Crveni i plavi: Amerika se deli kao nikada u novoj istoriji
© AP Photo / Matt Rourke
Pratite nas
Amerikanci se sve više dele po političkim stavovima, rasplamsavajući najveću podelu među saveznim državama u modernoj istoriji, piše američka agencija AP.
Jednopartijska zakonodavna vlast na snazi je u svim, osim u dve savezne američke države. U 28 država, vladajuća partija ima nadmoćnu većinu bar u jednom domu zakonodavnog tela, što znači da može da „pregazi“ eventualni veto guvernera. A to uglavnom nije ni potrebno, budući da je u samo 10 država guverner iz druge partije u odnosu na većinu u zakonodavnim telima, navodi američka agencija.
Države se opredeljuju za levicu ili desnicu
Podela je dovela do toga da se države opredeljuju za političku levicu ili desnicu, demokrate čiji je zaštitni znak plava i republikance čiji je zaštitni znak crvena boja. Države tako donose dijametralno suprotstavljene zakone o nekim od najaktuelnijih pitanja. Tako je, na primer, u Ajdahu abortus zabranjen od trenutka kada se mogu registrovati srčani otkucaji kod fetusa (peta ili šesta nedelja trudnoće), a krivično delo je pomoći maloletnoj osobi da ode u drugu državu kako bi abortirala. Sa druge strane, u Koloradu, zakoni sprečavaju bilo kakve zabrane kada je abortus u pitanju.
U Ajdahu je zabranjeno maloletnicima da koriste nehiruršku terapiju za promenu pola (hormonsku, psihološku...), dok Kolorado dozvoljava mladima i iz drugih saveznih država da dođu zbog takve terapije.
Mapa crveni-republikanskih i plavih-demokratskih saveznih država SAD na osnovu izbora za Senat održanih 2022. godine
Federalizam, koji omogućava svakoj saveznoj državi da usmerava svoj kurs unutar granica koje određuju Ustav SAD i Kogres, u srži je američkog sistema. On dozvoljava državama da budu „laboratorije demokratije“, kako je to govorio nekadašnji sudija Vrhovnog suda Luis Brandis.
Međutim, sada su mnogi zabrinuti da li to vodi do podele među Amerikancima, navodi AP.
„Da li to funkcioniše u vremenu kada smo tako politički podeljeni, ili postaje potpaljivač za ljude koji žele veću segregaciju“, pitao je Rob Vitver, nekadašnji republikanski kongresmen u Koloradu.
Kolorado i Ajdaho predstavljaju dva pola političke homogenizacije država. Život u dve države, koje se nalaze u Stenovitim planinama, može biti sličan – razgovori se vrte oko lokalnih skijališta, staza za planinski biciklizam i kako doseljenici u ove ekonomski razvijene države prave sve veću gužvu. Međutim, politički, radi se o dva odvojena sveta, navodi AP.
Kolorado skreće ulevo još od devedesetih godina, a tokom Trampove ere, taj zaokret je bio oštar. Demokrate kontrolišu vlast u potpunosti i imaju najveću većinu u istoriji države.
Sa druge strane, Ajdaho se takođe brzo ekonomski razvija, ali ne gubi reputaciju „konzervativnog raja“. Čak je oštrije skrenuo u desno tokom ubrzanog razvoja, postajući utočište za one Amerikance koji se ne osećaju dobrodošlim u plavim, demokratskim državama.
Enklave istomišljenika
Rastuće političko grupisanje Amerikanaca u enklave istomišljenika, ima mnogo uzroka. Profesor Harvarda Rajan Inos procenjuje da, bar do pandemije, samo 15 odsto homogenizacije ima uzrok u preseljenjima stanovništva. Drugi razlozi uključuju to što se političke partije polarizuju po pitanjima koja se jasno dele po demografskim linijama, kao što su pravo na držanje oružja ili abortus, ali i to što se glasači navikavaju na partijsku pristrasnost svojih suseda.
Protest pristalica Donalda Trampa
© AP Photo / John Locher
„Mnogo toga je vođeno i drugim svrstavanjima koja se dešavaju“, kaže Inos.
Kada se Amerikanci preseljavaju, politika nije uobičajeno eksplicitan razlog. Ali, izbor načina života vodi ih da prilikom preseljenja biraju zajednice u kojima dominira partija koju preferiraju, piše AP.
„Demokrate žele da žive u mestima sa artističkom kulturom i kraft pivarama, dok se republikanci sele u mesta gde mogu da imaju velika dvorišta“, plastično objašnjava Rajan Strikler, profesor političkih nauka na Državnom univerzitetu Kolorado-Pueblo.
Ali nešto se možda promenilo zbog toga što SAD postaju sve više podeljene. Pojavile su se čak i firme koje pomažu onima koji se ne slažu sa vlašću da pobegnu iz plavih ili crvenih država.
Promena tokom pandemije
Promena se dogodila i tokom pandemije virusa korona, koja je stvorila klasu mobilnih radnika koji više nisu vezani za mesta gde su im kompanije bazirane. Oni koji su sada mobilni su pretežno radnici „belih kragni“ i penzioneri – dva politički najangažovanija dela nacionalne populacije.
Majk Mekarter, koji je vodio kampanju da se konzervativni istočni deo Oregona pripoji Ajdahu, kaže da mnogi ljudi nisu obraćali pažnju na vlast u saveznim državama do pandemije.
„Onda se desilo to da su mnogi razmišljali „mogu da nam zatvore crkvu, školu... Ako vlast saveznih država ima takvu moć, onda je bolje da ona zastupa vaše vrednosti, a ne nečije druge koje su vam nametnute“, kaže on.
Tako su mnoge porodice, koje su mogle da rade na daljinu, odlučile da odu u države koje su im politički bliže.
„Sa sadašnjom visokom temperaturom politike, ako ljudi odluče da se presele negde, idu tamo gde žive ljudi koji imaju razmišljanja slična njima“, kaže Aron Frizen, koji se sa porodicom preselio u Ajdaho tokom pandemije.
To potvrđuju i statistike, pa se u Ajdahu, gde se 45 odsto građana izjašnjava kao „konzervativno“, dok je ostatak jednako podeljen između „umerenih“ i „liberalnih“, broj doseljenika koji su došli u tu državu zbog političkih stavova prošle godine popeo na 9 odsto, dok se pet odsto starosedelaca tako izjašnjava.
Rastuća politička homogenizacija
Slično je i u Koloradu, gde je, kako kaže Bret Vajnstajn, agent za nekretnine, politički stav postao važan za ljude koji kupuju nekretnine. Kako kaže, mnogi koji mu se obraćaju navode da žele da „pobegnu iz crvenih država“, što je pre tri godine bilo nezamislivo.
Rastuća politička homogenizacija po državama otežava obema partijama da budu posvećene delovanju u njima, kaže Ted Kauser, profesor političkih nauka na Univerzitetu Kalifornija, San Dijego.
„To daje partijama mogućnost da odu dalje u pojedinim državama ako rade tačno ono što njihovi birači žele. Sistem radi kao izduvni ventil, omogućavajući većini u saveznim državama da se osećaju moćnim bez obzira na to šta se dešava u Vašingtonu. Ali, zato manjinska partija ostaje uskraćena za mogućnosti“, kaže on.
