Turska odlučuje i o sudbini velikog gasnog čvorišta sa Rusijom - kako to utiče na Srbiju
© Sputnik / Vitaliй Timkiv
/ Pratite nas
Da li će gasno čvorište u Turskoj za snabdevanje Evrope gasom, što je svojevremeno predložio ruski predsednik a prihvatio turski, biti pokrenuto za godinu dana, ili će se odustati od njega jer takva saradnja sa Rusijom može biti opasna po Ankaru, znaće se po završetku izbora. Izvesno je, pak, da kakav god bio ishod neće imati posledice po Srbiju.
U to je uverena Jelica Putniković, stručnjak za energetiku, urednica portala Energija Balkana.
Gasni hab potreba ili opasnost
Ministar energetike Turske Fatih Domnez je ovih dana izjavio da Turska očekuje da će gasno čvorište, projekat koji je izuzetno važan za snabdevanje zemalja južne Evrope, biti pokrenuto u roku od godinu dana. U tim zemljama, kaže on, ne pitaju da li će biti čvorišta ili ne, njih zanima kada će početi da radi.
Na to je vrlo brzo uzvratio protivkandidat aktuelnog predsednika Turske Redžepa Taipa Erdogana na predsedničkim izborima, kandidat opozicije, Kemal Kiličdaroglu koji se tome protivi. Ideja o formiranju gasnog haba u u saradnji s Rusijom opasna je za Ankaru i ugrožava energetsku nezavisnost zemlje, kaže on, ističući da se protivi zavisnosti Turske od Rusije na polju energetike.
Kome treba tah gasni hab koji bi godišnje mogao da snabdeva Evropu sa 40 milijardi kubnih metara gasa imo, kome pak smeta i da li se to Kiličdaroglu nekome unapred preporučuje, da li bi i Srbija mogla da računa na gas iz tog haba ili joj je dovoljan kapacitet Balkanskog toka.
Turskoj bi odgovarao
Odgovarajući na ova pitanja, Putnikovićeva za Sputnjik kaže da bi hab odgovarao Turskoj jer bi ona ubirala takse od tranzita gasa koji bi stizao do Turske i posle išao do evropskih potrošača.
„Srbija koja je povezana Balkanskim tokom na jednu cev Turskog toka, koji stiže preko Crnog mora od Rusije do Turske, ima sasvim dovoljno slobodnih kapaciteta da poveća isporuku gasa koja sada stiže u Srbiju. Dugoročnim ugovorom imamo dogovoreno godišnje oko 2,2 milijarde kubnih metara gasa“, navodi ona.
© Sputnik / Alekseй Družinin / Uđi u bazu fotografijaPredsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin su oktobra prošle godine dogovorili izgradnju gasnog haba u Turskoj
Predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin su oktobra prošle godine dogovorili izgradnju gasnog haba u Turskoj
© Sputnik / Alekseй Družinin
/ Putnikovićeva podseća da i Mađarska takođe Balkanskim tokom dobija oko 3,5 milijardi kubnih metara gasa.
Srbija nije ugrožena
„Ta cev Balkanskog toka, koja je kapaciteta 15,5 milijardi kubnih metara gasa na godišnjem nivou ima dovoljno prostora da mi sutra povećamo kupovinu gasa od Gasproma tako da ne bismo bili ugroženi. A pitanje je šta bismo dobili tim gasnim habom ako se on i napravi u Turskoj jer bismo morali da imamo drugi pravac snabdevanja gasom iz Turske koga za sada nema“, kaže ona.
Turski ministar energetike je napomenuo da Turska pregovara sa 15 zemalja koje bi mogle da učestvuju u realizaciji projekta, uključujući Azerbejdžan, Iran i države Persijskog zaliva.
S druge strane, izjava Erdoganovog političkog protivnika, Kiličdaroglua govori da je on zapravo u predizbornioj kampanji i verovatno hoće da se dopadne turskim biračima koji nisu za saradnju sa Rusijom. Zato sada najavljuje da ne želi da Turska bude energetski zavisna od Rusije.
Ona, međutim, podseća da je u isto vrme on izjavio da se ne protivi saradnji sa Moskvom u nekim sferama kao što su naftna i petrohemijska industrija, industrija aluminijuma za šta su dobili i tehnološku infrastrukturu od Rusije.
Sačekati prvo izbore
Zato smatra da je rano za ocenu kakva je sudbina gasnog haba koji su prošle jeseni dogovorili Putin i Erdogan.
„Treba sačekati prvo da se završe izbori u Turskoj, a drugo pitanje je do kada će trajati rat u Ukrajini. Kada se on završi verovatno će biti druga geopolitička situacija i po pitanju ruskih energenata i u Turskoj, a i u evropskim zemljama“, smatra sagovrnica Sputnjika.