Samoubistvo za EU: Novi paket mera protiv Moskve
© Sputnik / Vladimir Sergeev
/ Pratite nas
Antiruske sankcije veću štetu nanose ekonomiji zapadnih zemalja nego Rusiji, ocenjuju ruski eksperti komentarišući vest da je stupio na snagu 11. paket sankcija protiv Moskve. Prema njihovim rečima, te mere pomažu Rusiji da ojača svoju privredu, pokrene proizvodnju i učvrsti veze sa nekim drugim državama.
Prognoze i obećanja zapadnih analitičara i političara da ruska ekonomija biti „iscepkana na komadiće“ nisu se ostvarile. Očekuje se da će stopa rasta ruskog BDP-a ove godine porasti za dva odsto.
Što se tiče sankcija, od njih najviše trpe evropske države i građani. Prošle godine je u EU zabeležena rekordna inflacija za sve vreme njenog postojanja, a sada je evrozona i zvanično ušla u recesiju, dok je BDP u padu drugi kvartal zaredom.
„Posledice 11. paketa sankcija treba podeliti na posledice po ekonomiju Evropske unije i posledice po Rusiju i druge zemlje. Bez sumnje, evropska, briselska birokratija nastavlja da urušava ekonomije zemalja EU, uništava njihovu trgovinu, a u korist drugih zemalja. To jest, Rusija može da trguje sa drugim zemljama i trgovinski promet između njih će rasti, dok će prodaja evropskih preduzeća jednostavno pasti. Izgleda da Brisel ne mari što će to dovesti do daljeg pada nemačke industrije i uopšte evropske industrije. Već imamo neke podatke koji pokazuju da je došlo do smanjenja porudžbina nemačkih industrijskih kompanija za oko 10 odsto, a prema nekim izveštajima, to je i mnogo više“, kaže ruski ekspert Vasilij Koltašov.
Šta sadrži 11. paket antiruskih sankcija
Prema njegovim rečima EU već počinje da se navikava na činjenicu da ima negativan trgovinski bilans, dok veliki broj evropskih kompanija mora da se čuva od sankcija, pošto njihova roba i dalje nekako dospeva u Rusiju.
Novi 11. paket sankcija protiv Rusije, uključuje mere usmerene na borbu protiv zaobilaženja sankcija, tako da se nove restrikcije ne odnose samo na ruske kompanije i organizacije, već su obuhvaćene i strane kompanije koje navodno pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije i kupi iranske bespilotne letelice.
Savet Evropske unije usvojio je 11. paket sankcija protiv Rusije sa ciljem da se suzbije zaobilaženje restriktivnih mera koje su dosad uvedene
© Sputnik / Lola Đorđević
Paket zabranjuje tranzit robe preko Rusije i tehnologija koju bi ruska vojska mogla da koristi ili upotrebi kao pomoć za njen sektor odbrane i bezbednosti, a na sankcionom spisku je 87 kompanija povezanih sa odbrambenim sektorom.
Paket obuhvata i mogućnost sa se proširi zabrana na izvoz robe u zemlje preko kojih, kako smatraju u Briselu, ta roba stiže u Rusiju. Ta mera se odnosi na robu dvostruke namene i proizvode odbrambene industrije.
Paket produžava obustavu licenca za emitovanje u EU pet ruskih medija pod kontrolom ruske države.
U cilju obuzdavanja prakse brodskog utovara ruske sirove nafte ili naftnih derivata na moru kako bi se izbegla zabrana EU na rusku naftu i uvoz naftnih derivata, paket zabranjuje pristup u lukama u EU brodovima koji obavljaju transfere sa broda na brod ako postoji razuman razlog za sumnju da je teret ruskog porekla.
U cilju obuzdavanja prakse brodskog utovara ruske sirove nafte ili naftnih derivata na moru kako bi se izbegla zabrana EU na rusku naftu i uvoz naftnih derivata, paket zabranjuje pristup u lukama u EU brodovima koji obavljaju transfere sa broda na brod ako postoji razuman razlog za sumnju da je teret ruskog porekla.
Takođe, paket predviđa jačanje sankcionih mera po pitanju izvoza automobila u Rusiju. Zabranjena je i prodaja Rusiji pneumatskog, gasnog i drugog oružja.
Ekonomsko samoubistvo za EU
Koltašov kaže da su nove sankcije nova prilika za ruske kompanije. Recimo, zabrana izvoza luksuznih automobila u Rusiju, predviđena 11. paketom sankcija EU, samo će dovesti do rasta domaće autoindustrije.
„I čini se da se otvaraju nove mogućnosti da se kopiraju zapadni proizvodi, da se proizvode kod kuće ili u neutralnim prijateljskim zemljama. I ovde EU izvršava samoubistvo, ekonomsko i industrijsko. Uništava svoju industriju i šanse za njen razvoj, jer će druge zemlje postepeno proizvoditi sve to isto... Odnosno, koliko god to čudno zvučalo, EU sama sebe potiskuje iz sfere mogućnosti, jer će druge države zauzeti ta mesta, nemačka industrija će izgubiti porudžbine, a kineska će ih dobiti. A te porudžbine će u velikoj meri biti i iz Rusije i iz drugih zemalja koje će uvideti da je njihova trgovina sa EU opasna, jer u svakom trenutku mogu uslediti nekakve represivne mere“, kaže ekspert.
Koltašov podvlači da od antiruskih sankcija najviše strada EU, a ne Zapad u celini.
