https://lat.sputnikportal.rs/20230611/karl-bilt-i-novi-rat-na-kosovu-video-1156976223.html
Karl Bilt i novi rat na Kosovu /video/
Karl Bilt i novi rat na Kosovu /video/
Sputnik Srbija
„Imamo utisak da se potpuna slika, čitav kontekst svega zbog čega imamo ovo u poslednjih pet dana ne razume na najbolji način“, istakla je srpska ministarka za... 11.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-11T22:56+0200
2023-06-11T22:56+0200
2023-06-11T22:56+0200
srbija
emisija „prorok“
analize i mišljenja
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
karl bilt
švedska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/1d/1156404297_144:0:1458:739_1920x0_80_0_0_8ddd2324bb8e44345fc8454a1f0cfbfa.jpg
Šveđani, dakle, ne razumeju sasvim šta se dešava!? Ili je nešto drugo u pitanju?Nedavno je beogradskim istraživačima predavanje održao Johan Frisel, šef Odeljenja za evropsku bezbednosnu politiku švedskog Ministarstva spoljnih poslova tokom kojeg je izneo čitav niz detalja o stanju u Ukrajini.Naravno, njegovi zaključci izazvali su oštre reakcije i polemiku, bilo je tu mešanja činjenica i proizvoljnih tumačenja, ali su i potvrdili da je švedska diplomatija vrlo ozbiljna, da radi sistematično i bez improvizacija.Švedska „ne razume“ šta se dešava na KosovuKako onda ne razumeju sasvim šta se dešava na Kosovu? Pogotovo ako se ima u vidu da veoma uticajni Karl Bilt nekada i više puta dnevno prenosi stavove i viđenja o stanju na Balkanu. On je, recimo, momentalno nakon sukoba u Zvečanu znao da su odgovorni „srpski militanti“ koji su „povredili jedanaest pripadnika NATO snaga“ u trenutku dok još nisu bili prebrojani svi ranjeni i polomljeni.Nema svrhe praviti se neveštim i neupućenim. Ne radi se ovde o ne razumevanju, nego o nameri! Narativ o „srpskim militantima“ na političkom Zapadu davno je konstruisan, a onda još i uporno održavan. Jednostavno, razbijanje (post)socijalističke Jugoslavije predstavljalo je dugoročni geopolitički projekat. Jer, i pored svih unutrašnjih protivrečnosti i uzroka njenog raspada koji su neupitni, u velikoj meri ovaj proces je indukovan i spolja. Kada je reč o geopolitici, ti su procesi dugog trajanja i zbog toga nema menjanja narativa u dugom vremenskom kontinuitetu.Ako govornicima negde „zaškripi“ sa argumentacijom, tu je Kurti da pripomogne i dobavi im „džebanu“ za izvođenje novih zaključaka. Ili će se sami govornici praviti neveštim, eto neće razumeti sasvim šta se dešava!?Pristup koji izaziva ratProblem sa ovakvim pristupom, kada se govori pre svega o EU, ali i o NATO koji je i te kako angažovan oko „kosovskog pitanja“, jeste što se takvim pristupom može proizvesti novi rat na Kosovu!Svesno ili nesvesno, sa namerom ili bez nje, kada oružani sukob izbije to je onda sasvim svejedno.Posmatrano iz ugla mogućeg izbijanja oružanog konflikta tu su neki elementi krize u načelu slični kao u Ukrajini. Njihova glavna karakteristika jesu gomile loših procena EU koje proizvode ili uvećavaju konfliktni potencijal.Istovremeno, s obzirom na krupne promene u međunarodnim odnosima EU više nije sposobna čak ni u sadejstvu sa NATO, a kamoli samostalno da upravlja konfliktima. Tako dolazi do haotizacije sa nesagledivim posledicama.Zapadna ucena prema SrbijiGde su sličnosti? Prvo, projektovani pregovori moraju dovesti do unapred definisanog cilja. U ovom konkretnom slučaju - Srbija treba da prizna separatističku tvorevinu na svojoj teritoriji. Najpre faktički, a potom i formalno.Definisanje cilja unapred pre ili kasnije uvećava (kolektivnu) frustraciju iz jednog prostog razloga: na to rešenje pregovaračka strana ne može uticati te se onda opravdano postavlja pitanje zašto sa pregovorima nastavljati!? Ukoliko nema pregovora način za rešavanje problema je šta?Drugo, izjednačava se važnost normativnih akata koji ipak nemaju istu težinu. Ne može se upoređivati rezolucija Saveta bezbednosti i neki usmeni dogovor čiji tekst oficijelno u Srbiji do dana današnjeg nije uopšte publikovan.Ovo se svesno radi kako bi se postavio „švedski sto“ od raznih dokumenata pa se onda u zavisnosti od situacije bira odgovarajući koji će biti upotrebljen. Tako se dodatno urušavaju ionako razvaljene institucije, a gde nema institucija rešenja se donose ili nameću silom.Batina ima dva krajaValja podsetiti da batina ima dva kraja, te da i upotreba sile može doneti krajnje nepredvidive ishode, bilo ko da pribegne ovakvom