https://lat.sputnikportal.rs/20230629/zapad-pokusava-da-otvori-jos-jedan-front-protiv-rusije---i-ugrozi-njen-meki-trbuh-olivera-ikodinovic-1157824560.html
Zapad pokušava da otvori još jedan front protiv Rusije - i ugrozi njen "meki trbuh"
Zapad pokušava da otvori još jedan front protiv Rusije - i ugrozi njen "meki trbuh"
Sputnik Srbija
Zapad pokušava da otvori još neki front protiv Rusije pored onog u Ukrajini pa je tako počeo da opipava teren u zemljama Centralne Azije i drugim bivšim... 29.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-29T20:51+0200
2023-06-29T20:51+0200
2023-06-29T20:51+0200
rusija
svet
rusija – politika
zapad
analize i mišljenja
sad
azija
centralna azija
geopolitika
kina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/1d/1157844890_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_7bacd4e180f45a0073160a146e2bf7b2.jpg
Te zemlje su značajne za zapadne zemlje, koje su između ostalog zanteresovane da, ako je ikako moguće, svoje vojne baze postave u tom regionu kako bi ugrozili „meki trbuh“ Rusije.Mnogi zapadnoevropski i američki političari i diplomate često posećuju region pokušavajući da pridobiju bivše sovjetske republike - Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan, Kirgistan, Turkmenistan i druge postsovjetske zemlje za sukob sa Moskvom, a na pitanje da li će to dovesti do prekida veza sa Rusijom, kako se tome nada Zapad, ruski ekspert Ivan Mezjuho kaže:„Zapadnjaci decenijama aktivno posećuju zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Centralne Azije, koje su u suštini ‘meki trbuh’ Rusije u ovom regionu. Ako govorimo direktno o Amerikancima, ne bih pravio razliku između republikanaca i demokrata. Setimo se da je i Donald Tramp posetio Centralnu Aziju tokom svog predsedničkog mandata. Jasno je da su ova putovanja bila izazvana željom SAD da oslabe Rusiju u Centralnoj Aziji i učine sve da u aktuelnoj geopolitičkoj konfrontaciji bivše sovjetske republike privuku na stranu Zapada. Ipak, mislim da je danas većina zemalja Centralne Azije svesna da im je Rusija ozbiljan spoljnopolitički ekonomski partner, dok su SAD i Zapad prilično daleko. Ekonomije ovih država su tesno povezane sa ekonomijom Ruske Federacije“, kaže ekspert.U jeku antiruskih sankcija Centralna Azija ima ogromnu korist od trenutne ekonomske situacije jer je povećan njihov izvoz na teritoriju Rusije, a istovremeno su te zapadne sankcije omogućile Moskvi da još više zarađuje u Centralnoj Aziji.Od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini prošlog februara, SAD i EU uvele su nekoliko paketa sankcija Moskvi, uključujući ograničenja na uvoz robe iz zapadnih zemalja. Kao odgovor na ta ograničenja, ruske vlasti su legalizovale paralelni uvoz, a rezultat toga je povećanje trgovinske razmene između Rusije i zemalja Centralne Azije, koje beleži skok od 15 odsto u 2022. u odnosu na prethodnu godinu i iznosi više od 42 milijarde dolara.„Stoga, uzimajući u obzir ekonomske, a ne samo istorijske i kulturne prilike, mislim da će zemlje Centralne Azije nastaviti da balansiraju između Rusije i Zapada, ali će, uglavnom, njihov izbor ići u korist Rusije. Jasno je da Zapad neće stati u svojim pokušajima da posvađa Rusiju i Centralnu Aziju. Svojevremeno su obojene revolucije stigle do Kirgizije i u mnogome je državni udar koji se tamo dogodio imao za cilj da otuđi i udalji Kirgiziju od Rusije i iskoristi tu zemlju i njenu teritoriju sa ciljem suprotstavljanja Ruskoj Federaciji“, podseća Mezjuho.Metoda obojenih revolucijaObojene revolucije su matrica po kojoj deluje Vašington. Recimo, u Kazahstanu, bivšoj sovjetskoj republici, inače devetoj po veličini državi na svetu, došlo je do pokušaja obojene revolucije, slične onima koje su se na nekadašnjim socijalističkim prostorima zbivale još od početka 21. veka: u Gruziji (2003.), Ukrajini (2004. i 2014.), Kirgiziji (2005.) ili nedavno u Belorusiji.Cilj Zapada je, objašnjava naš sagovornik, da okruži Rusiju neprijateljskim zemljama. Kako ocenjuje, u tome delimično i uspeva.