Šta je tačno ukočilo Alkarasa? Podmuklije je nego što se mislilo
© AP Photo / Jean-Francois Badias
Pratite nas
Šta su grčevi kod sportista? Karlos Alkaras počeo je da se gasi krajem drugog i početkom trećeg seta protiv Novaka Đokovića na Rolan Garosu i nije mu bilo spasa. Sada sportski fizioterapeut otkriva uzroke ove pojave.
Grčevi se ne pojavljuju često na najvećoj sceni, ali bilo je slučajeva kao u sudaru Majkla Čenga i Ivana Lendla ili Holgera Runea protiv Aleksa de Minora ove sezone. Ali, baš na ovako velikoj sceni kao što je sudar Alkarasa i Đokovića nije baš da se pamti.
O svemu tome za sajt Tenismejdžors govori Florajan Patalažoati, sportski fizioterapeut.
Grčevi se ne vode kao povreda, zato što nema neke traume koja treba da se zaleči. Jako ih je teško predvideti, skoro nemoguće pobediti u realnom vremenu, što smo mogli i da vidimo.
Zanimljivo je da do njih više dovode nervi, nego oni fizički, iako bi mnogi pomislili da je obrnuto.
„Pojedinac može biti podložniji grčevima više ili manje. I dalje ne znamo da li ima veze samo mišićnim vlaknima. Dugo su se vezivali za manjak hidratacije, ali na taj način se sve manje razmišlja. Videli smo sportiste koji su bili potpuno dehidrirani, a uopšte nisu imali grčeve. Znamo i da manjak balansa u elektrolitima može da izazove grčeve, posebno nedostatak natrijuma, zbog čega koristimo napitke za vežbanje koji sadrže so, magnezijum i kalijum. Na kraju, postoji i hipoteza da grčevi nastaju zbog nekih neuromišićnih poremećaja, tačnije zbog manjka kontrole mišića iz kičmene moždine. I to deluje kao najverovatniji uzrok“, kaže Patalažoati koji je sarađivao sa Serenom Vilijams.
Dakle, ispada da su grčevi, odnosno ono što se dogodilo Alkarasu, više povezani sa mentalnim problemom, nego sa fizičkim.
„S obzirom na to da su nervi uključeni u priču, grčevi su verovatniji kada je sportista pod stresom“.
U slučaju Karlosa Alkarasa, sve upućuje na ovo objašnjenje. Španac jeste broj jedan na svetu, ali nikada nije igrao protiv Đokovića na Gren slemu, a ovo mu je bilo drugo polufinale na jednom od najvećih turnira. Na kraju krajeva - bio je favorit.
Čak na konferenciji za medije nije ni krio da je osetio poteškoće u vidu pritiska.
„Kada igrate tenis vaš mozak je taj koji vidi loptu, naređuje vaše kretanje, kontroliše vaš položaj i pokrete i vizualizuje gde želite da pošaljete loptu. Ali poslednju milisekundu akcije kontrolišu nervi preko mehanoreceptora koji deluju i kao gas i kočnica, baš kao u automobilu. Grč je neuromišićna disfunkcija u kojoj je papučica gasa previše pritisnuta“, objašnjava Patalažoati.
Dodaje ovaj stručnjak da se ne zna pouzdano šta treba da se uradi da bi se grčevi izbegli sledeći put. I da svaki stručnjak koji kaže da zna rešenje - ne govori istinu.
Treba reći da je Alkaras imao grčeve i kada je pobedio Stefanosa Cicipasa u finalu US Opena 2021. godine. Ne postoji magična formula koja će ga zaštiti.
A, očigledno je podložan grčevima.
Može da se proba sa masažama pred meč, ali to nije nikakav garant protiv grčeva. Jer, ne znate kako će se nervi ponašati u ekstremnim situacijama.
Polufinalni duel Rolan Garosa bio je ogroman izazov za obojicu. Samo što se Novak, možda i zahvaljujući iskustvu, mnogo bolje nosio sa problemom.
Alkaras se ukočio. I nije bilo povratka.
