Biće i za izvoz - kiša utiče na žetvu i rod pšenice, ali ćemo je imati dovoljno
18:45 05.07.2023 (Osveženo: 11:37 06.07.2023)
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Pratite nas
Vremenske prilike ne idu na ruku žetvi koja je u punom jeku zbog kiše koja je povremeno prekidala, a prognoza najavljuje i novu. To će uticati na prinos i kvalitet zrna, ali će ovogodišnji rod ipak biti veći od lanjskog zbog veće površine zasejane pšenicom i biće duplo veći od naših potreba, smatra stručnjak za žito dr Miroslav Malešević.
Ratar Žarko Kobilarov iz Zmajeva kod Novog Sada imao je sreću da nije prekidao žetvu pšenice zasejanu na 115 hektara, koju je kiša mimoišla. Žanje već sedmi dan i trebaće mu, kaže, još četiri da završi žetvu ukoliko njegovu pšenicu opet mimoiđe kiša.
On napominje da su po sredi lokalne padavine pa tako, za razliku od njega, mnogi u nedelju nisu mogli da žanju zbog kiše. Na pitanje kakvom se rodu nada kaže da će biti manji od prošlogodišnjeg.
Kiša skratila prinos i kvalitet
„Prinos kod mene gde je primenjena puna agrotehnika biće između 6,5 i 7,0 tona po hektaru. Manji je prinos od lanjskog. Po proteinima je na nivou prošlogodišnjeg, ali hektolitarska masa je mnogo slabija na svim sortama. To je težina metra kubnog. Znači normalno je da metar kubni teži 760 do 800 kilograma, a on je sada negde oko 700 kilograma. Volumenski imate prinos, ali u kilogramima ga nema“, kaže za Sputnjik ovaj ratar iz Zmajeva, na kratko prekinuvši rad kombajna.
I Malešević napominje da je kiša u vreme žetve ono što je pšenici najmanje trebalo zbog čega će izgubiti i na prinosu i na kvalitetu zrna.
Prvo zbog nekoliko tropskih dana a onda zbog kiše pred žetvu i tokom nje pšenica će izgubiti na prinosu i kvalitetu
© Sputnik / Ivan Rodionov
/ On za Sputnjik kaže da je procena zavoda za statistiku o 20 odsto većoj ovogodišnjoj proizvodnji od prošlogodišnje, koja je ovih dana objavljena, zasnovana na stanju useva na dan 23. maja i na tome što je ove godine znatno povećana površina zasejana pšenicom.
Po hektaru prosečno pet tona
Još se ne zna koliko je tačno zasejano, ali se barata cifrom od 725.000 hektara. Prošle godine je, kao i inače, to bilo na 600.000 hektara sa kojih smo uobičajeno „skidali“ od 2,8 do 3,0 miliona tona pšenice.
Prognoza struke je, kaže naš sagovornik, da će prosečan prinos ove godine biti na nivou prošlogodišnjeg, nešto malo više od pet tona po hektaru.
„Kvalitet zrna je dosta oštećen zbog toga što je hektolitarska masa, odnosno specifična težina zrna manja u odnosu na ranije godine i manja je kod svih sorti u odnosu na njihovu uobičajenu težinu zrna. To je posledica onih tropskih dana pred samo sazrevanje i prethodnog kišnog perioda koji je isto tako doprineo da se ne formira zrno onako kako bi to trebalo“, objašnjava naš poznati stručnjak za žito.
Zbog toga je, kaže, zrno lakše i zato će kvalitet samog brašna verovatno biti slabiji, ili prinos brašna prilikom mlevenja.
Prema informacijama laboratorija koje analiziraju pšenicu, sadržaj proteina je dobar, u standardnim je iznosima između 11,5 i 13 posto, ali sam unutrašnji kvalitet zrna nije dobar kao što bi trebalo da bude, ističe Malešević.
S obzirom na veće površine posejane pšenicom ove godine će biti požnjeveno oko 3,5 miliona tona što je duplo više od naših potreba
© Sputnik / Alekseй Malьgavko
/ Biće lagerovanja
Kobilarov kaže da će sačekati sa odlukom šta sa pšenicom.
