https://lat.sputnikportal.rs/20230603/fakultetska-diploma-nije-neophodna-vaznije-je-nesto-drugo-1156677041.html
Fakultetska diploma nije neophodna, važnije je nešto drugo
Fakultetska diploma nije neophodna, važnije je nešto drugo
Sputnik Srbija
Trend koji je već dugo prisutan na zapadu da je za posao presudno da neko zna da ga radi, a ne da za to ima fakultetsku diplomu, možda ne tako očigledno, ali i... 03.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-03T09:21+0200
2023-06-03T09:21+0200
2023-06-03T09:21+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
privreda
posao
fakultet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/50/1120995086_38:0:1000:541_1920x0_80_0_0_7d79e419779fd95a4967a18e56daae42.png
Tome će dodatno doprineti i razvoj veštačke inteligencije koja će, izvesno je, u budućnosti ugasiti određena radna mesta, pa čak i neka složenija, smatra ovaj naučni saradnik Instituta za evropske studije.Kome neće trebati fakultetska diplomaAmerički Biro za statistiku rada predviđa da će do 2030. godine oko 60 odsto svih novih radnih mesta u privredi biti u zanimanjima za koja nije potrebna fakultetska diploma, piše Si-En-Bi-Si. Prema nedavnom istraživanju kompanije Zip Rekriter (ZipRecruiter), koja predstavlja vodeće tržište za zapošljavanje u SAD, broj poslova za koje je potrebna bilo kakva diploma osim srednje škole u stalnom je opadanju od početka pandemije koronavirusa.Prema Linkedinu čiji su istraživači analizirali milione profila članova i opisa oglasa za posao koji su se delili na platformi između 2021. i 2023. godine, pet je najbrže rastućih poslova za ljude bez fakultetske diplome.I novinari i urednici bez diplomeReč je o konsaltingu, marketingu, istraživanju, ljudskim resursima i medijima i komunikacijama i to na pozicijama pisca, urednika, menadžera produkcije.Poseban rast od 34 odsto za angažovanje kandidata bez fakultetske diplome između 2021. i 2022. godine zabeležen je za konsultantske poslove gde se za savetovanje kompanije ili klijenta na određenom projektu koriste veštine ili stručnost u određenoj oblasti.Pandemija kovida je pomogla da na Linkedinu to bude shvaćeno, jer mnogo ljudi koji odjednom više nisu mogli da rade svoj posao, koji je zahatevao kontak s ljudima, to svoje praktično stečeno znanje i iskustvo su dobro iskoristili baveći se ljudskim resursima. Stečene veštine su im pomogle i da napreduju na novom poslu.Ristanović kaže da je praksa da se više vrednuje konkretno znanje nego diploma koja ne mora da bude garant dobro obavljenog posla i kod nas prisutna već niz godina kod određenih zanimanja. Kada je, kaže, pitao prijatelja koji ima svoju IT firmu koji fakultet su završili ljudi koji u njoj rade, odgovorio je da ga to apsolutno ne zanima.Važno je znati posao„Svi poslovi koji se mogu obavljati onlajn, uglavnom ne podrazumevaju obavezno posedovanje diplome ako znate da ga obavite. To je to, tako da mene to uopšte ne iznenađuje, a ne iznenađuje me ni tempo. Ja mislim da je to sasvim okej“, kaže ovaj ekonomista na predviđanje da već za sedam godina za oko 60 odsto svih novih radnih mesta u privredi neće biti potrebna fakultetska diploma.Svet se promenio i kako napominje, već duže vreme je prisutna takozvana paradignma nove normalnosti koja podrazumeva da je sve standardizovano.Neće više biti potrebe za širinom znanja da bi se posao bolje shvatio i uradio, uveren je Ristanović.Možda i bude dobro„Proces će biti osmišljen, a vi deo tog procesa i moći ćete da ga obavljate daleko jednostavnije. S jedne strane možda će to biti i dobro, jer ćemo manje raditi, a malo više moći da uživamo. Samo je pitanje koliko ćemo novca imati za to uživanje“, dodaje on.U jedno je, međutim, uveren – na staru priču se nećemo vratiti ni po kom pitanju pa ni po pitanju zapošljavanja i poslova na tržištu rada. Niti će više poslovi biti kao nekad, niti će radnik raditi kao nekada.Na to je jasno ukazala i globalna investiciona bankarska kuća Goldman Saks čija je analiza pokazala da će u periodu od deset godina veštačka inteligencija izložiti riziku od gubitka posla 300 miliona radnika u velikim ekonomijama. Oko dve trećine poslova u SAD i Evropi bi zahvaljujući njoj bilo automatizovano. Ne samo da neće trebati fakultetske diplome, nego ni ljudi..
