https://lat.sputnikportal.rs/20230603/evropska-turneja-prijatelja-rusije-kako-se-kina-umesala-u-resavanje-ukrajinske-krize-video-1156674935.html
Evropska turneja prijatelja Rusije: Kako se Kina umešala u rešavanje ukrajinske krize /video/
Evropska turneja prijatelja Rusije: Kako se Kina umešala u rešavanje ukrajinske krize /video/
Sputnik Srbija
Dok je u najvećoj tajnosti, i uz diskretnu pomoć Rusije, pripremala spektakularno koliko i iznenadno pomirenje Saudijske Arabije i Irana, Kina je na godišnjicu... 03.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-03T20:59+0200
2023-06-03T20:59+0200
2024-04-29T15:59+0200
svet
svet – politika
kina
sad
evropska unija (eu)
rusija
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/0e/1142666878_0:141:2687:1652_1920x0_80_0_0_75b67882f232c796b910664deea13292.jpg
U tih 12 kineskih tačaka nije bilo ničega naročito prevratničkog što bi opravdalo toliko negativnu reakciju zapadnih inicijatora ukrajinske krize – šef američke diplomatije Entoni Blinken odmah je nediplomatski rekao da „svet ne sme budalasto da nasedne na taktički potez Rusije koji podržava Kina“, a uticajni magazin „Forin polisi“ pripisao je Kini čak „tri zadnje namere“ uz ocenu da se u „kineskom ’mirovnom planu’ za Ukrajinu uopšte ne radi o miru“ – pa je iz takvih primedbi i usledila sumnja da kineski predlog u sebi sadrži i nešto što se na prvi pogled ne vidi.12 tačakaIli je pak za Zapad, ma šta se odatle javno saopštavalo, dovoljno prevratnička već i sama ideja o miru umesto o nastavku rata, uostalom, po modelu kakav je već viđen pre više od godinu dana, kada su pregovori Moskve i Kijeva doveli čak do 17. nacrta sporazuma, da bi onda sve to otišlo dođavola onom iznenadnom posetom tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona Kijevu 9. aprila prošle godine. O tome je, kao što je poznato, javno posvedočio tadašnji premijer Izraela Naftali Benet, koji je i bio posrednik u tim pregovorima Moskve i Kijeva.Uprkos tome, Kina ne odustaje. Štaviše, upravo je ovih dana okončana evropska turneja specijalnog izaslanika Li Huija koji je između 15. i 26. maja posetio Ukrajinu, Poljsku, Francusku, Nemačku, sedište Evropske unije u Briselu i Rusiju, da sa svim tim zainteresovanim stranama razgovara o onih 12 tačaka predloga koji, pored nekolicine humanitarnih odredbi, predviđa i „poštovanje suvereniteta svih država“, „napuštanje hladnoratovskog mentaliteta“ tako da „legitimni bezbednosni interesi i brige svih zemalja ozbiljno budu uzeti u obzir i razrešeni“ uz „održivu evropsku bezbednosnu arhitekturu“ i „zajednički rad na miru i stabilnosti na evroazijskom kontinentu“. Predviđen je i „prekid neprijateljstava“, „obnavljanje mirovnih pregovora“, kao i „obustavljanje unilateralnih sankcija“.Posle objavljivanja ovakvog spiska predloga, inače, predsednik Kine Si Đinping boravio je u višednevnoj poseti Moskvi koju su on i njegov ruski domaćin Vladimir Putin okončali onom već čuvenom porukom da se u svetu događaju promene kakvih nije bilo u poslednjih 100 godina, a njih dvojica ih predvode.Specijalni izaslanikS tim u vezi, nije moguće ne primetiti i da je specijalni kineski izaslanik za ukrajinsku krizu Li Hui 2019. odlikovan ruskim Ordenom prijateljstva nakon što je 10 godina bio na mestu ambasadora u toj zemlji, duže nego bilo koji kineski diplomata pre njega. A godinu dana potom založio se javno da dve zemlje nastave „partnerstvo leđa-uz-leđa i rame-uz-rame“ u suočavanju sa „siledžijskim ponašanjem“ određenih „hegemona“, naravno da je svakome jasno na koga je mislio.Ovakvo kadrovsko rešenje posrednika u ukrajinskoj krizi, uzgred budi rečeno, u skladu je sa porukom koju je Peking uputio Vašingtonu kada je na mesto novog ministra odbrane postavio Li