Izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Potreban dalji rad na reformama
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku u vladavini prava ističe se da je Srbija nastavila da sprovodi revidirane akcione planove za poglavlja 23 i 24 i druge strateške dokumente u oblasti vladavine prava.
Ali, takođe se navodi da je potreban dalji rad i politička posvećenost na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, slobode okupljanja i drugih osnovnih prava, kao i domaćeg postupanja sa ratnim zločinima.
U dokumentu "Srbija: Vladavina prava, non-pejper u vezi sa poglavljima 23 i 24 za Srbiju (maj 2023)", koji je dostavljen zemljama članicama EU, a u koji je Tanjug imao uvid, navodi se da se radilo na rešavanju pitanja istaknutih u prošlogodišnjem Izveštaju Komisije, ali da se kasni sa nekim akcionim planovima poglavlja, odnosno u nekim oblastima, akcioni planovi tek treba da budu izrađeni i/ili usvojeni kako bi se dalo efekta novim strategijama.
Kada se radi o poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) relevantni zakoni su usvojeni na vreme u februaru 2023. godine, zahvaljujući čemu su na snagu stupili ustavni amandmani iz 2022. godine.
„Vlasti Srbije uložile su znatne napore u pripremu zakona, uključujući i konsultacije sa Venecijanskom Komisijom, održavale široke javne konsultacije i transparentno radile sa Evropskom komisijom“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je Venecijanska komisija ocenila sprovođenje zakonodavstva u celini kao pozitivno i proces pripreme kao inkluzivni.
„Konkretno, 14. marta 2023. Venecijanska komisija je objavila informativni dokument kao nastavak svojih mišljenja ocenjujući da 'ukupni pravac amandmana odgovara preporukama Venecijanske komisije'. Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva su osnovani nakon izbora nedostajućih članova, što je dalo praktičan efekat implementacionim zakonima“, navodi se u dokumentu.
Dodaje se da je u toku rad na uspostavljanju jedinstvenog sistema upravljanja predmetima koji povezuje predmete u srpskim sudovima i tužilaštvima i koji bi trebalo da bude završen 2024. godine.
U dokumentu je pohvaljeno i to što je broj starih predmeta počeo da se smanjuje, što je pozitivno uticalo na efikasnost sudova, ali da je i dalje veliki broj nerešenih predmeta pred Ustavnim sudom, od kojih su neki predmeti stariji od 2017. godine.
U oblasti prevencije i suzbijanja korupcije, u 2022. godini došlo je do blagog porasta broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou u odnosu na 2021. godinu, povećan je broj novih istraga, ali je smanjen broj novih optužnica i nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, navodi se u dokumentu.
Što se tiče preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO), Srbija je preduzela korake da ispuni preostalih pet preporuka iz četvrte runde evaluacije o sprečavanje korupcije i o tome izvestila GRECO u martu 2023, a tada je i osnovala Radnu grupu za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2023-2028 i pratećeg Akcionog plana.
Što se tiče osnovnih prava, Srbija je usvojila nove akcione planove o rodnoj ravnopravnosti u avgustu 2022. godine, a o inkluziji Roma i borbi protiv diskriminacije u septembru 2022. godine, a nastavila je izradu i konsultacije o novom „akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina“, koji tek treba da bude usvojen.
U vezi sa slobodom medija, policija i tužilaštvo su brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, ali slučajevi pretnji, nasilja i kampanja klevetanja novinara su nastavljeni, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja tek treba da se dodatno unapredi u praksi.
Dodaje se i da je potrebno ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi se efikasno zaštitio medijski pluralizam.
Kada se radi o poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) navodi se da je povećan je broj novih istraga i optužnica u 2022. godini u odnosu na godinu ranije, kada je u pitanju evidencija o teškim slučajevima i predmetima organizovanog kriminala, dok su prvostepene i pravosnažne presude smanjene.
„Dugotrajna suđenja za organizovani kriminal još uvek traju bez osuđujućih presuda. Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, još uvek nisu uobičajena praksa. Međutim, razumevanje i pristup istrazi su se poboljšali i policija, tužioci i krivične sudije su svesne važnosti dosledne primene pristupa 'pratite novac da biste pronašli zločin' i upotrebe posrednih dokaza. Pokretanje finansijskih istraga je povećano, a konačna konfiskacija imovine desila se u četiri slučaja“, piše u dokumentu.