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, svet – ekonomija, privreda, posao, fakultet
ekonomija, svet – ekonomija, privreda, posao, fakultet
Fakultetska diploma nije neophodna, važnije je nešto drugo
Trend koji je već dugo prisutan na zapadu da je za posao presudno da neko zna da ga radi, a ne da za to ima fakultetsku diplomu, možda ne tako očigledno, ali i kod nas postoji već neko vreme i to će, nesumnjivo da bude sve izraženije, smatra ekonomista, dr Vladimimir Ristanović.
Tome će dodatno doprineti i razvoj veštačke inteligencije koja će, izvesno je, u budućnosti ugasiti određena radna mesta, pa čak i neka složenija, smatra ovaj naučni saradnik Instituta za evropske studije.
Kome neće trebati fakultetska diploma
Američki Biro za statistiku rada predviđa da će do 2030. godine oko 60 odsto svih novih radnih mesta u privredi biti u zanimanjima za koja nije potrebna fakultetska diploma, piše Si-En-Bi-Si. Prema nedavnom istraživanju kompanije Zip Rekriter (ZipRecruiter), koja predstavlja vodeće tržište za zapošljavanje u SAD, broj poslova za koje je potrebna bilo kakva diploma osim srednje škole u stalnom je opadanju od početka pandemije koronavirusa.
Prema Linkedinu čiji su istraživači analizirali milione profila članova i opisa oglasa za posao koji su se delili na platformi između 2021. i 2023. godine, pet je najbrže rastućih poslova za ljude bez fakultetske diplome.
I novinari i urednici bez diplome
Reč je o konsaltingu, marketingu, istraživanju, ljudskim resursima i medijima i komunikacijama i to na pozicijama pisca, urednika, menadžera produkcije.
Poseban rast od 34 odsto za angažovanje kandidata bez fakultetske diplome između 2021. i 2022. godine zabeležen je za konsultantske poslove gde se za savetovanje kompanije ili klijenta na određenom projektu koriste veštine ili stručnost u određenoj oblasti.
Pandemija kovida je pomogla da na Linkedinu to bude shvaćeno, jer mnogo ljudi koji odjednom više nisu mogli da rade svoj posao, koji je zahatevao kontak s ljudima, to svoje praktično stečeno znanje i iskustvo su dobro iskoristili baveći se ljudskim resursima. Stečene veštine su im pomogle i da napreduju na novom poslu.
Ristanović kaže da je praksa da se više vrednuje konkretno znanje nego diploma koja ne mora da bude garant dobro obavljenog posla i kod nas prisutna već niz godina kod određenih zanimanja. Kada je, kaže, pitao prijatelja koji ima svoju IT firmu koji fakultet su završili ljudi koji u njoj rade, odgovorio je da ga to apsolutno ne zanima.
„Svi poslovi koji se mogu obavljati onlajn, uglavnom ne podrazumevaju obavezno posedovanje diplome ako znate da ga obavite. To je to, tako da mene to uopšte ne iznenađuje, a ne iznenađuje me ni tempo. Ja mislim da je to sasvim okej“, kaže ovaj ekonomista na predviđanje da već za sedam godina za oko 60 odsto svih novih radnih mesta u privredi neće biti potrebna fakultetska diploma.
Svet se promenio i kako napominje, već duže vreme je prisutna takozvana paradignma nove normalnosti koja podrazumeva da je sve standardizovano.
„Sve se standardizuje u tolikoj meri da će vam sutra puki izvršilac moći da odradi brdo stvari sam, a na ostalo će na enter da iskoči sve što treba“, slikovit je naš sagovornik.
Neće više biti potrebe za širinom znanja da bi se posao bolje shvatio i uradio, uveren je Ristanović.
„Proces će biti osmišljen, a vi deo tog procesa i moći ćete da ga obavljate daleko jednostavnije. S jedne strane možda će to biti i dobro, jer ćemo manje raditi, a malo više moći da uživamo. Samo je pitanje koliko ćemo novca imati za to uživanje“, dodaje on.
U jedno je, međutim, uveren – na staru priču se nećemo vratiti ni po kom pitanju pa ni po pitanju zapošljavanja i poslova na tržištu rada. Niti će više poslovi biti kao nekad, niti će radnik raditi kao nekada.
Na to je jasno ukazala i globalna investiciona bankarska kuća Goldman Saks čija je analiza pokazala da će u periodu od deset godina veštačka inteligencija izložiti riziku od gubitka posla 300 miliona radnika u velikim ekonomijama. Oko dve trećine poslova u SAD i Evropi bi zahvaljujući njoj bilo automatizovano. Ne samo da neće trebati fakultetske diplome, nego ni ljudi.
