Uznemirenje za briselsku birokratiju: Bude se snažne antikijevske snage širom Evrope
© AP Photo / Petros Karadjias
Pratite nas
Značajan rast rejtinga „antiukrajinskih snaga“ u Slovačkoj i Austriji, uz jačanje Alternative za Nemačku uzbudilo je briselsku birokratiju. Mada je teško očekivati da će te snage ubrzo preuzeti vlast u svojim zemljama, primetno je jačanje suverenističkih opcija u EU što ozbiljno narušava transatlantsko jedinstvo, smatra Aleksandar Mitić.
Rast rejtinga „proruskih“ partija u zemljama Evropske unije izgleda da je ozbiljno zabrinuo briselsku birokratiju. Briselski portal „Politiko“ danima piše o rastu proruskih snaga u zemljama EU, nazivajući austrijskog političara Herberta Kikla, lidera Slobodarske partije, „proruskim i antiameričkim teoretičarom zavere“.
Isti portal jadikuje i zbog Slovačke proruske partija Smer, čiji je lider bivši premijer Robert Fico koji vodi u anketama u susret vanrednim izborima zakazanim za septembar i podseća da je obećao da će, ukoliko bude izabran, prekinuti vojnu podršku Ukrajini. Osim toga, ovih dana je u zapadnim medijima jako popularna kuknjava zbog rasta rejtinga Alternative za Nemačku (AfD) koja je postala druga najjača stranka u vodećoj zemlji EU.
Povratak oklevetanih – posledica sukoba u Ukrajini
Očigledan je značajan rast evroskeptičnih stranaka koje su kritične prema zapadnom pristupu sukobu u Ukrajini, odnosno zastupaju jedan narativ za koji bi mnogi na Zapadu rekli da je proruski. Takav je slučaj i sa AfD i sa Slobodarskom partijom i partijom Smer, kaže za Sputnjik Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Ove tri partije su i u prošlosti zastupale narativ koji je bio prilično evroskeptičan i proruski i zbog toga su se često nalazile pod ozbiljnim kritikama, smeštane su im razne afere kako bi se podrio njihov autoritet i legitimitet, ali su se ipak vratile na liderske pozicije što je mnogima iznenađenje.
„U ove tri zemlje postoji značajno nezadovoljstvo koje je u odnosu na sve što je bilo ranije dodatno ojačano posledicama sukoba u Ukrajini“, ističe Mitić.
Rast AfD i „Slobodara“ zbog kraha privrede i odustajanja od neutralnosti
Nemačka koja je do skoro bila neprikosnovena ekonomska sila EU praktično je odsekla sebi sigurnu ekonomsku budućnost time što se odvojila od ruskih energenata, a neizvesnost koja postoji unutar nemačkog društva sasvim sigurno se reflektovala i na rejting stranaka.
Zato je danas AfD druga najjača partija u Nemačkoj, kao i partija sa najvećim rastom, dok su u padu stranke koje se najviše zalažu za vojnu pomoć Ukrajini, Zeleni pre svih, objašnjava Mitić.
🇩🇪 Germany Federal Election | GMS poll:
— European Insider (@Europa_Insider) June 6, 2023
CDU/CSU — Centre-right: 29% (-2)
AfD — Nationalist: 19% (+4)
SPD — Centre-left: 18% (-1)
GRÜNE — Green: 15% (-2)
FDP — Liberal: 7% (+1)
LINKE — Left-wing: 4%
Fieldwork: 31 May-5 June 2023
Sample size: 1,001 pic.twitter.com/buZf0inEq4
Što se tiče Austrije, tu je važno i pitanje migracija jer je u poslednjoj godini porastao broj azilanata, a to je tema koja je izuzetno važna i ona je takođe dovela do jačanja Slobodarske partije.
„Slobodarska partija veoma je kritična i prema politici vlasti u Beču koje su, bez obzira što je Austrija neutralna država, dale prilično snažnu podršku zvaničnoj zapadnoj politici u Ukrajini. Podsećam da je Slobodarska partija pre dva meseca napustila parlament u trenutku kad je Zelenski trebalo da se obrati smatrajući da se time krši proklamovana austrijska neutralnost“.
