https://lat.sputnikportal.rs/20230701/ostati-miran-sred-haosa-sveta-sandro-veronezi-pisac-koji-je-pobedio-junaka-svoje-knjige-video-1157917941.html
Ostati miran sred haosa sveta: Sandro Veronezi, pisac koji je pobedio junaka svoje knjige /video/
Ostati miran sred haosa sveta: Sandro Veronezi, pisac koji je pobedio junaka svoje knjige /video/
Sputnik Srbija
Čudesno i upečatljivo putovanje kroz vreme čoveka koji sa gotovo natprirodnom sposobnošću uspeva da ostane miran sred haosa sveta – reči su kojima je izdavač... 01.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-01T13:15+0200
2023-07-01T13:15+0200
2023-07-01T13:15+0200
kultura
kultura – vesti
kultura
književnost
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/1e/1157917698_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_4962fa5d2640f23d95bec32f4e512c90.jpg
Da je reč o jednom od vodećih savremenih italijanskih ali i evropskih pisaca, pored izuzetnog čitalačkog interesovanja za ovo delo, svedoči i ugledna italijanska nagrada „Strega“, prevodi na više od dvadeset jezika za samo dve godine od pojave prvog izdanja, a odnedavno i „Velika nagrada Ivo Andrić” koja je Veroneziju uručena na svečanosti u Andrićevom institutu u Andrićgradu.Posle nadahnutog govora na svečanosti uručenja o značaju Andrićevog dela u njegovom stvaralaštvu i podsećanja koliko je maestralnost našeg nobelovca bila inspirativna za njegov rad, Veronezi je prisustvovao otvaranju izložbe radova Milene Pavlović Barili. Zagledajući zainteresovano portrete s potpisom naše čuvene umetnice, pred jednim je zastao nešto duže i kraj njega se slikao. U kratkom razgovoru za Sputnjik otkriva zašto je izdvojio portret Bruna Barilija i zbog čega je baš ovaj portret za njega bio – poseban.Bruno Barili – slika sopstvene mladosti„Pogodila me je sopstvena fizička sličnost sa Barilijem, baš me je pogodila. Uočio sam je već izdaleka, kao neku vrstu sopstvenog portreta iz mladih dana. I u svakom slučaju Milenine slike su veoma lepe, oseća se upravo taj dah evropske lepote, vidi se da su prošle Parizom, onim putevima lepote čije je središte u to doba bio Pariz.Na pitanje da li su i dva stara mosta kakav je Ponte Vekio u njegovoj rodnoj Firenci i Nobelovom nagradom ovenčani most na Drini dodatno osnažili susret dve književnosti, Veronezi odgovara da bi i Ponte Vekio isto tako mogao biti odabrani junak za neki roman i objašnjava zašto:Ocenivši glavnog junaka romana „Kolibri“ Marka Karera kao svoj alter ego – jer sve što Marko jeste pisac ne bi mogao da bude - Sandro Veronezi, odgovarajući na pitanje čiji je model prihvatljivi u savremenom svetu kaže da veruje da je u životu on ipak bolje prošao.„Ja sam imao više sreće od Marka Karere, pa onda hajde da kažemo da sam pobedio ja. Ali da sam doživljavao nesreće koje je doživeo on, sa onim kakvo je moje držanje – ja se ne bih izvukao. Ono što je sigurno jeste da je tu dok sam pisao bilo truda da se uključi bol u iskustvo koje poboljšava ljude.O psihoterapiji i psihoterapeutima, koje posećuju neki od junaka njegove knjige, kaže da ne nose neku posebnu poruku:„Pre svega, pošto sam Italijan, kao takav – ja moram da odam omaž Italu Zvevu i psihoanalizi koju je on odmah shvatio, pišući roman ‘Zenova savest‘ – to je svojevrsni standard za jednog italijanskog pisca. I upravo zbog toga unutar tih stranica nema neke određene poruke, to je samo inscenacija jedne zabavne dramske igre ili farse koja se može izroditi iz ozbiljnosti psihoterapije.
https://lat.sputnikportal.rs/20230628/i-kad-nema-covecanstva-ima-coveka-u-andricgradu-odrzane-vidovdanske-svecanosti-foto-1157797566.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura – vesti, kultura, književnost, analize i mišljenja
kultura – vesti, kultura, književnost, analize i mišljenja
Ostati miran sred haosa sveta: Sandro Veronezi, pisac koji je pobedio junaka svoje knjige /video/
Čudesno i upečatljivo putovanje kroz vreme čoveka koji sa gotovo natprirodnom sposobnošću uspeva da ostane miran sred haosa sveta – reči su kojima je izdavač Akademska knjiga najavio roman „Kolibri“ Sandra Veronezija.
