Bezbednost nuklearne sile na probi – hoće li se EU oglasiti o protestima u Francuskoj
© AP Photo / Christophe Ena
Pratite nas
Protesti u Francuskoj zbog ubistva tinejdžera arapskog porekla od strane policajca se ne smiruju i na veliku probu su stavili bezbednost te nuklearne sile o čemu bi i EU trebalo da se izjasni. Ipak, osim deklarativnog stava, ona nema mehanizme da utiče na deeskalaciju situacije, smatraju sagovornici Sputnjika.
Od kako je u utorak, 27. juna usmrćen Nahel M. koji je odbio da postupi po naređenju policije, situacija u Francuskoj se ne smiruje, a ulice velikog broja njenih gradova u kojima je došlo do protesta demonstranata i njihovog sukobljavanja sa policijom liče na ratno poprište.
Francuska je na ivici vanrednog stanja, na ulicama je oko 45.000 policajaca, a privedeno je oko 2500 učesnika učesnika protesta. Zapaljeno je nekoliko hiljada automobiula, pljačkaju se razlupane prodavnice, zapaljeno je više desetina zgrada opština, škola.
Prelivanje nasilnih protesta
Danas su snimljeni i demonstranti naoružani vatrenim oružjem, a najmanje četiri policajca povređena su u napadima iz vatrenog oružja u severoistočnom predgrađu Liona, javili su lokalni mediji pozivajući se na policijske izvore.
Protesti u Francuskoj
© Sputnik / STR
U Marseju je napadnut autobus sa kineskim turistima, a protesti na koje je pozivano na društvenim mrežama su se proširili na Švajcarsku. U Lozani je u njima učestvovalo oko 100 pre svega mladih ljudi koji su inspirisani neredima u susednoj Francuskoj, provaljivali u prodavnice i kamenicama, ali i Molotovljevim koktelom napali policiju koja je stigla na lice mesta. Pre dva dana protestovalo se i u Briselu, gde je došlo do sukobljavanja policije i demonstranata.
Mogu li se protesti proširiti i ugroziti bezbednost i u drugim evropskim državama i treba li očekivati i reakciju Evropske unije. Na pojedine ocene da lideri EU treba da razgovaraju o stabilnosti vlasti u Francuskoj i bezbednosti nuklearnog arsenala, sagovornici Sputnjika, Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije i Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije smatraju da EU može samo deklaratiovno da reaguje i da nema mehanizme da bi mogla konkretno da utiče na sadašnju situaciju.
Po oceni Gajića, situacija u Francuskoj ide u pravcu dalje eskalacije, o čemu govori broj zapaljenih zgrada i uništenih automobila u Parizu, Marseju, Nantu i drugim gradovima i da je pitanje mogu li organi reda da se izbore sa ovom situacijom.
On, međutim, smatra da bi upotreba francuske vojske koja je ozbiljna u evropskim i svetskim okvirima, bila mač sa dve oštrice.
EU samo deklarativno
„Verovatno će Francuska odbiti situaciju da EU raspravlja o zaštiti francuskog nuklearnog arsenala. Mislim da EU nema ni kapacitete, niti dovoljnu moć da se ona pokaže efikasnijom od jedne nacionalne države koja je praktično osovina EU, kao što je Francuska. Međutim, to što se tiče mehanizama u Briselu može da bude vid pritiska na francusku oružanu silu od strane pre svega NATO-a, odnosno SAD da vojne potencijale Francuske stave pod svoju kontrolu, pod izgovorom da se Francuska ne može sama stabilizovati“, ističe Gajić.
On smatra da u EU verovatno postoje ljudi koji u tom pravcu razmišljaju, ali i dodaje da EU u svojoj praktičnoj politici nema svoju oružanu silu s kojom bi na teritoriji svoje članice mogla da interveniše umesto nje.
