je period kad se čeka da propadne ukrajinska kontraofanziva, a onda će im reći - izgubili ste, šta da radimo. Drugo, to pokazuje da postoji kontakt velikih sila koji se nikad nije ni prekidao. Nije to nikakavo iznenađenje. Šef CIA je prvo bio u Kijevu pa je onda komunicirao sa Nariškinom. Tako to funkcioniše u svetu velikih sila. A na kraju će doći neka Jalta“, veruje Reljić.
