Nove vrednosti Zapada: Čovek ima pravo da bude i mačka, ali ne i Srbin na Balkanu /video/
11:14 01.07.2023 (Osveženo: 11:15 01.07.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Kad si Srbin na Balkanu za tebe ne važi isto što i za ljude na Zapadu, i tome se više ne treba čuditi, a da je tako pokazuju iskustva Srba na Kosovu i Metohiji, problemi Republike Srpske i Srba u Crnoj Gori, kaže Dragoslav Bokan, režiser i predsednik Instituta za nacionalnu strategiju.
Zapad tako, obrazlaže Bokan, brani pravo jedne devojčice u Engleskoj da za sebe kaže da je mačka i to u školi pod tutorstvom Anglikanske crkve — ta devojčica ima da bude mačka jer tako želi, ali Srbi u Crnoj Gori ne mogu da budu Srbi iako to žele i, u najmanju ruku, mnogo više su Srbi nego što je ova devojčica — mačka.
Problemi Srba na KiM
Slično je i sa Srbima na Kosovu i Metohiji, gde, podseća režiser, Srbe optužuju za fašizam, ekstremizam, nepoštovanje dijaloga, a kad nemaju šta da im prigovore onda kažu da se obe strane smire, što je nenormalan bezobrazluk.
Kad zapadne zemlje pominju krivicu obe strane na Kosovu, ističe u emisiji Svet sa Sputnjikom naučni saradnik dr Aleksandar Lukić, pre svega se misli na Srbiju, a u najnovijoj krizi čak se insistiralo da Vojska Srbije koja je bila na administrativnoj liniji snizi nivo borbene gotovosti.
„Ono što je Zapad najviše brinulo to je upravo naša vojska na administrativnoj liniji, ne i de fakto teror Kurtija. A teror nad Srbima služi da se stvari stave pod kontrolu kako to odgovara SAD. Jer, uvideli su da im Briselski sporazum koji su potpisali i garantovali zapravo ne odgovara u onom delu koji se tiče ZSO, a jedini način da sve to dezavuišu jeste da ponište ceo Briselski sporazum i sve druge sporazume i da se zavede vladavina te tzv. nezavisne države Kosova pod američkim protektoratom, a u okviru administrativnih granica KiM“, objašnjava Lukić.
Budući da, kako kaže, ZSO nikako ne odgovara Zapadu, on je bio u poziciji stalnog šaha i jedino rešenje da iz toga izađe bilo je da sruši sve figure sa stola, a onda da golom silom uspostavi pobedu po sistemu „može mi se jer sam jači“.
Istoričar sa KiM Luka Jovanović ukazuje na još jedan važan momenat aktuelne krize na Severu — na tendenciju Prištine ali i Tirane da svaki vid otpora Srba, koliko god bio demokratski, koliko-toliko poveže sa Rusima.
„Još ranije je Kurti optuživao Srbe da su u dosluhu sa Moskvom i stalno pokušava da se afirmiše kao neki ‘balkanski Zelenski’, očekujući tu apsolutno podršku Zapada u borbi protiv Srba, dok se Srbi na KiM sve više prikazuju kao članovi nekih tajnih terorističkih organizacija koje ta nazovi demokratska vlast treba što pre da privede poznavanju prava“, primećuje Jovanović, uz ocenu da sve to ide ka tome da se da što veći legitimitet akcijama čiji je krajnji cilj sprovođenje tihog egzodusa Srba sa KiM.
Pokušaji provokacija
Na pitanje, hoće li na kraju Srbi ispasti teroristi Dragoslav Bokan poredi situaciju u kojoj se oni nalaze sa vestern filmovima gde glavni junak sedi okružen neprijateljima koji ga polivaju viskijem, izmiču mu stolicu, guraju, a on ne dopušta da ga isprovociraju ne zato što je kukavica nego zato što bira trenutak kad treba da reaguje.