„Možemo reći da su SAD učinile sve da baltičke zemlje - Letoniju, Estoniju i Litvaniju - pretvore u antiruske države. Zapad je svojevremeno učinio sve što je moguće da ubaci Ukrajinu u antiruske koloseke. Takođe, 2020. godine SAD su pokušale državni udar u Belorusiji, koja sa Rusijom čini Saveznu državu. I, naravno, paralelno se radilo u Centralnoj Aziji. Moguće da su se danas ovi kontakti između Zapada i zemalja Centralne Azije intenzivirali zbog akcija Rusije u ukrajinskom pravcu. Zapad vidi da Rusija može da pobedi u ovom vojnom sukobu i stoga treba da zadrži Rusiju na svojim granicama. U tom kontekstu, Zapad želi da stvori nova žarišta koja bi skrenula pažnju Rusije sa ukrajinskog pravca ka Centralnoj Aziji“, smatra Mezjuho.Zapad pitanje konfrontacije sa Rusijom razmatra kroz zemlje Centralne Azije, kako kaže ekspert, apsolutno „matematički i bez emocionalnosti“.„Na primer, Zapad je svestan da Rusija i Kazahstan imaju ogromnu kopnenu granicu, koju je izuzetno teško čuvati. Danas Rusija i Kazahstan imaju partnerske i strateške odnose zasnovane na međusobnom poštovanju. Zbog toga nema nikakvih incidenata, ne dešavaju se neredi na državnoj granici, a ako bi u Kazahstanu sedela apsolutno proamerička vlada, poput one u Ukrajini, onda bi SAD teoretski mogle da uvuku Kazahstan u vojnu konfrontaciju sa Rusijom“, navodi Mezjuho.U Centralnoj Aziji Zapad vodi „rat“ protiv Rusije i KinePrema ocenama eksperata, reč je, između ostalog, i o pokušaju stranih službi i Zapada da prebace svoj rad na terene Centralne i Jugozapadne Azije, ne bi li se što više približili granicama Rusije i Kine.„Skrenuo bih pažnju na još jedan aspekt interesovanja zapadnih političara da budu aktivni u Centralnoj Aziji i tu nije reč samo o Rusiji, nego i o Kini. Na primer, Kazahstan ima bliske odnose i sa Kinom i sa Rusijom, koje SAD smatraju svojim spoljnopolitičkim rivalima i to Rusiju sa vojnog stanovišta, a Kinu u većoj meri sa stanovišta ekonomske konfrontacije. Kina će neizbežno postati ekonomija broj jedan u svetu, koliko god SAD pokušavale da uspore njen razvoj“, ocenjuje ekspert.Mezjuho očekuje da će Zapad nastaviti sa pokušajima destabilizacije unutrašnje političke situacije u zemljama Centralne Azije.Zapad možda nije trenutno u poziciji da prevuče Centralnu Aziju na svoju stranu, ali to ne znači da će odustati od sličnih pokušaja u budućnosti. U tom smislu, zapadne zemlje koriste svoje tradicionalne alate meke moći - nevladine organizacije i medije, a samo u Biškeku je registrovano 18.500 takvih organizacija, koje se mešaju u politički život zemlje, uključujući i finansiranje organizovanja političkih skupova u Kirgistanu.Prvi signal da se klima u određenim zemljama menja biće njihova rusofobična pozicija, navodi Mezjuho.„Ako se primeti da bilo koje javne strukture u zemljama postsovjetskog prostora i, posebno, u Centralnoj Aziji, govore sa rusofobskih pozicija, iznose neku vrstu negativnih komentara o ruskom narodu i ruskoj kulturi, onda će biti jasno da većinu tih organizacija finansiraju strukture iz SAD ili fondovi Soroša. Stoga bi naša zemlja, Ruska Federacija, treba da pomno prati pojavu rusofobije i, ako je moguće, da ih zaustavi“, zaključio je ekspert.Koliko će mediji i prozapadni krugovi u zemljama Centralne Azije promovisati politiku udaljavanja od Rusije i dalje nije poznato, ali nema sumnje da će se to pre ili kasnije sigurno dogoditi, upozoravaju ruski eksperti. Uostalom, u „Strategiji SAD za Centralnu Aziju za 2019-2025“ izričito stoji da je „Srednja Azija geostrateški region važan za bezbednosne interese SAD“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230626/valentina-matvijenko-zapad-poceo-da-pripema-teren-za-obojenu-revoluciju-u-srbiji-1157684164.html
sad
azija
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, rusija – politika, zapad, analize i mišljenja, sad, azija, centralna azija, geopolitika, kina, obojene revolucije
svet, rusija – politika, zapad, analize i mišljenja, sad, azija, centralna azija, geopolitika, kina, obojene revolucije
Zapad pokušava da otvori još jedan front protiv Rusije - i ugrozi njen "meki trbuh"
Zapad pokušava da otvori još neki front protiv Rusije pored onog u Ukrajini pa je tako počeo da opipava teren u zemljama Centralne Azije i drugim bivšim sovjetskim republikama. One su postale važan pravac delovanja EU i SAD u njihovim stalnim naporima da oslabe Moskvu.