Kako se navodi, Srbija još nije uradila analizu uloge i prakse službi bezbednosti ili Saveta za nacionalnu bezbednost u sprovođenju krivičnih istraga u vezi sa teškim i organizovanim kriminalom, iako su započeti pripremni radovi.
To je, pojašnjava se, potrebno da bi se jasno razdvojili mandati i propisi koji se odnose na presretanje komunikacija za krivičnu istragu i u bezbednosne svrhe.
Kada se radi o strategiji i akcionom planu za borbu protiv sajber kriminala do 2023. godine, naglašava se da je operativni kapacitet Kancelarije specijalnog tužilaštva za sajber kriminal dodatno ojačan kroz obuku, a da su poboljšani i kapaciteti ljudskih resursa za istraživanje zloupotreba kreditnih kartica, e-trgovine i elektronskog bankarstva i za borbu protiv nedozvoljenog i štetnog sadržaja na internetu.
„Povodom 'prikazivanja, nabavljanja i posedovanja pornografskog materijala i pornografije maloletnih lica' pokrenute su istrage/dokazne radnje protiv 85 osumnjičenih. Optužnice su podignute protiv 91 lica, a sud je osudio 36 lica“, piše u izveštaju.
U dokumentu stoji i da su neophodne izmene i dopune krivičnog zakona kako bi se trgovina oružjem delotvorno kriminalizovala, i da Srbija treba da dodatno poveća tehničke, finansijske i kadrovske kapacitete Tužilaštva za organizovani kriminal.
Ističe se u izveštaju i da postoji dobro uspostavljena saradnja sa Agencijom EU za obuku za sprovođenje zakona (CEPOL), Evrodžastom, Evropolom i Interpolom, uključujući i slučajeve organizovanog kriminala visokog profila.
„Ustupljeni srpski tužilac u Evrodžastu je dobro uspostavljen i bio je proaktivan u pružanju obaveštajnih podataka u važnim slučajevima organizovanog kriminala. Postavljanje srpskog oficira za vezu u Evropol je takođe nastavilo da se pokazuje kao veoma dragoceno za jačanje saradnje. Saradnja sa Evropskim javnim tužilaštvom (EPPO) tek treba da se uspostavi“, konstatuje se u dokumentu.
Nakon isteka nacionalne strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma (2017-2021), novi strateški dokument sa pratećim akcionim planom koji bi obuhvatio sve oblike radikalizacije i nasilnog ekstremizma, bez obzira na političke, verske ili etnonacionalističke uzroke, uključujući veze između desnog ekstremizma i huliganizma, u skladu sa politikom EU, još nije usvojen, piše u izveštaju.
Kada se radi o migracijama, azilu, viznoj politici i spoljnm granicama Šengena, strategije integrisanog upravljanja granicom usvojene su u avgustu 2022., Srbija je preduzela važne korake da se uskladi sa viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za građane Bolivije, Burundija, Kube, Gvineja Bisao, Indije i Tunisa, što je EU pozdravila.
„Međutim, vizna politika Srbije je i dalje samo delimično u skladu sa listom EU. Trebalo bi nastaviti sa naporima ka usklađivanju sa viznom politikom EU. Raspoređivanje Fronteksa u Srbiji, u skladu sa sadašnjim Sporazumom o statusu dodatno je prošireno na pet graničnih prelaza na granici Srbije i Mađarske od decembra 2022. godine, pored onih raspoređenih na pet prelaza na granici sa Bugarskom“, navodi se.
Takođe, pozdravlja se i to što je Srbija nastavila da primenjuje sporazum sa EU o readmisiji i da efikasno sprovodi kontrolu i nadzor granica.
„Ipak, readmisija državljana trećih zemalja koji su prolazili kroz Srbiju pre nego što su neregularno stigli u EU je pitanje za dalje unapređenje. Nastavljeni su napori da se otkrije i spreči krijumčarenje migranata, posebno u kontekstu regionalnog Operativnog partnerstva za borbu protiv krijumčarenja između EU i Zapadnog Balkana pokrenutog u novembru 2022. godine“, zaključuje se u dokumentu.
Ovaj dokument služi zemljama članicama EU prilikom odlučivanja o narednim međuvladinim konferencijama - na kojima se otvaraju novi klasteri u pristupnim pregovorima.
Za njegovu izradu korišćeni su, osim ocena predstavnika Evropske komisije, i drugi izvori, uključujući izvore iz podataka država članica EU, recenzije i ekspertske misije u koje su uključeni stručnjaci iz država EU, izveštaji projekata koje finansira EU, međunarodnih partnera i organizacija civilnog društva.