Šangfua koji se nalazi pod američkim sankcijama. Svoj ministarski mandat Li Šangfu započeo je prošlog meseca četvorodnevnom posetom Moskvi i sastancima s ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.Kakve je poruke, u ovakvom kontekstu, izaslanik za Ukrajinu Li Hui doneo u Evropu?Tvrdnja „Volstrit džornala“Zvanična saopštenja sa sastanaka bila su, uobičajeno, isuviše štura da bi se iz njih bilo šta konkretnije saznalo – izuzimajući poziv na jačanje „strateške autonomije Evrope“ izgovoren u Briselu – ali je zato brojne (tobožnje) detalje kineske ponude doneo „Volstrit džornal“, pozivajući se na neimenovane zapadne diplomate, navodno upućene u razgovore koje je Li Hui vodio tokom svoje turneje.Novinar „Rojtersa“ potom je portparolku kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning upitao da prokomentariše pisanje „Volstrit džornala“, ona je odgovorila da su „autentične informacije“ sadržane u zvaničnim saopštenjima, te da je, kako je rekla, „primetila da je ministar spoljnih poslova Ukrajine javno rekao da je kontaktirao ostale strane i da mu nijedna od država nije rekla da je specijalni predstavnik Li Hui dao izjave o kojima je izvestio ’Volstrit džornal’“.Zašto istom prilikom nije jednostavno rekla da to što je napisano nije tačno i da to nije pozicija Kine, već je pribegla ovakvom odgovoru, ostaje da se nagađa i analizira.Šta je zapravo Li Hui poručio svojim sagovornicima širom Evrope? Kakva je sadržina kineske ponude? I kako će države Zapada na to uzvratiti?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili urednik portala ”Fakti” Đuro Bilbija i nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda. Pogledajte video:
https://lat.sputnikportal.rs/20230527/industrija-smrti-najmanje-45-miliona-zrtava-americkih-ratova-u-21-veku-video-1156239783.html
kina
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet – politika, kina, sad, evropska unija (eu), rusija, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, ukrajina
svet – politika, kina, sad, evropska unija (eu), rusija, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, ukrajina
Evropska turneja prijatelja Rusije: Kako se Kina umešala u rešavanje ukrajinske krize /video/
20:59 03.06.2023 (Osveženo: 15:59 29.04.2024) Dok je u najvećoj tajnosti, i uz diskretnu pomoć Rusije, pripremala spektakularno koliko i iznenadno pomirenje Saudijske Arabije i Irana, Kina je na godišnjicu početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, 24. februara, predstavila svoj plan od 12 tačaka za rešenje ove krize koji je Rusija pozdravila, a Zapad doživeo izrazito negativno.
U tih 12 kineskih tačaka nije bilo ničega naročito prevratničkog što bi opravdalo toliko negativnu reakciju zapadnih inicijatora ukrajinske krize – šef američke diplomatije Entoni Blinken odmah je nediplomatski rekao da „svet ne sme budalasto da nasedne na taktički potez Rusije koji podržava Kina“, a uticajni magazin „Forin polisi“ pripisao je Kini čak „tri zadnje namere“ uz ocenu da se u „kineskom ’mirovnom planu’ za Ukrajinu uopšte ne radi o miru“ – pa je iz takvih primedbi i usledila sumnja da kineski predlog u sebi sadrži i nešto što se na prvi pogled ne vidi.
Ili je pak za Zapad, ma šta se odatle javno saopštavalo, dovoljno prevratnička već i sama ideja o miru umesto o nastavku rata, uostalom, po modelu kakav je već viđen pre više od godinu dana, kada su pregovori Moskve i Kijeva doveli čak do 17. nacrta sporazuma, da bi onda sve to otišlo dođavola onom iznenadnom posetom tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona Kijevu 9. aprila prošle godine. O tome je, kao što je poznato, javno posvedočio tadašnji premijer Izraela Naftali Benet, koji je i bio posrednik u tim pregovorima Moskve i Kijeva.
