Kako je sukob u japanskom gigantu razotkrio suštinsku razliku Japana i Amerike
© AFP 2023 / DON EMMERT
Pratite nas
Manjinski američki deoničari „Tojote“ zapanjili su japansku javnost zahtevom da se onemogući imenovanje bivšeg dugogodišnjeg generalnog direktora kompanije i unuka njenog osnivača Akija Tojode na poziciju šefa upravnog odbora.
Sukob kultura nije prosto akademski koncept – on je nešto što se može desiti i u poslovanju i svakodnevnom radu u kompanijama, koje bi, tobože, trebalo da se rukovode istim, kapitalističkim principima bez obzira na to gde se nalaze. Bar tako neki veruju.
Sukob Japanaca i američkih deoničara u „Tojoti“
U Japanu ovih dana jedna od najvećih vesti je pokušaj manjinskih američkih deoničara „Tojote“ da ometu imenovanje njenog bivšeg generalnog direktora i unuka osnivača te divovske kompanije Akije Tojode za šefa upravnog odbora.
Šezdesetsedmogodišnji Tojoda je upravo ustupio funkciju generalnog direktora trinaest godina mlađem inženjeru Kođi Satou, koji je pored nadgledanja proizvodnje i prodaje „leksusa“ bio zadužen i uopšte za pitanja vezana za konkretno funkcionisanje kompanije i brendiranje.
Akio Tojoda vozio je "tojotu" na vodonik tokom trke 24 sata u Ojami
© AP Photo / Yuri Kageyama
Naime, nakon trinaestogodišnje službe, Tojoda se povukao iz upravljanja poslovanjem na kraju prošle fiskalne godine i od 1. aprila zauzeo mesto direktora Upravnog odbora kompanije, koji se bavi nadzorom poslovne politike, raspodele prihoda i ocenama rada generalnog direktora i drugih viših rukovodilaca. Njegovo imenovanje trebalo bi da potvrdi skupština akcionara, koja će se održati polovinom ovog meseca.
Tu u priču ulaze pomenuti američki deoničari, dva penziona fonda, koji su zahtevali da kompanija objavi izveštaje o svom poslovanju radi veće transparentnosti i izneli u javnost to da su glasali protiv Tojodinog imenovanja. Oni su time u susret predstojećoj skupštini akcionara praktično pokrenuli interesovanje medija za „Tojotu“ i pozvali druge njene akcionare da razmisle o tome da legendarnom rukovodiocu ne dozvole da zauzme funkciju direktora Upravnog odbora.
Električni automobili i „Tojotin“ drugi put
Ovo pre svega stoga što je on bio taj koji je godinama zagovarao potrebu da kompanija nastavi rad na više formi pogona, uključujući tu i motor koji radi isključivo na sagorevanje vodonika i pogon sa gorivnom ćelijom, što je usporilo preorijentisanje kompanije na vozila sa čisto električnim pogonom.
Interesantno, jedan od američkih penzionih fondova „KalPERS“, tvrde japanski mediji, rukovodi se ne samo željom za profitom već i snažnim nazorima vezanim za ekologiju, što ga navodi da se zalaže za proizvodnju električnih vozila. To je upravo tip automobila u koji je „Tojota“ poslednjih decenija najmanje ulagala, budući da je posedovala širok spektar uspešnih ekoloških hibrida, koji kombinuju električni pogon sa klasičnim motorom na fosilna goriva, kao što je model „prijus“, kao i stoga što je sam Tojoda bio snažan zagovornik teze da je primena vodonika jedino pravo ekološko rešenje, budući da eksploatacija litijuma, kobalta i proizvodnja električnih baterija predstavljaju znatno opterećenje za životnu sredinu.
Logo japanskog proizvođača automobila Tojota
© Sputnik / Lola Đorđević
No, u Kini, Evropi, pa i SAD, uprkos toj mani, poslednjih godina prevagu su odnela električna vozila, pa fond „KalPERS“, čini se, traži da „Tojota“, koja kasni za drugim takmacima kada je u pitanju proizvodnja te vrste automobila, zaista izvrši zaokret koji je pre nekoliko meseci pred objavu povlačenja iz aktivnog upravljanja najavio Tojoda kada je rekao da će ona uložiti desetine milijardi dolara u razvoj i proizvodnju električnih vozila.
Amerikance, naime, brine to da će on preko novog generalnog direktora Satoa i dalje imati veliki uticaj na rukovođenje kompanijom, te da će uprkos obećanjima o prestrojavanju na električna vozila kompanija nastaviti sa poslovanjem kakvo je u prošlosti favorizovao Akio Tojoda. Za njih problem predstavlja i pristup detaljima poslovanja, odnosno, nedovoljna transparetnost.
Sukob američke i japanske kulture poslovanja
Zahtev američkih deoničara nailazi na protivrečne reakcije japanske javnosti, pogotovo što je njihov udeo sićušan i iznosi manje od procenta.
Ima komentatora koji ističu činjenicu da su deoničari vlasnici kompanije, koji stoga imaju pravo da utiču na njenu politiku i razvoj.
Mnogi, međutim, smatraju da su američki deoničari zainteresovani samo za generisanje profita u što kraćem roku, te da ne razmišljaju na duge staze. Nije mali broj Japanaca koji veruju da bi formulisanje politike poslovanja i odlučivanje o sudbini Tojode u potpunosti trebalo da ostane u domaćim rukama i zbog toga što, po njima, u firmama nisu bitni samo deoničari i njihove dividende već i želje i snovi osnivača i radnika, i zbog toga što „Tojota“, kao po prihodima ubedljivo najveća japanska kompanija, ima poseban, simboličan status u državi.