„Čitava ideja neprijatelja i jeste da vas nateraju da prevremeno reagujete, kad njima odgovara, kad crvenom krpom zamašu pred vašim očima“, kaže on i poziva na strpljenje dok, kako kaže, ne dođe „dominantna sila sa istoka“ koja će osvetliti i Zapad zatamnjen njegovom „orvelovskom ludnicom“.
Sagovornici Sputnjika su se osvrnuli i na situaciju u Crnoj Gori, gde iz zapadnih ambasada opet stižu poruke da stranke sa srpskim predznakom nisu poželjni partneri u formiranju nove vlade.
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević retorički se pita da li je moguće da su Vašingtonu bliži oni koji su u simbiotičkom odnosu s narko-kartelima, poput prethodne vlasti, a nisu politički predstavnici jednog naroda koji je utemeljen u Crnoj Gori i živi na tom prostoru vekovima.
„Imamo situaciju da su Srbi dobri kad treba nešto da menjaju u interesu velikih sila, jer na kraju krajeva da nije bilo volje zapadnih subjekata ne bi došlo ni do promena režima DPS u Crnoj Gori. Ali, očigledna je namera da se promeni struktura DPS koja je vezana za organizovani kriminal ali da sa druge strane političko, ideološko i svako drugo nasleđe DPS ostane dominantno i glavni tok crnogorske politike. Zabrinutosti ima još više kad znamo da će sledeći američki ambasador u Podgorici biti Biks Aliju koji je bio prevodilac Medlin Olbrajt. To je još jedno upozorenje koje govori da će se u Podgorici nastaviti linija američke spoljne politike koja želi da suzbije sve ambicije Srba da budu tretirani kao i svi drugi na ovim prostorima“, upozorava Dobrosavljević.
Bokan napominje da Crna Gora ne može da stvori stabilnu vladu i vlast ukoliko ne bude imala u vidu potrebe srpskog naroda ali da Amerikancima i Zapadu uopšte i ne odgovara stabilna vlast i vlada.
„Cela tajna i jeste u tome — oni upravo žele da tamo uvek budu lomovi, padovi vlade, nova očaravanja i razočaravanja, i tako ukrug. Oni žele da iznutra isključe osećanje dostojanstva građana Crne Gore, da im pukne film, pa ili da odu u inostranstvo, ili da se odreknu svog nacionalnog identiteta“, smatra on.
Amerika u BiH pokazuje svoje pravo lice
Slično ponašanje Zapada Bokan prepoznaje i u Bosni i Hercegovini, mada je, kako kaže, dobra strana što tamo Amerika pokazuje svoje pravo lice.
„Najopasnije bi bilo za srpski narod u RS to kad bi oni krenuli da nas glade, hvale, da govore o tome da je bio i genocid u Brantuncu i Kravici. Dobro je što nisu krenuli mekanom, lukavom metodom da nas vaspitavaju, maze i da nas tako pripitomljavaju. A kad god oni pokazuju svoje pravo lice naši ljudi dižu gard, postaju svesni realnosti i ne lažu sebe“, ističe Bokan.
Američka politika je, konstatuje Lukić, suštinski ista u sve tri države: i u Crnoj Gori, i u Srpskoj, i u Srbiji, samo u zavisnosti od toga koja je država menja se modalitet za ostvarivanje istog interesa — da se srpski nacionalni faktor svede na nešto beznačajno i da igra kao i ostali.
Imajući sve ovo u vidu, savetuje on, sad se treba držati narodne izreke „moli se Bogu ali ni đavola ne srdi“.
„Ne treba previše da srdimo naše moćne neprijatelje već da radimo tako da čuvamo ono što imamo, a trenutno imamo Srbiju i Srpsku, a da činimo sve što je moguće da se i u Crnoj Gori sačuva srpski nacionalni faktor i da promovišemo to da je na duhovnom i kulturnom planu u sve tri zemlje on isti“, zaključuje Lukić.