Uprkos tome, Kina ne odustaje. Štaviše, upravo je ovih dana okončana
evropska turneja specijalnog izaslanika Li Huija koji je između 15. i 26. maja posetio Ukrajinu, Poljsku, Francusku, Nemačku, sedište Evropske unije u Briselu i Rusiju, da sa svim tim zainteresovanim stranama razgovara o onih 12 tačaka predloga koji, pored nekolicine humanitarnih odredbi, predviđa i „poštovanje suvereniteta svih država“, „napuštanje hladnoratovskog mentaliteta“ tako da „legitimni bezbednosni interesi i brige svih zemalja ozbiljno budu uzeti u obzir i razrešeni“ uz „održivu evropsku bezbednosnu arhitekturu“ i „zajednički rad na miru i stabilnosti na evroazijskom kontinentu“. Predviđen je i „prekid neprijateljstava“, „obnavljanje mirovnih pregovora“, kao i „obustavljanje unilateralnih sankcija“.
Posle objavljivanja ovakvog spiska predloga, inače, predsednik Kine Si Đinping boravio je u višednevnoj poseti Moskvi koju su on i njegov ruski domaćin Vladimir Putin okončali onom već čuvenom porukom da se u svetu događaju promene kakvih nije bilo u poslednjih 100 godina, a njih dvojica ih predvode.
S tim u vezi, nije moguće ne primetiti i da je specijalni kineski izaslanik za ukrajinsku krizu Li Hui 2019. odlikovan ruskim Ordenom prijateljstva nakon što je 10 godina bio na mestu ambasadora u toj zemlji, duže nego bilo koji kineski diplomata pre njega. A godinu dana potom založio se javno da dve zemlje nastave „partnerstvo leđa-uz-leđa i rame-uz-rame“ u suočavanju sa „siledžijskim ponašanjem“ određenih „hegemona“, naravno da je svakome jasno na koga je mislio.
Ovakvo kadrovsko rešenje posrednika u ukrajinskoj krizi, uzgred budi rečeno, u skladu je sa porukom koju je Peking uputio Vašingtonu kada je na mesto novog ministra odbrane postavio Li Šangfua koji se nalazi pod američkim sankcijama. Svoj ministarski mandat Li Šangfu započeo je prošlog meseca četvorodnevnom posetom Moskvi i sastancima s ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.
Kakve je poruke, u ovakvom kontekstu, izaslanik za Ukrajinu Li Hui doneo u Evropu?
Tvrdnja „Volstrit džornala“
Zvanična saopštenja sa sastanaka bila su, uobičajeno, isuviše štura da bi se iz njih bilo šta konkretnije saznalo – izuzimajući poziv na jačanje „strateške autonomije Evrope“ izgovoren u Briselu – ali je zato brojne (tobožnje) detalje kineske ponude doneo „Volstrit džornal“, pozivajući se na neimenovane zapadne diplomate, navodno upućene u razgovore koje je Li Hui vodio tokom svoje turneje.
„Američki saveznici u Evropi treba da afirmišu svoju autonomiju i da insistiraju na momentalnom prekidu vatre, ostavljajući u posedu Rusije delove njenog manjeg suseda koje sad zauzima“, sumirao je „Volstrit džornal“ Lijevu, kako se opisuje, „jasnu poruku“ u sklopu koje je Evropljanima poručio i da Kinu treba da posmatraju kao „ekonomsku alternativu“ Americi, te da „konflikt Rusije i Ukrajine treba da okončaju što brže, pre nego što se proširi“. A dodaje se i da su evropski zvaničnici, koji su usaglašavali poruke transatlantskog jedinstva pre sastanaka s Kinezom, gotovo pobunjenički rekli i da je „prerano za odbacivanje inicijative Pekinga“.
Novinar „Rojtersa“ potom je portparolku kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning upitao da prokomentariše pisanje „Volstrit džornala“, ona je odgovorila da su „autentične informacije“ sadržane u zvaničnim saopštenjima, te da je, kako je rekla, „primetila da je ministar spoljnih poslova Ukrajine javno rekao da je kontaktirao ostale strane i da mu nijedna od država nije rekla da je specijalni predstavnik Li Hui dao izjave o kojima je izvestio ’Volstrit džornal’“.
Zašto istom prilikom nije jednostavno rekla da to što je napisano nije tačno i da to nije pozicija Kine, već je pribegla ovakvom odgovoru, ostaje da se nagađa i analizira.
Šta je zapravo Li Hui poručio svojim sagovornicima širom Evrope? Kakva je sadržina kineske ponude? I kako će države Zapada na to uzvratiti?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili urednik portala ”Fakti” Đuro Bilbija i nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda. Pogledajte video:
