Od Vuka i Dositeja do naših dana: Počeo naučni skup u Andrićgradu /foto, video/
12:10 27.06.2023 (Osveženo: 12:55 27.06.2023)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Naučni skup „Kultura poništavanja i poništavanje kulture: srpski `slučaj`“ koji je počeo danas u Andrićevom institutu u Andrićgradu okupio je brojne predstavnike različtih disciplina društvenih i humanističkih nauka iz Srbije i Republike Srpske.
Reč je o skupu koji bi trebalo da objasni i definiše prirodu jednog od dominantnih fenomena savremenog doba.
Pod kulturom poništavanja ne podrazumevaju samo pojave poput cenzure i ostrakizma, već i čitav sistem potiskivanja manjinskih stanovišta u javnim delatnostima – pre svega u naučnim, univerzitetskim, kulturnim i medijskim ustanovama smatra sociolog prof. dr Slobodan Antonić iz Instituta društvenih nauka Andrićevog instituta koji je organizator skupa.
„To je jedna od najvažnijih tema koja pogađa sve ljude u nauci, umetnosti, kulturi... upravo zato što se uvode vrlo rigidni, ali istovremeno ne i direktno propisani standardi političke korektnosti. Reč je o jednoj finoj kontroli, finom mehanizmu koji utiče na to da se ljudi ponašaju tačno na određeni način da ne bi bili kažnjeni upravo kroz tu takozvanu kulturu poništavanja. Želja organizatora ovoga skupa jeste to da razotkrijemo taj mehanizam na našem slučaju, na našim primerima. Zato su pozvani stručnjaci iz različitih oblasti i očekujemo da ćemo kroz rad ovog skupa i kroz zbornik koji će biti objavljen uspeti da se približimo davanju slike te tzv. kulture koja je zapravo za mnoge vrsta nekulture, odnosno antikulture“, kaže za Sputnjik Antonić.
Otvarajući skup radom na temu „Ostrakizam intelektualaca u Srbiji“ prof. dr Jovica Trkulja – govoreći o različitim značenjima ovog pojma kroz istoriju – podsetio je da se on u Srbiji reflektovao pre svega u nepoverenju i najgorem odnosu prema najobrazovanijim i najumnijim ljudima: od Vuka i Dositeja do naših dana.
„Reč je o odnosu preema darovitosti koji je donosio društvenu stigmu, narušeni identitet, ali i o tome da su neprijatelji srpskog naroda od Kosovske bitke do danas sistematski uništavali duhovnu aristokratiju srpskog naroda“, kazao je Trkulja i kao najmarkantnije primere u novijem dobu naveo slučajeve progona Borislava Pekića i Mihaila Đurića.
„Kao jedna od dobrih ilustracija ostrakizma kod nas može poslužiti jedna rečenica Vuka Karadžića koja govori o uverenju da „učeni ljudi samo bune podižu“, koja je veoma bliska poruci sa grafita iz devedesetih na kome je pisalo da su za sve krivi profesori i akademici“, podsetio je Trkulja.
Da fenomen odstranjivanja kulture drugih i drugačijih predstavlja savremen oblik varvarizma uveren je antropolog i etnolog Bojan Jovanović, jedan od učesnika skupa u Andrićgradu.
Naučni skup u Andrićgradu
© Sputnik / Dejan Simić
„Mislim da je tema veoma aktuelna, tim pre što ona dobija ne samo neke sofisticiranije oblike već i oblike nekih implicitnih zahteva - medijskih, naučnih, društvenih, političkih - koji postaju snaga i način opstanka za one koji hoće da postoje i opstanu u takvoj zajednici. Imperativ je da se prilagode i da slede zahteve da prema jednoj kulturi ili prema pojedincu imaju negativan odnos,, da prihvate to da neko može da bude crna ovca ili bela vrana u široj zajednici, odnosno u najširem civilizacijskom krugu. I sve to sa stanovišta moći i potrebe da se odstrani ono što se smatra nepoželjnim“, smatra Jovanović.
Na skupu koji je počeo danas u deset časova u Andrićevom institutu govoriće se između ostalog o zločinstvu poništavanja kulture, o srpskoj perspektivi i srpskoj filozofiji, o tehnologiji i naštavilu, brbljivoj beznačajnosti, politici nepristojnosti...
Po završetku naučnog skupa u Andrićgradu počinju Vidovdanske svečanosti čiji je centralni događaj uručivanje „Velike nagrade Ivo Andrić“ italijanskom piscu Sandru Veroneziju i pesniku Enesu Haliloviću.
Spomenik Petru II Petroviću Negošu u Andrićgradu
© Sputnik / Dejan Simić