Te zemlje su značajne za zapadne zemlje, koje su između ostalog zanteresovane da, ako je ikako moguće, svoje vojne baze postave u tom regionu kako bi ugrozili „meki trbuh“ Rusije.
Mnogi zapadnoevropski i američki političari i diplomate često posećuju region pokušavajući da pridobiju bivše sovjetske republike - Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan, Kirgistan, Turkmenistan i druge postsovjetske zemlje za sukob sa Moskvom, a na pitanje da li će to dovesti do prekida veza sa Rusijom, kako se tome nada Zapad, ruski ekspert Ivan Mezjuho kaže:
„Zapadnjaci decenijama aktivno posećuju zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Centralne Azije, koje su u suštini
‘meki trbuh’ Rusije u ovom regionu. Ako govorimo direktno o Amerikancima, ne bih pravio razliku između republikanaca i demokrata. Setimo se da je i Donald Tramp posetio Centralnu Aziju tokom svog predsedničkog mandata. Jasno je da su ova putovanja bila izazvana željom SAD da oslabe Rusiju u Centralnoj Aziji i učine sve da u aktuelnoj geopolitičkoj konfrontaciji bivše sovjetske republike privuku na stranu Zapada. Ipak, mislim da je danas
većina zemalja Centralne Azije svesna da im je Rusija ozbiljan spoljnopolitički ekonomski partner, dok su SAD i
Zapad prilično daleko. Ekonomije ovih država su tesno povezane sa ekonomijom Ruske Federacije“, kaže ekspert.
U jeku antiruskih sankcija Centralna Azija ima ogromnu korist od trenutne ekonomske situacije jer je povećan njihov izvoz na teritoriju Rusije, a istovremeno su te zapadne sankcije omogućile Moskvi da još više zarađuje u Centralnoj Aziji.
Od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini prošlog februara, SAD i EU uvele su nekoliko paketa sankcija Moskvi, uključujući ograničenja na uvoz robe iz zapadnih zemalja. Kao odgovor na ta ograničenja, ruske vlasti su legalizovale paralelni uvoz, a rezultat toga je povećanje trgovinske razmene između Rusije i zemalja Centralne Azije, koje beleži skok od 15 odsto u 2022. u odnosu na prethodnu godinu i iznosi više od 42 milijarde dolara.
„Stoga, uzimajući u obzir ekonomske, a ne samo istorijske i kulturne prilike, mislim da će zemlje Centralne Azije nastaviti da balansiraju između Rusije i Zapada, ali će, uglavnom, njihov izbor ići u korist Rusije. Jasno je da Zapad neće stati u svojim pokušajima da posvađa Rusiju i Centralnu Aziju. Svojevremeno su obojene revolucije stigle do Kirgizije i u mnogome je državni udar koji se tamo dogodio imao za cilj da otuđi i udalji Kirgiziju od Rusije i iskoristi tu zemlju i njenu teritoriju sa ciljem suprotstavljanja Ruskoj Federaciji“, podseća Mezjuho.
Metoda obojenih revolucija
Obojene revolucije su matrica po kojoj deluje Vašington. Recimo, u Kazahstanu, bivšoj sovjetskoj republici, inače devetoj po veličini državi na svetu, došlo je do pokušaja obojene revolucije, slične onima koje su se na nekadašnjim socijalističkim prostorima zbivale još od početka 21. veka: u Gruziji (2003.), Ukrajini (2004. i 2014.), Kirgiziji (2005.) ili nedavno u Belorusiji.
„Da nije bilo odlučnih akcija ODKB-a na čelu sa Ruskom Federacijom tokom pokušaja državnog udara u Republici Kazahstan, Zapad bi tamo već imao svoje vojne baze i oni bi prirodno biti usmereni protiv Rusije “, ocenjuje Mezjuho.
Cilj Zapada je, objašnjava naš sagovornik, da okruži Rusiju neprijateljskim zemljama. Kako ocenjuje, u tome delimično i uspeva.
„Možemo reći da su SAD učinile sve da baltičke zemlje - Letoniju, Estoniju i Litvaniju - pretvore u antiruske države.
