Komandant Kfora otkrio šta se desilo u Zvečanu
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Komandat Kfora Anđelo Mikele Ristuća ukazao je da je na severu Kosova moglo da se dogodi krvoproliće bez intervencije Kfora i da za to krivi jednostrane akcije Kurtija.
"Misija NATO-a se ne može i ne sme smatrati kišobranom pod kojim se može skloniti posle jednostranih akcija koje narušavaju veoma nesigurne ravnoteže”, poručio je Ristuća.
"Pre svega odluka kosovskog premijera Aljbina Kurtija da postavi gradonačelnike albanske nacionalnosti koje srpska većina ne priznaje, ne uzimajući u obzir suprotne savete cele međunarodne zajednice. Druga jednostrana akcija prištinske vlade bila je upotreba sile bez konsultacija sa nama, čime je naša intervencija bila neophodna da bi se izbegla tragedija”, objasnio je on.
Na pitanje italijanskog dnevnika Korijere dela Sera da li to nije bio legitiman izbor vlade koja deluje na sopstvenoj teritoriji, Ristuća je odgovorio da se ne treba pretvarati da se radi o normalnoj situaciji.
"Molim vas, nemojmo se pretvarati da je ovo normalna situacija. Ovo su odluke donete bez prethodne koordinacije sa nama i sa uključenim stranama. Nije prvi put da se ovo dešava. Ovo je pristup koji svakako ne podstiče međusobno poverenje. Uvek treba procenjivati štetne posledice koje ovakve radnje imaju. Kada je razgovarao sa mnom, premijer Kurti se uvek slagao sa ovim pristupom”, dodao je on.
Na dodatno pitanje zašto ovaj put nije delovao tako, rekao je da treba da pitaju Kurtija.
Na konstataciju Korijere dela Sera da je Kurti rekao da je Kosovo suverena država i da ne može da popusti pred ucenama nasilnika Ristuća je ukazao da su pripadnici Kfora, kao vojnici, zabrinuti za bezbednost, stabilnost i slobodu kretanja dve etničke grupe.
"Ja ne sudim o političkim odlukama, ali imam dužnost da brinem o njihovim posledicama, koje u ovako delikatnom kontekstu lako mogu dovesti do eskalacije, kao što smo upravo videli”, podvukao je on.
Upitan šta bi bilo na severu Kosova bez NATO misije, italijanski general je kazao "još jedno ratno žarište".
"Situacija sa kojom se suočavamo rezultat je niza kriza koje su se nagomilale tokom vremena. Nazovimo to kontrolisanom nestabilnošću, koja, međutim, postaje sve nestabilnija na terenu, zbog krhkosti odnosa između dve etničke grupe i onoga ko ih predstavlja. Svaki balans postignut velikim naporom, kriza za krizom, postaje sve nesigurniji", dodao je on.
Rekao je da odgovornosti nisu samo na jednoj strani.
"Obe strane nisu u mogućnosti da kapitalizuju ciljeve postignute tokom godina, uz velike napore međunarodne diplomatije. Onog trenutka kada postoji dogovor, on mora biti sproveden. Ali bez ikakvog dijaloga, to ostaje mrtvo slovo na papiru. U osnovi svega je samo međusobno nepoverenje. Pacta sunt servanda. Ovo bi bilo dovoljno. Ali oni to ne mogu", naveo je Ristuća.
Ukazao je da je okruženje u kojem se nalazi zasićeno apsolutno neproduktivnom i opasnom retorikom, potpuno nefunkcionalnom za mirovne ciljeve koje međunarodna zajednica želi da postigne na Kosovu.
Upitan da li to znači da nedostaje politička volja, Ristuća je odgovorio da su u poslednjih dvadeset godina postignuti važni rezultati.
"Čak i u smislu mirnog suživota. Ali počevši od 2021. krećemo se unazad, kao škampi. Usled ekstremne polarizacije nekih činjenica, koje su eksploatisale sve strane uključene u ime ekstremističke politike, koje su narušile stabilnost između dve etničke grupe”, objasnio j e on.
Ristuća je kazao da je intervencija Kfora samo stvorila kratkoročni efekat.
"Diplomatskim delovanjem Srbija i Kosovo ponovo počinju da međusobno razgovaraju. Nadamo se da će ovaj vremenski okvir biti iskorišćen za početak pravih pregovora. Kao što do sada nije urađeno“, zaključio je on.