U tome je moguće videti sukob kultura. S jedne strane, tu su američki pragmatični pristup generisanju profita, koji podrazumeva brzo otpuštanje kadrova koji se doživljavaju kao prepreka ostvarenju tog cilja, i ideologija društvene odgovornosti ekonomskih subjekata, koja se poslednjih godina projektuje na ekološka pitanja i koja je izmešana s apsolutnom uverenošću u ispravnost sopstvenog shvatanja (što ovde praktično znači veru u električna vozila).
S druge strane se nalazi japanska kultura poslovanja, koja podrazumeva mnogo veće poštovanje za autoritete, za one koji se smatraju zaslužnim za uspehe u prošlosti (pod Tojodom kompanija je pretekla „Dženeral motors“ i zauzela svetski tron kao najveći proizvođač i prodavac vozila, a onda u više navrata i uspešno odbila napade grupe „Folksvagen“ na taj tron) i mnogo veću opreznost i reflektivnost u odlučivanju, odnosno, duži period za donošenje značajnih i krupnih odluka, kakva bi, recimo, bila smena čoveka koji je bukvalno ugradio svoj i život svoje porodice u kompaniju.
Bitka Japanaca i Amerikanaca i u drugim kompanijama
U pozadini istupa hrabrog, a mnogi Japanci bi rekli drskog istupa kalifornijskog fonda, kojim se sa funkcije direktora Upravnog odbora želi odstraniti legenda najvećeg svetskog proizvođača automobila i japanske auto industrije, je i bitka koju američki deoničari poslednjih meseci uopšte vode sa rukovodstvima japanskih kompanija.
Među stranim, uglavnom severnoameričkim, investitorima sada vlada uverenje da su deonice japanskih preduzeća jeftine, te da će one u narednom periodu verovatno osetno rasti, što ih čini vrlo privlačnim za posedovanje. Na rast interesovanja poslovnih ljudi iz SAD za Japan u velikoj meri utiče i ekonomski pritisak koje vlade zapadnih zemalja predvođene Vašingtonom vrše protiv Pekinga, a koji podrazumeva strategiju tehnološkog i trgovinskog razdvajanja, u kojoj se protiv kineskih preduzeća uvode sankcije, carine i tarife, a zapadnim firmama i investicionim fondovima sugeriše da ne ulažu u Kinu, već u Sjedinjenim Državama politički bliskim zemljama kao što su Japan i Republika Koreja.
Međutim, japanske kompanije važe za konzervativne sredine u kojima su deoničari često domaće banke koje imaju višedecenijske odnose sa osnivačima i upravljačima firmi čije deonice poseduju, zbog čega se uzdržavaju od aktivnog uticanja na poslovanje preko skupština deoničara i upravnih odbora. I drugi japanski vlasnici deonica skloni su blagom odnosu prema rukovodstvu firmi često iz poštovanja za porodice koje su ih osnovale i vodile decenijama i njihove radnike.
To, međutim, tvrde strani ulagači, stvara učmalu atmosferu ćutanja u kojoj deoničari koji su uneli svoj kapital nemaju uticaj na politiku poslovanja, iako imaju pravo odlučivanja - to pogoduje prikrivanju loših rezultata kompanije.
Otud, pitanje odnosa deoničara i rukovodstava poslednjih nekoliko meseci je u žiži interesovanja ekonomista u Japanu, od kojih neki vide poboljšanje u racionalnosti i transparentnosti poslovanja domaćih firmi kao posledicu pristupa koji su nametnuli strani investitori svojim insistiranjem na promenama u smernicama rada i smeni domaćih direktora koji se takvim promenama opiru.
Tojotina fabrika baterija za električna i hibridna vozila koja se gradi u američkoj državi Severnoj Karolini
© AP Photo / Toyota
S tim u vezi, mada mnogi obični Japanci ne mogu da zamisle kompaniju „Tojota“ bez istaknutog člana osnivačke porodice na nekoj od najviših funkcija, jedan deo medija u toj ostrvskoj zemlji Akija Tojodu optužuje za samovolju, aludirajući da su pozivi za sprečavanje njegovog imenovanja za direktora Upravnog odbora opravdani. Njemu se, naime, na teret stavlja to što je svoje povlačenje sa funkcije generalnog direktora i imenovanje Kođi Satoa objavio preko kompanijskog glasila „Tojota tajmz“ umesto na konferenciji za štampu, gde bi bio dužan i da odgovori na brojna pitanja sedme sile. Neka od tih pitanja bi se, tvrde oni, nesumnjivo odnosila na to šta se desilo sa tri zamenika generalnog direktora, koji su izvesno vreme važili za favorite za poziciju koja je pripala Satou.
Odnosno, veruju mnogi japanski novinari, Sato zaista jeste lični izbor Tojode. Zato, uprkos tome što je on izjavio da će njegov naslednik povesti „Tojotu“ u osvajanje tehnologije proizvodnje vozila na čisto električni pogon kako bi se bolje nosila sa propisima poput onih u EU koji uskoro više neće favorizovati hibride, postoji mogućnost da se kompanija neće prestrojavati u skladu s diktatima tržišta, već da će senka Tojodine lične filozofije ostati da visi nad njenom budućnošću, piše RTS.
Kako je Kina postala najveći izvoznik automobila na svetu i šta to govori o svetskoj ekonomiji, ali i politici, pogledajte u emisiji "Prorok":