Slovačka ruši „transatlantsko jedinstvo“
Kad je reč o Slovačkoj, prilično je veliko iznenađenje što se vratio Robert Fico nakon pet godina jer je bio oteran sa vlasti nakon jednog prilično kontroverznog slučaja, iako je i tada bio popularan.
Očekivalo se da će biti jako teško da se vrati na lidersku poziciju ali je to uspeo na jednom evroskeptičnom narativu koji je kritičan prema Briselu, NATO, sukobu u Ukrajini, odnosno prema zvaničnoj, prilično antiruskoj politici Slovačke. U Slovačkoj postoji značajan deo stanovništva koji se ne slaže s tom politikom što se može videti po istraživanjima javnog mnjenja gde 40 odsto Slovaka smatra da bi trebalo prestati slati oružje Ukrajini.
Ostalo je još par meseci do izbora u Slovačkoj u septembru, međutim, izgleda da će Smer, partija Roberta Fica, najverovatnije uspeti da zauzme lidersku poziciju, ali je teško očekivati da će moći da formira vladu, iako ni to nije nemoguće, smatra Mitić.
„Mislim da će svi raditi na tome da Fico ne uspe da formira vladu zato što se smatra na Zapadu da bi to moglo da uruši to transatlantsko jedinstvo. Nezadovoljni su i liberali, odnosno predsednica Slovačke, jako su nezadovoljni i u Pragu, a znamo da u Češkoj imamo jednu izuzetno jastrebovsku i neoliberalnu vladu koja potpuno sledi najradikalnije antiruske poteze. Njima se ne dopada to što Slovačka, koja je uvek bila bliska Češkoj, ima potencijal da promeni svoju politiku. Ako na sve to nadovežemo i veoma čvrstu vlast koju ima Viktor Orban u Mađarskoj, činjenica je da su svi ovi indikatori neka vrsta alarma i znaka za uzbunu u Briselu, ali pre svega u Vašingtonu“.
Orban i saveznici – ozbiljan problem za jastrebovsku koaliciju
Herbert Kikl, lider Slobodarske partije Austrije obećao je da će iskoristiti veto Austrije u Evropskom savetu da poništi „besmislene“ sankcije Rusiji. Prema Mitiću, veto je uvek mogućnost koja postoji, međutim jako teško će to biti izvodljivo. Prethodno bi trebalo sačekati da se napravi vladajuća koalicija, jer je teško očekivati da bi Slobodarska partija mogla sama formirati vladu.
Međutim, sama činjenica i pretnja da može nešto tako da se desi uznemirava i Brisel i Kijev. U slučaju Orbana videli smo da kad postoji vlast koja je spremna da čvrsto brani svoje stavove, ona može mnogo da utiče na politiku EU, možda ne fundamentalno strateški, ali može u taktičkom smislu, smatra Mitić.
Ukoliko bi se desilo da Orban dobije saveznike u Beču i Bratislavi to bi već bio jedan blok zemalja koji bi mogao predstavljati vrlo ozbiljan problem za Brisel i za dominaciju „jastrebovske, američko-britanske, poljske i baltičke politike“.
„Antiukrajinski trend“ u najvažnijim državama EU
Kad je reč o eventualnom buđenju „proruskih snaga“ u drugim zemljama EU, Mitić kaže da smo videli u nekim državama gde su postojale mogućnosti za promenu politike, kao na primer u Italiji, da pod snažnim pritiskom pre svega SAD, takva politika nije uspela da zaživi.
S druge strane, u Francuskoj uvek postoji veliki potencijal za jačanje suverenističkih opcija izuzetno kritičnih prema zvaničnom zapadnom narativu i tu su posle svih protesta protiv Makrona moguće promene, što bi se naravno reflektovalo i na geopolitičkoj sceni.
„Tako da imamo neke od najvažnijih država EU u kojima postoji jedan takav trend. Imamo i veoma zanimljiv slučaj Poljske, bez obzira što Poljska ima veoma čvrst antiruski stav, ali imamo i koaliciju 'Konfederacija' koja je prilično kritična prema dešavanjima u Ukrajini. To je koalicija koja u ovom trenutku možda nije dominantna, ali je značajno porasla i u neku ruku predstavlja jedan drugačiji pogled od onog kog smo navikli da čujemo iz Varšave“, zaključio je Mitić.