„Ja konkretno lagerujem pšenicu pa ću videti za par meseci šta će se dešavati na tržištu. Ne zna se tačno kolika će cena biti, postoje zalihe od prošle godine i rod je kao i svake godine veći nego što su potrebe Srbije, tako da ćemo mi imati ozbiljnu količinu za izvoz“, navodi ovaj proizvođač hlebnog zrna.
Malešević je mišljenja da će proizvođači lagerovati pšenicu koje sada ima u izobilju, pogotovo što je na nekim evropskim berzama njena cena pomerena naviše, jer ona nije baš svuda rodila. Francuzi, najveći proizvođači pšenice u Evropi, su već najavili da će rod biti manji za nekoliko miliona tona. Moguće je da će cenu naviše pogurati i to što je zatvoren izvoz ukrajinske pšenice. On u svakom slučaju kaže da nije zgodno prognozirati šta će se dešavati na berzama na koje mi ne možemo da utičemo.
Sadašnja cena ne podmiruje troškove
Na pitanje koja je to minimalna cena kojom bi ratari bili zadovoljni, s obzirom na troškove proizvodnje, Kobilarov napominje da sadašnjih 22 dinara za kilogram to sigurno ne može da podmiri.
„Na moju tehnologiju, odnosno na moje troškove proizvodnje po hektaru i na ovaj prinos, 30 dinara po kilogramu je neka minimalna cena da pokrijem troškove proizvodnje. Imali smo izuzetno skupe inpute za ovogodišnju proizvodnju. Đubrivo, pesticidi, gorivo, to je sve drastično bilo skuplje nego prethodne godine“, kaže poljoprivrednik iz Zmajeva.
Slična je i procena struke o troškovima proizvodnje ovogodišnje pšenice na koju ukazuje Malešević.
„Zadružni savez Vojvodine, koji je detaljno analizirao troškove ovogodišnje proizvodnje, izašao je sa procenom da je u nju uloženo negde oko 33 dinara po kilogramu. To bi znači bila cena dovoljna da se sa prosečnim prinosom od pet tona pokriju troškovi ulaganja u ovogodišnju proizvodnju“, ističe naš sagovornik.
Proizvodnja duplo veća od naših potreba
To je značajno veća cena od one po kojoj se sada kupuje kilogram pšenice.
Proizvođači će u najvećem broju lagerovati pšenicu dok ne vide kolika će cena biti ponuđena, ali i kakva će biti kretanja na berzama
© Sputnik / Lola Đorđević
„Država je najavila kupovinu 300.000 tona pšenice, ali o tome još nema ništa konkretno. To je količina pšenice potrebna za potrošnju građanstva za oko tri meseca. Mi trošimo oko 100.000 tona mesečno. Robne rezerve se, međutim, još nisu izjasnile niti postavile uslove po kojoj će ceni kupovati tih 300.000 tona“, napominje stručnjak za žito.
U sigurne kupce pšenice on ubraja i mlinove, pogotovo većeg kapaciteta, poput onog u Senti koji prima 90.000 tona, kao i Danubius, a onaj u Kulpinu može da prihvati i 120.000 tona.
Malešević smatra da ćemo sa nešto više od 700.000 hektara sa prosečnim prinosom malo većim od pet tona, ove godine požnjeti najmanje 3,5 miliona tona pšenice. To je, kako ističe, duplo više od naših potreba.
Potrebe stanovništva podmiruje 1,4 miliona tona i još do 300.000 tona pšenice je potrebno za reprodukciju, odnosno za semensku proizvodnju. On procenjuje da bi još oko 500.000 tona trebalo da bude izdvojeno za naše redovne kupce u okruženju koje smo uvek snabdevali hlebnim zrnom.
Ostatak, plus neprodata pšenica od prošle godine koja je na zalihama, znači da ćemo imati priličnu količinu pšenice za izvoz, ističe sagovornik Sputnjika.
