https://lat.sputnikportal.rs/20230604/obilne-padavine-prete-usevima-u-srbiji-kisa-vec-zanje-zito-i-bere-voce-1156747523.html
Obilne padavine prete usevima u Srbiji: Kiša već žanje žito i bere voće
Obilne padavine prete usevima u Srbiji: Kiša već žanje žito i bere voće
Sputnik Srbija
Obilne padavine u proteklom periodu ne gode nijednoj primarnoj poljoprivrednoj kulturi. Oranice su previše vlažne i nijedna biljna vrsta ne može da izdrži toliku... 04.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-04T19:38+0200
2023-06-04T19:38+0200
2023-06-04T19:38+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110634/38/1106343870_0:139:3151:1911_1920x0_80_0_0_8042f3eb5af88fc23dea08c76467009c.jpg
Agronomi kažu da bi bilo dobro da dođe do smene klime i nastupi topliji period, sa više sunca i višom dnevnom temperaturom.Kukuruzu, koji se kod nas najviše seje, obilne padavine nisu, bar za sada, naudile, ali pšenici, drugoj dominantnoj poljoprivrednoj kulturi, čija žetva predstoji za mesec do mesec i po dana, velika količina padavina nanela je štetu, usev je masovno polegao, što će umanjiti prinose, piše novosadski Dnevnik.Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević izjavio je za „Dnevnik” da je poleganje pšenice usled kiše i prevlažnog zemljišta masovno.„Polegla pšenica se neće ispraviti. Samo će klas zauzeti vertikalan položaj dok će stablo ostati povijeno. Gubitak prinosa već sada se može proceniti na deset do 30 odsto i ratari ne mogu ništa da učine da bi spasli rod“, kaže ovaj stručnjak.Osiguranje se isplatiProfesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Đorđe Vojnović je savetovao povrtare, ali i ostale koji se bave poljoprivredom da usled promene klime osiguraju rod.„Tokom obilnih kiša bilo je i leda, pa je zabeleženo da je u delu Sremske Mitrovice bilo grada koji je jednom gazdinstvu napravio štetu“, rekao je Vojnović i dodao takvih primera ima još i da ne treba štedeti novac za osiguranje.Dr Goran Bekavac sa Nacionalog instituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je da je kukuruzu bilo previše padavina i da je zadnji čas kada treba da nastupi sunčani perod.„U fazi kada je kukuruz dostigao 20 do 30 santimetara i razvio nekoliko listova ne treba više kiše. Oranice su prevlažne, što dopinosi razvoju korova. Potrebno je više sunca da bi brže napredovao“, kaže Bekavac.Voća iz godine u godinu imamo sve više. Lane je zabeležen rod od 1,4 do 1,5 miliona tona. Trenutno su najugroženije trešnje, rane i srednje rane sorte. Rod je usled kiše popucao i voćari koji imaju trešnjake biće na gubitku jer takvo voće kao druga klasa je jeftinije i ne može da ide u izvoz. I jagode su tokom obilnih kiša stradale jer je zbog velike vlage rod trulio, pa jagoda ove godine imamo za trećinu manje nego prošle godine.Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Nenad Magazin kazao je za „Dnevnik” da su maline, borovnice i kupine u fazi cvetanja pa se sa sigurnošću ne može kazati koliko su obilne padavine uticale na ovo voće.U povrtarstvu česte kiše nanose štetu samo u rasadnicima jer je stiglo vreme da se seje rasad paprike, paradajza i celera na otvorenim poljima, dok ostalom posejanom povrću na njivama više smeta vlažnost vazduha.„Zbog velike vlage na njivama, povrtari ne mogu da uđu u polja i krenu da rasađuju strukove povrća, pa troše energent dok rasad prerasta“, kazao je za „Dnevnik” profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Đorđe Vojnović.Po njegovim rečima, vađenje mladog krompira je pri kraju i za krtolu jake kiše nisu uticale na kvalitet roda niti na prinos.„Ni krompiru posejnom u maju za jesenju i zimsku potrošnju, takođe, ne smetaju padavine. Grašku i boraniji više smeta vlažnost vazduha nego padavine“, kazao je Vojnović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda
Obilne padavine prete usevima u Srbiji: Kiša već žanje žito i bere voće
Obilne padavine u proteklom periodu ne gode nijednoj primarnoj poljoprivrednoj kulturi. Oranice su previše vlažne i nijedna biljna vrsta ne može da izdrži toliku količinu padavina.
