Kijevsko-pečerska lavra je jedna od velikih pravoslavnih svetinja, a osim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, poznata je i po katakombama u kojima se nalaze mošti mnogih svetih podvižnika, među kojima su Nestor Letopisac i monah-ratnik Ilja Muromec.
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od glavnih pravoslavnih svetinja i jedan od najstarijih manastira iz vremena Kijevske Rusije.
Osnovana je 1051. godine u vreme vladavine Jaroslava Mudrog.
Lavru je osnovao Antonije Kijevsko-Pečerski. On je imao učenika Teodosija. I njih dvojica se poštuju kao osnivači lavre.
Ova velika svetinja nalazi se u centru Kijeva, na živopisnom mestu – na obali reke Dnjepar. Njena teritorija zauzima više od dvadeset hektara. U okviru nje rade Kijevska bogoslovija, Kijevska bogoslovska akademija i rezidencija poglavara Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), koja je samoupravna u sastavu Moskovske patrijaršije.
Teritorija ove svetinje podeljena je na dva dela: Donju i Gornju lavru. U Donjoj lavri nalazi se kompleks kripti i funkcionalni manastir u kom živi više od dvesta monaha, dok je u Gornjoj Lavri Nacionalni istorijski i kulturni rezervat i glavni hramovi – Uspenska katedrala i Refektorska crkva.
Osim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, Kijevsko-pečerska lavra poznata je i po kriptama koje su pre skoro hiljadu godina iskopali prvi podvižnici hrišćanstva u Rusiji. Ove karipte smatraju se jednom od najvećih svetinja pravoslavlja.
Što se tiče samih kripti, one se dele na Bliže i Dalje. One dalje iskopane su na dubini od dvadeset metara. One se nazivaju i Teodosijevim - u čast igumana Teodosija, jednog od osnivača Lavre u 11. veku. Ukupna dužina hodnika ovih kripti dostiže 292 metra. Međutim, Bliže kripte su iskopane na dubini od pet do deset metara. Ranije su ove kripte bile monaške ćelije. I ukupna dužina njihovih hodnika je oko 400 metara.
U Bližim kriptama nalaze se mošti Svetog Nestora Letopisca i monaha-ratnika Ilje Muromca. U Daljim kriptama lavre počivaju mošti četrdeset i pet svetih, dok u Bližim počivaju mošti sedamdeset i tri svetitelja, kao i mošti manje poznatih podvižnika i branilaca lavre u teškim vremenima.
Osim ovih moštiju, u Daljim kriptama nalaze se mošti i moskovskog mitropolita Vladimira (Bogojavljenskog) koji je sagradio glavnu zgradu pravoslavnog univerziteta „Svetog Tihona“, za potrebe duhovnog prosvećenja.
U ovim kriptama ne nalaze se mošti samo ruskih svetaca, nego i svetaca različitih nacionalnosti. I ove kripte bez ikakve dozvole mogu posetiti obični civili.
Za Kijevsko-pečersku lavru vezane su i mnoge legende. Jednu od njih ispričala je ruska glumica Jana Poplavska:
„Kada su Nemci zauzeli Kijev tokom Drugog svetskog rata, nemački komandant grada je poželeo da poseti svetski poznate kripte Kijevo-pečerske lavre. Za to su našli vodiča – monaha, nekadašnjeg žitelja ovog manastira. Obilazak je počeo od Bližih kripti“, napisala je ona na svom telegramu kanalu.
Poplavska je podsetila da u to vreme mošti nisu bile zatvorene.
„Kod Svetog Spiridona Prosfornika, koji se upokojio pre 800 godina, komandant je zastao i upitao od čega su ove mošti. Monah je počeo da objašnjava da su to tela ljudi koji su se svojim svetim životom zaslužili besmrtnost. Komandant je uzeo pištolj i drškom snažno udario Svetog Spiridona po ruci. Suva i potamnela koža pukla je na zglobu, a krv je šiknula iz rane. On je užasnut pobegao iz pećine“, napisala je glumica na društvenoj mreži.
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od glavnih pravoslavnih svetinja, čijih više od 220 monaha kijevski režim pokušava da izbaci iz manastira. Kompleks lavre, upisan je 1990. na Uneskov spisak svetske kulturne baštine.
Na teritoriji lavre nalazi se 13 hramova, od toga šest podzemnih, i tri zvonare. Izgrađene su u vizantijskom stilu a, one kasnijeg datuma, u duhu ukrajinskog baroka.
