https://lat.sputnikportal.rs/20230604/svaka-tudja-zemlja-tuga-je-golema-gastarbajterske-price-posle-beograda-stizu-u-sarajevo-marija-jakovljevic-1156738643.html
Svaka tuđa zemlja, tuga je golema: Gastarbajterske priče posle Beograda stižu u Sarajevo
Svaka tuđa zemlja, tuga je golema: Gastarbajterske priče posle Beograda stižu u Sarajevo
Sputnik Srbija
Ja se zovem Boris Kralj i roditelji mi potiču iz Jugoslavije , a sa 20 godina su došli u južnu Nemačku da rade. Moja sestra i ja smo se rodili krajem... 04.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-04T17:25+0200
2023-06-04T17:25+0200
2023-06-04T17:25+0200
kultura
kultura
izložba
muzej jugoslavije
gastarbajteri
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/04/1156738328_0:312:2730:1848_1920x0_80_0_0_981125a3c857d1045d50f338f0ab02b9.jpg
Ovo je samo jedna u nizu gastarbajterskih priča, koje su sakupili autori projekta ,,Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”.U Muzeju Jugoslavije 2016. godine je postavljena izložba ,,Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”, polazna osnova za dopunjenu i konceptualno promenjenu postavku „Gastarbajterske priče: S one strane Plive” koja će biti otvorena 13. juna u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu.U njenom fokusu su radnici i radnice iz Jugoslavije koji su krajem šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka odlazili na (privremeni) rad u inostranstvo.S one strane PliveZa naziv izložbe pozajmljen je naslov jedne od najlepših pesama iz narodne muzičke tradicije Bosne i Hercegovine - pesma „S one strane Plive“ koju su interpretirali popularni izvođači narodne muzike Zehra Deović, Silvana Armenulić, Zaim Imamović, Nedžad Salković i Beba Selimović.Stihovi „Svaka tuđa zemlja, tuga je golema” često su se pevali na druženjima jugoslovenskih radnika u inostranstvu.Izložba u Sarajevu nastala je prema idejnoj i istraživačkoj koncepciji beogradske postavke, ali je njena sadržina određena rezultatima terenskih istraživanja po Bosni i Hercegovini.Zapostavljen segment društvene istorijeOsnovu istraživanja čine razgovori sa radnicima različitih profila, kao i sa njihovom decom, a važan segment predstavljaju i arhivska istraživanja koja su realizovana u saradnji sa arhivima Bosne i Hercegovine i Arhivom Jugoslavije.Koautor izložbe Aleksandra Momčilović Jovanović kaže da su nastojali da osvetle jedan zapostavljen segment društvene istorije – radnike na privremenom radu u inostranstvu koji su marginalizovani i podložni stereotipizaciji, a njihova uloga u privrednom i kulturnom razvoju Jugoslavije zanemarivana.Šezdesetih godina 20. veka zapošljavanje u inostranstvu ozvaničeno je međudržavnim sporazumima o privremenom uvozu radnika iz Jugoslavije u zemlje zapadne i severne Evrope.Samo da kupimo traktorOsnovni razlog tih migracija bio je nedostatak radnih mesta u Jugoslaviji naspram potražnje radnika na Zapadu.Ta privremenost je uticala na mnoge da se odluče na odlazak, ne sluteći da će tamo i ostati:„Tamo mi je prošla mladost, a ja sam jedva čekao da stignem u penziju i da se vratim kući“.Par godina pa se vraćamoBoris Kralj kaže da su i njegovi roditelji planirali da ostanu u Nemačkoj par godina dok ne sakupe dovoljno novca za gradnju kuće u otadžbini:„Posao su brzo našli u fabrici, pošto je postojala potražnja u proizvodnji mašina. Dok mi je otac našao posao kao električar, mama je radila u jednoj poznatoj nemačkoj firmi za proizvodnju električnih lokomotiva za decu. Pričala mi je kroz suze kako joj je bilo teško prvih godina posle selidbe u Nemačku. Nije bilo telefona, niti je znala jednu reč nemačkog. Bila