Agronomi kažu da bi bilo dobro da dođe do smene klime i nastupi topliji period, sa više sunca i višom dnevnom temperaturom.
Kukuruzu, koji se kod nas najviše seje, obilne padavine nisu, bar za sada, naudile, ali pšenici, drugoj dominantnoj poljoprivrednoj kulturi, čija žetva predstoji za mesec do mesec i po dana, velika količina padavina nanela je štetu, usev je masovno polegao, što će umanjiti prinose,
piše novosadski Dnevnik.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević izjavio je za „Dnevnik” da je poleganje pšenice usled kiše i prevlažnog zemljišta masovno.
„U fazi nalivanja zrna poleganje će izazvati veliku štetu. Zrno će biti slabije naliveno, kvalitet zrna neće biti dobar, a klas će biti podložan bolesti i štetočinama“, naveo je prof. dr Malešević.
„Polegla pšenica se neće ispraviti. Samo će klas zauzeti vertikalan položaj dok će stablo ostati povijeno. Gubitak prinosa već sada se može proceniti na deset do 30 odsto i ratari ne mogu ništa da učine da bi spasli rod“, kaže ovaj stručnjak.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Đorđe Vojnović je savetovao povrtare, ali i ostale koji se bave poljoprivredom da usled promene klime osiguraju rod.
„Tokom obilnih kiša bilo je i leda, pa je zabeleženo da je u delu Sremske Mitrovice bilo grada koji je jednom gazdinstvu napravio štetu“, rekao je Vojnović i dodao takvih primera ima još i da ne treba štedeti novac za osiguranje.
Dr Goran Bekavac sa Nacionalog instituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je da je kukuruzu bilo previše padavina i da je zadnji čas kada treba da nastupi sunčani perod.
„U fazi kada je kukuruz dostigao 20 do 30 santimetara i razvio nekoliko listova ne treba više kiše. Oranice su prevlažne, što dopinosi razvoju korova. Potrebno je više sunca da bi brže napredovao“, kaže Bekavac.
Voća iz godine u godinu imamo sve više. Lane je zabeležen rod od 1,4 do 1,5 miliona tona. Trenutno su najugroženije trešnje, rane i srednje rane sorte. Rod je usled kiše popucao i voćari koji imaju trešnjake biće na gubitku jer takvo voće kao druga klasa je jeftinije i ne može da ide u izvoz. I jagode su tokom obilnih kiša stradale jer je zbog velike vlage rod trulio, pa jagoda ove godine imamo za trećinu manje nego prošle godine.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Nenad Magazin kazao je za „Dnevnik” da su maline, borovnice i kupine u fazi cvetanja pa se sa sigurnošću ne može kazati koliko su obilne padavine uticale na ovo voće.
„U fazi cvetanja bobičastom voću je najvažnije da dobiju adekvatnu zaštitu u pravo vreme. Da li su voćari uspeli u tome da bi se sprečile bolesti i štetočine zbog vlažnih listova, videće se u fazi zrenja.“
U povrtarstvu česte kiše nanose štetu samo u rasadnicima jer je stiglo vreme da se seje rasad paprike, paradajza i celera na otvorenim poljima, dok ostalom posejanom povrću na njivama više smeta vlažnost vazduha.
„Zbog velike vlage na njivama, povrtari ne mogu da uđu u polja i krenu da rasađuju strukove povrća, pa troše energent dok rasad prerasta“, kazao je za „Dnevnik” profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Đorđe Vojnović.
Po njegovim rečima, vađenje mladog krompira je pri kraju i za krtolu jake kiše nisu uticale na kvalitet roda niti na prinos.
„Ni krompiru posejnom u maju za jesenju i zimsku potrošnju, takođe, ne smetaju padavine. Grašku i boraniji više smeta vlažnost vazduha nego padavine“, kazao je Vojnović.
