Patrijarh Porfirije: Mauthauzen mesto opomene, da se zlo više nikada i nigde ne ponovi
13:38 10.06.2023 (Osveženo: 14:21 10.06.2023)
© Sputnik / Lola ĐorđevićPatrijarh Porfirije, arhivska fotografija
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Patrijarh srpski Porfirije osveštao je Spomen-kapelu Svetih srpskih novomučenika na Vojnom groblju bivšeg logora Mauthauzen u Austriji. U besedi je poručio da je to mesto opomene da se zlo koje se u Mauthauzenu desilo pre jednog veka nikada i nigde ne ponovi.
Vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve rekao je da je Mauthauzen mesto raspeća i zatiranja pravoslavnih Srba čije se zaveštanje i volja ispunjavaju izgradnjom Spomen-kapele na Vojnom groblju. Naveo je da je to mesto molitve za sve stradale, ali i mesto gde će se mladi naraštaji učvršćivati u pravoslavlju.
„Ovo je mesto velikog stradanja naših predaka pravoslavnih Srba, a i drugih naroda, u prvom redu naše braće Italijana, koji su sa njima zajedno tamnovali i zajedno bili pokopani na ovim livadama tuge u mračnim godinama Prvog svetskog rata“, rekao je patrijarh Porfirije.
Patrijarh Porfirije je, takođe, služio i svetu liturgiju.
Patrijarhu su sasluživali mitropoliti dabrobosanski Hrizostom i crnogorsko-primorski Joanikije, episkopi braničevski Ignatije, bregalnički Marko, slavonski Jovan, austrijsko-švajcarski Andrej, osječko-poljski i baranjski Heruvim, valjevski Isihije, šabački Jerotej, humski Jovan i hvostanski Aleksej.
Dodik: Sećanje na stradanje ne može nestati
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik položio je venac na centralni spomenik na Vojnom groblju u Mauthauzenu na kome je sahranjeno hiljade srpskih vojnika i civila.
„Sećanje na stradanje ne može nestati i važno je što na groblju bivšeg logora Mauthauzen imamo veličanstvenu spomen-kapelu”, izjavio je Dodik.
On je dodao da ideja o izgradnji spomen-kapele posvećene našim stradalim precima postoji skoro 100 godina.
„Ova generacija je imala snagu da obeleži stradanje našeg naroda na ovom mestu. Želim da se zahvalim i našim precima. Svaki dan u kojem se sećamo naših predaka je dan u kojem pokazujemo da znamo ko smo, šta smo, odakle dolazimo i kuda idemo“, rekao je predsednik Republike Srpske.
Dodik je naglasio važnost Srpske pravoslavne crkve, prenosi RTRS.
„Identitet našeg naroda je vezan za Crkvu“, naveo je on.
Podsetio je da je 2014. godine kada je dolazio na ovo mesto bio pomalo postiđen činjenicom da ovoliki broj stradalih Srba nema dostojno obeležje i da je tada prihvatio inicijativu o izgradnji Spomen-kapele, te sa ministrom u Vladi Srbije Nikolom Selakovićem vodio brigu da se ovaj objekat završi.
„Nastavićemo da radimo da se sadržaj dodatno popuni i da se istaknu imena stradalih“, dodao je Dodik.
Predsednik Srpske je naglasio da je srpska istorija teška i da je srpski narod u dva velika rata skoro prepolovljen.
Svaki dan u kojem se sjećamo naših predaka je dan u kojem pokazujemo da znamo ko smo, šta smo, odakle dolazimo i kuda idemo!
— Milorad Dodik (@MiloradDodik) June 10, 2023
Današnji dan, u kojem ću prisustvovati osvećenju spomen-kapele na groblju bivšeg logora Mauthauzen u Austriji, u kojem su sahranjene hiljade naših predaka, dan…
Osveštanju Spomen-kapele prisustvovao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nikola Selaković, generalni sekretar Fondacije Crvenog krsta Austrije Aleksandar Bartou i biskup Katoličke crkve, prenosi RTRS.
Nikola Selaković, nakon osveštanja Spomen-kapele Svetih srpskih novomučenika izjavio je da je ovo prvi put nakon 1918. godine da srpski stradalnici dobijaju svoj spomenik u Gornjoj Austriji.
Selaković se posebno se zahvalio predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, episkopu austrijsko švajcarskom Andreju, sveštenstvu i Srbima koji žive u Austriji što sad postoji, kako je rekao, ne samo kameni stub, nego i kapela u kojoj će se moliti sadašnje i buduće srpske generacije.
Spomen-kapela na Vojnom groblju Mauthauzen izgrađena je u znak sećanja na srpske oficire, vojnike i civile koji su u jesen 1914. godine zarobljeni i odvedeni iz Srbije i okruženja u zarobljenički logor Mauthauzen kod Linca-Austrija, kroz koji je do 1918. godine prošlo oko 40.000 Srba, Italijana, Rusa i drugih naroda.