scenariju.Treće, uporno se „guraju“ rešenja koja nemaju apsolutno nikakav legitimitet, a upitna su i sa stanovišta legaliteta. O kakvom francusko-nemačkom planu se govori? Na osnovu čega to implementirati? Kako to i kome opravdati? Bezumnim insistiranjem na prihvatanju ovog papira sada se došlo u situaciju da će baš zbog njega ili biti destabilizacije unutar Srbije, ili među albanskim korpusom na Kosovu, ili istovremeno i kod Srba i kod Albanaca, ili će sve to uzrokovati rat Srba i Albanaca.Pa Kurti je sproveo desant na zgrade lokalnih samouprava u srpskim sredinama upravo pozivajući se na nekakav dogovor iz Ohrida!? Nakon što je to izgovorio počele su i da jenjavaju kritike na njegov računa sa Zapada. Šta je to dogovoreno u kontekstu primene onoga što je objavljeno!?Zbog svega, ovo više nije operativni problem koji će „nestati“ nekim novim predlozima Francuske i Nemačke ili OEBS – a (još jedne organizacije koja se svojom pristrasnošću baš „proslavila“ u Ukrajini i direktno uticala da se dođe do današnjeg stanja), već strateški koji se mora rešavati resetovanjem celokupnog procesa i realnim sagledavanjem situacije i okolnosti.U suprotnom, tokom ovih kriza koje se nižu jedna za drugom pre ili kasnije nekakav incident dovešće do katastrofalnog ishoda.I upravo zbog toga će se rešenja koja garantuju dugoročnu stabilnost na Balkanu u bliskoj budućnosti tražiti kroz veći angažman nezapadnih aktera. Ostaje samo da se vidi hoće li se taj proces odigrati pre kakvog ozbiljnijeg oružanog konflikta u regionu ili nakon njega!? Nažalost, sudeći po razvoju situacije, obe opcije ostaju otvorene.
srbija
švedska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
emisija „prorok“, analize i mišljenja, srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), karl bilt, švedska
emisija „prorok“, analize i mišljenja, srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), karl bilt, švedska
Karl Bilt i novi rat na Kosovu /video/
„Imamo utisak da se potpuna slika, čitav kontekst svega zbog čega imamo ovo u poslednjih pet dana ne razume na najbolji način“, istakla je srpska ministarka za evropske integracije Tanja Miščević nakon posete Stokholmu i razgovora sa švedskim zvaničnicima o situaciji na severu Kosova u trenucima kada je poslednja u nizu kriza eskalirala.
Šveđani, dakle, ne razumeju sasvim šta se dešava!? Ili je nešto drugo u pitanju?
Nedavno je beogradskim istraživačima predavanje održao Johan Frisel, šef Odeljenja za evropsku bezbednosnu politiku švedskog Ministarstva spoljnih poslova tokom kojeg je izneo čitav niz detalja o stanju u Ukrajini.
Naravno, njegovi zaključci izazvali su oštre reakcije i polemiku, bilo je tu mešanja činjenica i proizvoljnih tumačenja, ali su i potvrdili da je švedska diplomatija vrlo ozbiljna, da radi sistematično i bez improvizacija.
Švedska „ne razume“ šta se dešava na Kosovu
Kako onda ne razumeju sasvim šta se dešava na Kosovu? Pogotovo ako se ima u vidu da veoma uticajni Karl Bilt nekada i više puta dnevno prenosi stavove i viđenja o stanju na Balkanu. On je, recimo, momentalno nakon sukoba u Zvečanu znao da su odgovorni „srpski militanti“ koji su „povredili jedanaest pripadnika NATO snaga“ u trenutku dok još nisu bili prebrojani svi ranjeni i polomljeni.
Nema svrhe praviti se neveštim i neupućenim. Ne radi se ovde o ne razumevanju, nego o nameri! Narativ o „srpskim militantima“ na političkom Zapadu davno je konstruisan, a onda još i uporno održavan. Jednostavno, razbijanje (post)socijalističke Jugoslavije predstavljalo je dugoročni geopolitički projekat. Jer, i pored svih unutrašnjih protivrečnosti i uzroka njenog raspada koji su neupitni, u velikoj meri ovaj proces je indukovan i spolja. Kada je reč o geopolitici, ti su procesi dugog trajanja i zbog toga nema menjanja narativa u dugom vremenskom kontinuitetu.
Nema menjanja čak ni prilikom događaja koji se ne mogu preobličiti, staviti u drugačiji kontekst i onda nakaradno ocenjivati. O „srpskim militantima“ se zato bez ikakve odgovornosti i zadrške može naširoko govoriti unutar EU i NATO, u udarnim emisijama vodećih zapadnih medija i na panel diskusijama koje ovakvim povodima organizuju brojne nevladine organizacije.
Ako govornicima negde „zaškripi“ sa argumentacijom, tu je Kurti da pripomogne i dobavi im „džebanu“ za izvođenje novih zaključaka. Ili će se sami govornici praviti neveštim, eto neće razumeti sasvim šta se dešava!?