„SAD pokušavaju da izvrše preraspodelu gubitaka zapadnog sveta tako da najveći deo tih gubitaka padne na EU. To je američka strategija - eliminacija viška proizvodnih kapaciteta, trgovačkih firmi, koje puštaju da propadnu...“, dodao je Koltašov.
Ekspert upozorava da takvom politikom „Zapad vuče svetsku ekonomiju na dno“.
„I ovde dolazimo do onog najzanimljivijeg, a to je činjenica da Zapad više nije u stanju da bude lokomotiva svetske ekonomije. Ne može da ide napred, ne može da obezbedi ekonomski rast, ali može da donese destruktivne procese na svetsko tržište. Može da povuče svetsku ekonomiju na dno, što i čini svim mogućim sankcijama protiv Rusije, jer one pogoršavaju situaciju u svetskoj trgovini“, objasnio je ekspert.
Amerikanci izvlače korist
On naglašava da od cele ove situacije najmanje stradaju SAD, koje od ovog procesa imaju čak i određene koristi.
„Na primer, Amerikanci bi mogli da povećaju snabdevanje EU (skupljim) ugljovodonicima i tako zamene ruske isporuke, dok evropske firme i domaćinstva mogu bankrotirati. Sjedinjene Države uopšte nisu zabrinute zbog ovoga. Nemački tenkovi se uništavaju u Ukrajini, a nemačka industrija je pod stresom. Autoritet i prestiž te industrije pada u svetu, pa će Amerikanci biti spremni da evropsku vojnu tehniku zamene svojom. Istovremeno su već lobirali za povećanje od dva odsto BDP-a za vojne trođkove kod zemalja EU“, kaže Kolštanov.
Drugim rečima, američka namenska industrija će se bogatiti na račun EU. Na taj način će EU podržavati američku industriju i ekonomiju, potvrđujući sve argumente da je EU samo kolonija SAD i da tu nema nezavisnosti, naglasio je Kolštanov.
„A šta je sa Amerikancima koji deluju u svom interesu? Oni jedino ne mogu da izleče svoju bolesnu ekonomiju. Ovo je veoma važno, jer ako neko misli da su SAD izlečile svoju bolesnu ekonomiju uništenjem evropske onda se vara. To nije tako lako, jer ove godine smo videli bankarsku krizu, pucanje banaka i slično... Dakle, došlo je do ogromne krize. Potrebno je mnogo vremena i napora da svet potpuno ne izgubi veru u dolar kao rezervnu valutu međunarodne trgovine. Dolar se potiskuje. SAD se ne mogu pohvaliti da im privreda raste, da su rešile ekonomske probleme, da postoje uslovi za poboljšanje blagostanja Amerikanaca. Svega toga nema. Možda situacija nije katastrofalna, ali je loša. SAD nisu povratile nekadašnju ekonomsku snagu i izgubile su priliku da budu svetski ekonomski lider“, ocenio je ekspert.
Sankcije pokreću rusku privredu
Novi paket sankcija zabranjuje i isporuku sirove nafte iz Rusije Nemačkoj i Poljskoj preko naftovoda „Družba“, dok će nafta koja potiče iz drugih zemalja i dalje moći da se uvozi preko tog naftovoda.
Kolštanov ocenjuje da je zabrana izvoza ruske nafte preko severnog kraka naftovoda „Družba“ trenutno loša vest za Rusiju, ali istovremeno napominje da to daje podsticaj Rusiji. Prema njegovim rečima, takvom politikom Evropa gura Rusiju na put intenzivne prerade sopstvene nafte.
„Treba da prerađujemo sopstvenu naftu, da razvijamo prerađivačku industriju. EU i na taj način nanosi štetu, pre svega sebi. Iako ovde nema ničeg dobrog za Rusiju, nema ni ničeg iznenađujućeg tj. odavno se to očekivalo. Pretpostavljalo se i da će EU prestati da trguje sa Rusijom i da se ponaša kao da je u ratu sa Rusijom, a tako se i ponaša, jer nema ekonomskih odnosa. Nezakonite mere se preduzimaju sankcijama. Nazivaju ih sankcijama iako samo organizacija UN ima pravo da izriče sankcije. UN treba da određuje međunarodne sankcije, a ovo nisu sankcije, barem nisu međunarodne. To su sankcije pojedinih država koje ne mogu da objave rat Rusiji, jer ima nukearno oružje“, kaže ekspert.
Kolštanov napominje da je prekid trgovine sa EU bio neizbežan, ali da Rusija treba da razvija sopstvene transportne rute, da povećava isporuke nafte i drugih roba kroz sopstvene luke i da u većoj meri trguje sa neutralnim i prijateljskim zemljama. I to će se dogoditi, predviđa on.
„Zbog ovih problema će se vrlo brzo postaviti pitanje izgradnje nove železničke pruge u Sibiru, više puteva u Sibiru i veće isporuke roba Kini. Kina je takođe zainteresovana da dobije više od Rusije... Te isporuke će, verovatno, biti veoma velike. Dakle, izlaz postoji. U svakom slučaju, teškoće koje se u određenom trenutku javljaju u sledećoj fazi pretvaraju u nove prednosti u Rusije. Dakle, sankcije su dovele do toga da se ruska privreda menja, u smislu da postaje složenija privreda, više usmerena na industriju, na industrijski razvoj i privreda koja probleme rešava povećanjem proizvodnje...“, zaključio je ekspert.