je jako usamljena i patila je za roditetiljima, prijateljima i rodnim krajem. Uteha su joj bili ostali gastarbajteri sa kojima su se često družili i pravili izlete u prirodi ili roštiljijade“Lični glasovi gastarbajteraKustos Muzeja Jugoslavije Aleksandra Momčilović Jovanović ističe da im je tokom istraživanja za izložbe bilo važno da dođu do tih ličnih glasova, jer nije redak slučaj da sami gastarbajteri sa mnogo strasti i entuzijazma, prikupljajući arhivsku građu i artefakte, rekonstruišu jedan mnogolik, ali prepoznatljiv istorijski tok, obično sačinjen od memorabilija ili dokumenata, fotografija, novinskih isečaka i sličnog materijala.Primer takvog istoričara amatera je Slobodan Jovanović, gastarbajter prvog talasa iz Beča, aktivista u jugoslovenskim i srpskim klubovima, entuzijasta koji pažljivo prikuplja i izlaže dokumentaciju o organizaciji društvenog života u jugoslovenskim klubovima.Razgovarali su autori izložbe i sa Dragutinom Trumbetašem koji je od svojih ličnih predmeta, nameštaja, garderobe, radnog stola, kreveta, rekonstruisao svoju radničku svakodnevicu svestranog samoukog stvaraoca – likovnog umetnika, dramaturga, pisca, poete gastarbajterskog života, koji je otišao u Nemačku da radi kao slovoslagač u Frankfurtu.Osamdesetih godina, kada se radnici vraćaju u zavičaj i dobro situirani počinju da grade kuće, uspostavljaju se i stereotipi o gastarbajterima, a kao odgovor na to hip-hop umetnik Toni der Asija, dete jugoslovenskih gastarbajtera u Nemačkoj, kaže:„Ljudi misle ako neko ima dva lava na kući, u ulazu od avlije ili dvorišta da je gastarbajter. Gastarbajter je, po meni, kvalitetan čovek koji je sedamdesetih bio veoma tražen radnik u inostranstvu“.
https://lat.sputnikportal.rs/20211129/izlozba-o-fabrikama-i-radnicima-farbicki-zivot-radnika-kao-kulturno-nasledje-1132023970.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, izložba, muzej jugoslavije, gastarbajteri
kultura, izložba, muzej jugoslavije, gastarbajteri
Svaka tuđa zemlja, tuga je golema: Gastarbajterske priče posle Beograda stižu u Sarajevo
Ja se zovem Boris Kralj i roditelji mi potiču iz Jugoslavije , a sa 20 godina su došli u južnu Nemačku da rade. Moja sestra i ja smo se rodili krajem sedamdesetih godina prošlog veka u Štutgartu, gde moji sestra i otac i danas žive, dok sam se ja pre 20 godina preselio u Berlin. Majka mi je pre šest godina preminula i sahranjena je u Nemačkoj.
Ovo je samo jedna u nizu gastarbajterskih priča, koje su sakupili autori projekta ,,Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”.
U Muzeju Jugoslavije 2016. godine je postavljena izložba ,,Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”, polazna osnova za dopunjenu i konceptualno promenjenu postavku „Gastarbajterske priče: S one strane Plive” koja će biti otvorena 13. juna u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu.
U njenom fokusu su radnici i radnice iz Jugoslavije koji su krajem šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka odlazili na (privremeni) rad u inostranstvo.
Za naziv izložbe pozajmljen je naslov jedne od najlepših pesama iz narodne muzičke tradicije Bosne i Hercegovine - pesma „S one strane Plive“ koju su interpretirali popularni izvođači narodne muzike Zehra Deović, Silvana Armenulić, Zaim Imamović, Nedžad Salković i Beba Selimović.
Stihovi „Svaka tuđa zemlja, tuga je golema” često su se pevali na druženjima jugoslovenskih radnika u inostranstvu.
Izložba u Sarajevu nastala je prema idejnoj i istraživačkoj koncepciji beogradske postavke, ali je njena sadržina određena rezultatima terenskih istraživanja po Bosni i Hercegovini.
