Nacistička Nemačka je u zoru 22. juna 1941. godine bez objave rata napala Sovjetski Savez.
Nemačka vojska nanela je intenzivne napade na aerodrome, železničke čvorove, baze ratne mornarice, mesta stalnog razmeštaja vojske i mnoge gradove do dubine od 250-300 kilometara od državne granice.
Teški krvavi rat potrajao je 1.418 dana i noći i okončan je 9. maja 1945. godine potpunim porazom zemalja fašističkog bloka.
Ukupni ljudski gubici SSSR tokom rata iznosili su 26, 6 miliona ljudi. Od toga, oko 8,7 miliona stanovnika poginulo je na frontu, dok je 7, 42 miliona ljudi stradalo usled planskog istrebljenja nacista na okupiranim teritorijama, a više od 4,1 miliona građana poginulo je usled surovih uslova okupacionog režima.
Na prinudni rad u Nemačku i susedne zemlje pod njenom okupacijom bilo je oterano 5, 27 miliona građana. Od tog broja u otadžbinu se vratilo nešto manje od polovine – 2, 65 miliona stanovnika, više od 450 hiljada je emigriralo, dok je 2, 16 miliona ljudi stradalo i umrlo u zarobljeništvu.
Pres služba Kremlja, saopštila je da će povodom obeležavanja 82. godišnjice od početka Velikog otadžbinskog rata, na Dan sećanja i tuge, ruski predsednik Vladimir Putin položiti cveće na spomenik Neznanog junaka kraj zidina Kremlja.
U okviru sveruske akcije „Sveća sećanja“, Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je od čestice „Večne vatre“ dovezene sa memorijalnog kompleksa Mamajev kurgan u Volgogradu, zapaljeno 1.418 sveća (po jedna sveća za svaki dan rata) pored zidina Glavnog hrama Oružanih snaga Rusije.
Predsedavajući Državne Dume Rusije Vjačeslav Volodin povodom početka Velikog otadžbinskog rata izjavio je da Vašington i Brisel treba podsetiti da je nakon 22. juna 1941. ipak došao Dan pobede nad nacizmom.
Prema njegovim rečima, taj rat je dotakao svaku porodicu, poginulo je više od 27 miliona ljudi.
„Zahvaljujući junaštvu naših vojnika i oficira neprijatelj je poražen, ali je za pobedu plaćena velika cena. Oni nisu naučili lekcije iz istorije. Zapad čeka neizbežni poraz. Vašington i Brisel treba podsetiti da je nakon 22. juna 1941. godine ipak osvanuo 9. maj 1945. godine, Dan pobede nad nacističkim nečistim silama. Tako će biti i ovog puta“, poručio je Volodin.
On je uveren da se svet danas ponovo suočava sa manifestacijama nacizma.
Volodin je poručio da krvavi kijevski režim ne okleva da objavi zločinačke ciljeve rata koji su pokrenuli Vašington i Brisel – ubistvo maksimalnog broja ruskih građana.