Da je reč o jednom od vodećih savremenih italijanskih ali i evropskih pisaca, pored izuzetnog čitalačkog interesovanja za ovo delo, svedoči i ugledna italijanska nagrada „Strega“, prevodi na više od dvadeset jezika za samo dve godine od pojave prvog izdanja, a odnedavno i „Velika nagrada Ivo Andrić” koja je Veroneziju uručena na svečanosti u Andrićevom institutu u Andrićgradu.
Posle nadahnutog govora na svečanosti uručenja o značaju Andrićevog dela u njegovom stvaralaštvu i podsećanja koliko je maestralnost našeg nobelovca bila inspirativna za njegov rad, Veronezi je prisustvovao otvaranju izložbe radova Milene Pavlović Barili. Zagledajući zainteresovano portrete s potpisom naše čuvene umetnice, pred jednim je zastao nešto duže i kraj njega se slikao. U kratkom razgovoru za Sputnjik otkriva zašto je izdvojio portret Bruna Barilija i zbog čega je baš ovaj portret za njega bio – poseban.
Bruno Barili – slika sopstvene mladosti
„Pogodila me je sopstvena fizička sličnost sa Barilijem, baš me je pogodila. Uočio sam je već izdaleka, kao neku vrstu sopstvenog portreta iz mladih dana. I u svakom slučaju Milenine slike su veoma lepe, oseća se upravo taj dah evropske lepote, vidi se da su prošle Parizom, onim putevima lepote čije je središte u to doba bio Pariz.
Na pitanje da li su i dva stara mosta kakav je Ponte Vekio u njegovoj rodnoj Firenci i Nobelovom nagradom ovenčani most na Drini dodatno osnažili susret dve književnosti, Veronezi odgovara da bi i Ponte Vekio isto tako mogao biti odabrani junak za neki roman i objašnjava zašto:
„Ako ništa drugo, a to jer postoji jedna maskirana putanja, Vazarijev koridor, koji je Vazari izveo za Medičijeve, s namerom da se poveže galerija Ufici sa Palatom Piti. Nemci to, recimo, nisu znali. I kada su, pre nego što su pobegli iz Firence, digli u vazduh sve mostove, poštedeli su Ponte Vekio, misleći da je najstariji, a nije bio. Međutim, postojao je taj koridor, partizani su za njega znali, i preko Vazarijevog pasaža ušli su u grad.“
Ocenivši glavnog junaka romana „Kolibri“ Marka Karera kao svoj alter ego – jer sve što Marko jeste pisac ne bi mogao da bude - Sandro Veronezi, odgovarajući na pitanje čiji je model prihvatljivi u savremenom svetu kaže da veruje da je u životu on ipak bolje prošao.
„Ja sam imao više sreće od Marka Karere, pa onda hajde da kažemo da sam pobedio ja. Ali da sam doživljavao nesreće koje je doživeo on, sa onim kakvo je moje držanje – ja se ne bih izvukao. Ono što je sigurno jeste da je tu dok sam pisao bilo truda da se uključi bol u iskustvo koje poboljšava ljude.
O psihoterapiji i psihoterapeutima, koje posećuju neki od junaka njegove knjige, kaže da ne nose neku posebnu poruku:
„Pre svega, pošto sam Italijan, kao takav – ja moram da odam omaž Italu Zvevu i psihoanalizi koju je on odmah shvatio, pišući roman ‘Zenova savest‘ – to je svojevrsni standard za jednog italijanskog pisca. I upravo zbog toga unutar tih stranica nema neke određene poruke, to je samo inscenacija jedne zabavne dramske igre ili farse koja se može izroditi iz ozbiljnosti psihoterapije.