Zapostavljen segment društvene istorije
Osnovu istraživanja čine razgovori sa radnicima različitih profila, kao i sa njihovom decom, a važan segment predstavljaju i arhivska istraživanja koja su realizovana u saradnji sa arhivima Bosne i Hercegovine i Arhivom Jugoslavije.
Koautor izložbe Aleksandra Momčilović Jovanović kaže da su nastojali da osvetle jedan zapostavljen segment društvene istorije – radnike na privremenom radu u inostranstvu koji su marginalizovani i podložni stereotipizaciji, a njihova uloga u privrednom i kulturnom razvoju Jugoslavije zanemarivana.
Šezdesetih godina 20. veka zapošljavanje u inostranstvu ozvaničeno je međudržavnim sporazumima o privremenom uvozu radnika iz Jugoslavije u zemlje zapadne i severne Evrope.
Osnovni razlog tih migracija bio je nedostatak radnih mesta u Jugoslaviji naspram potražnje radnika na Zapadu.
„Moralo je da se ide, ko bajagi samo da kupimo traktor i da se vratimo, ne na dugo. Da su nas onda terali sa potpišemo za tol'ko godina, bogami, ne bi' otišla. Da su rekli 'idete, ali na 35 godina ako potpišete', ne bi niko potpisao“, kaže Ž.M. iz sela Kobišnica u okolini Negotina.
Ta privremenost je uticala na mnoge da se odluče na odlazak, ne sluteći da će tamo i ostati:
„Tamo mi je prošla mladost, a ja sam jedva čekao da stignem u penziju i da se vratim kući“.
Par godina pa se vraćamo
Boris Kralj kaže da su i njegovi roditelji planirali da ostanu u Nemačkoj par godina dok ne sakupe dovoljno novca za gradnju kuće u otadžbini:
„Posao su brzo našli u fabrici, pošto je postojala potražnja u proizvodnji mašina. Dok mi je otac našao posao kao električar, mama je radila u jednoj poznatoj nemačkoj firmi za proizvodnju električnih lokomotiva za decu. Pričala mi je kroz suze kako joj je bilo teško prvih godina posle selidbe u Nemačku. Nije bilo telefona, niti je znala jednu reč nemačkog. Bila je jako usamljena i patila je za roditetiljima, prijateljima i rodnim krajem. Uteha su joj bili ostali gastarbajteri sa kojima su se često družili i pravili izlete u prirodi ili roštiljijade“
Lični glasovi gastarbajtera
Kustos Muzeja Jugoslavije Aleksandra Momčilović Jovanović ističe da im je tokom istraživanja za izložbe bilo važno da dođu do tih ličnih glasova, jer nije redak slučaj da sami gastarbajteri sa mnogo strasti i entuzijazma, prikupljajući arhivsku građu i artefakte, rekonstruišu jedan mnogolik, ali prepoznatljiv istorijski tok, obično sačinjen od memorabilija ili dokumenata, fotografija, novinskih isečaka i sličnog materijala.
Primer takvog istoričara amatera je Slobodan Jovanović, gastarbajter prvog talasa iz Beča, aktivista u jugoslovenskim i srpskim klubovima, entuzijasta koji pažljivo prikuplja i izlaže dokumentaciju o organizaciji društvenog života u jugoslovenskim klubovima.
Razgovarali su autori izložbe i sa Dragutinom Trumbetašem koji je od svojih ličnih predmeta, nameštaja, garderobe, radnog stola, kreveta, rekonstruisao svoju radničku svakodnevicu svestranog samoukog stvaraoca – likovnog umetnika, dramaturga, pisca, poete gastarbajterskog života, koji je otišao u Nemačku da radi kao slovoslagač u Frankfurtu.
Osamdesetih godina, kada se radnici vraćaju u zavičaj i dobro situirani počinju da grade kuće, uspostavljaju se i stereotipi o gastarbajterima, a kao odgovor na to hip-hop umetnik Toni der Asija, dete jugoslovenskih gastarbajtera u Nemačkoj, kaže:
„Ljudi misle ako neko ima dva lava na kući, u ulazu od avlije ili dvorišta da je gastarbajter. Gastarbajter je, po meni, kvalitetan čovek koji je sedamdesetih bio veoma tražen radnik u inostranstvu“.