Zapad je svojevremeno učinio sve što je moguće da ubaci Ukrajinu u antiruske koloseke. Takođe, 2020. godine SAD su pokušale
državni udar u Belorusiji, koja sa Rusijom čini Saveznu državu. I, naravno, paralelno se radilo u Centralnoj Aziji. Moguće da su se danas ovi kontakti između Zapada i zemalja Centralne Azije intenzivirali zbog akcija Rusije u ukrajinskom pravcu. Zapad vidi da Rusija može da pobedi u ovom vojnom sukobu i stoga treba da zadrži Rusiju na svojim granicama. U tom kontekstu, Zapad želi da stvori
nova žarišta koja bi skrenula pažnju Rusije sa ukrajinskog pravca ka Centralnoj Aziji“, smatra Mezjuho.
Zapad pitanje konfrontacije sa Rusijom razmatra kroz zemlje Centralne Azije, kako kaže ekspert, apsolutno „matematički i bez emocionalnosti“.
„Na primer, Zapad je svestan da Rusija i Kazahstan imaju ogromnu kopnenu granicu, koju je izuzetno teško čuvati. Danas Rusija i Kazahstan imaju partnerske i strateške odnose zasnovane na međusobnom poštovanju. Zbog toga nema nikakvih incidenata, ne dešavaju se neredi na državnoj granici, a ako bi u Kazahstanu sedela apsolutno proamerička vlada, poput one u Ukrajini, onda bi SAD teoretski mogle da uvuku Kazahstan u vojnu konfrontaciju sa Rusijom“, navodi Mezjuho.
U Centralnoj Aziji Zapad vodi „rat“ protiv Rusije i Kine
Prema ocenama eksperata, reč je, između ostalog, i o pokušaju stranih službi i Zapada da prebace svoj rad na terene Centralne i Jugozapadne Azije, ne bi li se što više približili granicama Rusije i Kine.
„Skrenuo bih pažnju na još jedan
aspekt interesovanja zapadnih političara da budu aktivni u Centralnoj Aziji i tu nije reč samo o Rusiji, nego i o Kini. Na primer, Kazahstan ima bliske odnose i sa Kinom i sa Rusijom, koje SAD smatraju svojim spoljnopolitičkim rivalima i to Rusiju sa vojnog stanovišta, a Kinu u većoj meri sa stanovišta ekonomske konfrontacije.
Kina će neizbežno postati ekonomija broj jedan u svetu, koliko god SAD pokušavale da uspore njen razvoj“, ocenjuje ekspert.
Mezjuho očekuje da će Zapad nastaviti sa pokušajima destabilizacije unutrašnje političke situacije u zemljama Centralne Azije.
„Odnosno, nastaviće se pokušaji izvođenja državnih udara i protivustavne smene vlasti. U ovom regionu Rusija treba da bude spremna da pruži svu neophodnu pomoć legitimnim vlastima tih zemalja, kao što je svojevremeno podržala Kazahstan tokom poznatih prošlogodišnjih, januarskih događaja. Mislim da će, naravno, Zapad, kao i do sada, delovati suptilno, ali u velikoj meri po obrascima iz Ukrajine, jer da bi razorio države potrebno je delovati kroz razne nekomercijalne strukture, nevladine organizacije. Ovako razmišljaju Amerikanci“, kaže ekspert.
Zapad možda nije trenutno u poziciji da prevuče Centralnu Aziju na svoju stranu, ali to ne znači da će odustati od sličnih pokušaja u budućnosti. U tom smislu, zapadne zemlje koriste svoje tradicionalne alate meke moći - nevladine organizacije i medije, a samo u Biškeku je registrovano 18.500 takvih organizacija, koje se mešaju u politički život zemlje, uključujući i finansiranje organizovanja političkih skupova u Kirgistanu.
Prvi signal da se klima u određenim zemljama menja biće njihova rusofobična pozicija, navodi Mezjuho.
„Ako se primeti da bilo koje javne strukture u zemljama postsovjetskog prostora i, posebno, u Centralnoj Aziji, govore sa rusofobskih pozicija, iznose neku vrstu negativnih komentara o ruskom narodu i ruskoj kulturi, onda će biti jasno da većinu tih organizacija finansiraju strukture iz SAD ili fondovi Soroša. Stoga bi naša zemlja, Ruska Federacija, treba da pomno prati pojavu rusofobije i, ako je moguće, da ih zaustavi“, zaključio je ekspert.
Koliko će mediji i prozapadni krugovi u zemljama Centralne Azije promovisati politiku udaljavanja od Rusije i dalje nije poznato, ali nema sumnje da će se to pre ili kasnije sigurno dogoditi, upozoravaju ruski eksperti. Uostalom, u „Strategiji SAD za Centralnu Aziju za 2019-2025“ izričito stoji da je „Srednja Azija geostrateški region važan za bezbednosne interese SAD“.