Problem sa ovakvim pristupom, kada se govori pre svega o EU, ali i o NATO koji je i te kako angažovan oko „kosovskog pitanja“, jeste što se takvim pristupom može proizvesti novi rat na Kosovu!
Svesno ili nesvesno, sa namerom ili bez nje, kada oružani sukob izbije to je onda sasvim svejedno.
Posmatrano iz ugla mogućeg izbijanja oružanog konflikta tu su neki elementi krize u načelu slični kao u Ukrajini. Njihova glavna karakteristika jesu gomile loših procena EU koje proizvode ili uvećavaju konfliktni potencijal.
Istovremeno, s obzirom na krupne promene u međunarodnim odnosima EU više nije sposobna čak ni u sadejstvu sa NATO, a kamoli samostalno da upravlja konfliktima. Tako dolazi do haotizacije sa nesagledivim posledicama.
Zapadna ucena prema Srbiji
Gde su sličnosti? Prvo, projektovani pregovori moraju dovesti do unapred definisanog cilja. U ovom konkretnom slučaju - Srbija treba da prizna separatističku tvorevinu na svojoj teritoriji. Najpre faktički, a potom i formalno.
Definisanje cilja unapred pre ili kasnije uvećava (kolektivnu) frustraciju iz jednog prostog razloga: na to rešenje pregovaračka strana ne može uticati te se onda opravdano postavlja pitanje zašto sa pregovorima nastavljati!? Ukoliko nema pregovora način za rešavanje problema je šta?
Drugo, izjednačava se važnost normativnih akata koji ipak nemaju istu težinu. Ne može se upoređivati rezolucija Saveta bezbednosti i neki usmeni dogovor čiji tekst oficijelno u Srbiji do dana današnjeg nije uopšte publikovan.
Ovo se svesno radi kako bi se postavio „švedski sto“ od raznih dokumenata pa se onda u zavisnosti od situacije bira odgovarajući koji će biti upotrebljen. Tako se dodatno urušavaju ionako razvaljene institucije, a gde nema institucija rešenja se donose ili nameću silom.
Valja podsetiti da batina ima dva kraja, te da i upotreba sile može doneti krajnje nepredvidive ishode, bilo ko da pribegne ovakvom scenariju.
Treće, uporno se „guraju“ rešenja koja nemaju apsolutno nikakav legitimitet, a upitna su i sa stanovišta legaliteta. O kakvom francusko-nemačkom planu se govori? Na osnovu čega to implementirati? Kako to i kome opravdati? Bezumnim insistiranjem na prihvatanju ovog papira sada se došlo u situaciju da će baš zbog njega ili biti destabilizacije unutar Srbije, ili među albanskim korpusom na Kosovu, ili istovremeno i kod Srba i kod Albanaca, ili će sve to uzrokovati rat Srba i Albanaca.
Pa Kurti je sproveo desant na zgrade lokalnih samouprava u srpskim sredinama upravo pozivajući se na nekakav dogovor iz Ohrida!? Nakon što je to izgovorio počele su i da jenjavaju kritike na njegov računa sa Zapada. Šta je to dogovoreno u kontekstu primene onoga što je objavljeno!?
Zbog svega, ovo više nije operativni problem koji će „nestati“ nekim novim predlozima Francuske i Nemačke ili OEBS – a (još jedne organizacije koja se svojom pristrasnošću baš „proslavila“ u Ukrajini i direktno uticala da se dođe do današnjeg stanja), već strateški koji se mora rešavati resetovanjem celokupnog procesa i realnim sagledavanjem situacije i okolnosti.
U suprotnom, tokom ovih kriza koje se nižu jedna za drugom pre ili kasnije nekakav incident dovešće do katastrofalnog ishoda.
Naravno, Karl Bilt opet će pisati o „srpskim militantima“, njemu se to možda i isplati, trebaće novi posrednici koji poznaju „stanje na terenu“ i poseduju „iskustvo iz regiona“. Nema sumnje da će takvo mišljenje preuzeti kao relevantno i vodeći mediji političkog Zapada, pratiće ih i nevladine organizacije sa svojim „ekspertima“. Ali realni uzroci takvog potencijalnog ishoda biće na sasvim drugoj strani. EU, zajedno sa NATO, postaje prepreka stabilizaciji prilika na Balkanu. Time što su monopolizovali funkciju posrednika za nagomilana otvorena pitanja, a koristeći opisani pristup, uništili su i mogućnost kompromisnih rešenja na kojima će biti uspostavljena dugoročna stabilnost.
I upravo zbog toga će se rešenja koja garantuju dugoročnu stabilnost na Balkanu u bliskoj budućnosti tražiti kroz veći angažman nezapadnih aktera. Ostaje samo da se vidi hoće li se taj proces odigrati pre kakvog ozbiljnijeg oružanog konflikta u regionu ili nakon njega!? Nažalost, sudeći po razvoju situacije, obe opcije ostaju otvorene.