Pitanje je može li policija da se izbori sa demonstarntima jer je to i pitanje političke osetljivosti do koje granice primeniti silu
© AP Photo / Christophe Ena
„Drugo, nema ni mehanizme, i ne zna se ko bi bio nadležan u takvoj situaciji. Oni pre mogu da donesu neku preporuku, ili neku političku odluku koja bi više bila deklarativnog karaktera, nego što mogu neku praktičnu politiku da primene u bilo kom realpolitičkom domenu, a pogotovo u ovakvoj situaciji“, ocena je Gajića.
Za sada, po njegovom mišljenju, ne izgleda da situacija ide u pravcu smirivanja, nego naprotiv u pravcu eskalacije i nezahvalno je procenjivati koliko će ona da traje i kada može da dođe do smirivanja.
Gujaničić, pak, misli da ovo stanje neće potrajati.
Ne mogu da ugroze državu
„Mislim da će ovi protesti trajati još nekoliko dana, ali oni ne mogu da ugroze samu državu. Francuska ima iskustva sa ovim, ali svakako šalju negativnu sliku. Kad stanu, a mislim da će u dogledno vreme stati ti nemiri, ostaje dubok problem koji ima korene koji sežu više godina i decenija unazad, i pitanje je kako ga tretirati i rešiti“, kaže Gujaničić.
On napominje da je prošle noći privedeno nešto manje izgrednika u Parizu i okoloni nego prethodne, ali da je to još dosta visok nivo nasilja.
„Uvek postoji taj problem političke osetljivosti i odluke političkog vrha do koje mere da se upotrebi sila a da se izbegnu civilne žrtve s jedne strane, a s druge strane, jasno je za onoga ko zna situaciju u Francuskoj da je ovo nesrećno ubistvo tinejdžera samo povod, da nije to bilo bi nešto drugo“, uveren je saradnik Instituta za političke studije.
Uprkos tome što je već došlo do prelivanja protesta u Švajcarsku i da se, kako smatra, to može opet očekivati i u Belgijii, gde žive pripadnici etničkih grupa koji su dominantni u protetsu u Francuskoj, on je uveren da će Francuska ostati epicentar.
EU se neće mešati
Gujaničić je takođe izričit u oceni da su protesti bezbednosno pitanje Francuske koje ne može da se odrazi na EU i koja tu ne može da pomogne Francuskoj i ne vidi kako bi ona mogla tu da utiče.
Evropsak unija bi mogla samo da se oglasi deklarativnim saopštenjem o deeskalaciji situacije u Francuskoj
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ „Evropska unije, eventualno, može da izda neko saopštenje, ali je to ipak unutrašnje pitanje Francuske i ne verujem da će se EU nešto previše u to mešati“, uveren je naš sagovornik.
On objašnjava i zašto misli da će to u narednim danima biti zaustavljeno.
„Već je dosta izgrednika privedeno i to će po zakonu inercije morati da se smiri. U svakom slučaju, to smirivanje će biti kratkoročno, ali ostaje problem srednjoročnog i prevsahodno dugoročnog rešavanja, jer će ne samo policijski aparat koji je na izmaku snaga i trpi najveći udar, nego i pravosudna politika morati da se reformiše, možda i sam krivični zakonik“, navodi Gujaničić.
Milijarde evra nisu rešile problem
Gujaničić napominje da je francuska država prethodnih godina uložila milijarde evra u ta osetljiva naselja u predgrađu velikih gradova, u njihovu rekonstrukciju, izgradnju socijalnih stanova, ali najniovja dešavanja pokazuju da to nije dalo očekivane rezultate. To nije značilo i uključivanje ovih etničkih grupa u francusko društvo. Za dugoročno rešenje potreban je, smatra Gujaničić, čitav niz mera na više polja, na socijalnom, prosvetnom, pravosudnom planu.
On ističe da je 30 odsto privedenih učesnika protesta maloletno, a da najveći broj njih čine mladi do 25 godina starosti. Problem je što potiču iz porodica zaokupljenih svakodnevnom borbom za opstanak, za ekonomsko preživljavanje i pitanje je koliko su one mogle i umele da se bave decom, zaključuje naš sagovornik.
