https://lat.sputnikportal.rs/20230528/od-kasabe-do-evropske-metropolekako-je-beograd-tezeci-modernoj--arhitekturi-sacuvao-nacionalni-stil-marija-jakovljevic-1156280956.html

Od kasabe do metropole: Kako je Beograd težeći modernom sačuvao nacionalni stil

Od kasabe do metropole: Kako je Beograd težeći modernom sačuvao nacionalni stil

Sputnik Srbija

Period od sedamdesetih godina 19. veka do Prvog svetskog rata često se povezuje s dekadencijom, raskošnim ornamentima i umetnošću radi umetnosti, ali se iza... 28.05.2023, Sputnik Srbija

2023-05-28T18:08+0200

2023-05-28T18:08+0200

2023-05-28T18:08+0200

kultura

kultura

arhitekta

beograd

hotel moskva

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/1a/1156281166_0:60:983:613_1920x0_80_0_0_9e288325ff69a29fd2d7300ea2144a58.jpg

Aristokratija više nije bila najbogatiji deo društva, pojavila se nova građanska klasa, koja je želela svoje mesto u društvenoj hijerarhiji. Darvinova teorija evolucije bila je široko prihvaćena, Fridrih Niče je tvrdio da Bog više nije verodostojan izvor apsolutnih moralnih principa, Frojd je predstavio psihoanalizu kao pogled u čovekovu dušu. Nove tehnologije, novi materijali, nove mašine, novi načini poslovanja i komunikacije, svaki segment života i društva se menjao. Umetnici su otkrivali slobodu stvaralaštva i u takvim okolnostima rađao se novi umetnički pokret - secesija.Iskorak ka modernosti„Iskorak ka modernosti – secesija u arhitekturi Beograda“ naziv je izložbe autorki Angeline Banković i Majde Sikošek, otvorene u Konaku kneginje Ljubice povodom 10. juna, Svetskog dana secesije i u sklopu obeležavanja 120 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda.Na izložbi je, kroz fotografije, projekte i crteže, prikazano 45 objekata podignutih u skladu sa internacionalnom i nacionalnom varijantom secesije. Poseban segment čine fotografije današnjeg izgleda i stanja odabranih građevina, čija je autorka Majda Sikošek.Sikošek za Sputnjik ističe da su se novac buržoazije i želja za slobodom umetnika lepo spojili u trenutku koji najbolje ilustruje rečenica na zgradi Udruženja umetnika secesije u Beču – „Svakom vremenu njegova umetnost, umetnosti njena sloboda“.„U Beogradu je malo drugačija situacija, jer je Srbija tek 1878. sa Berlinskim kongresom dobila punu nezavisnost i tada započinje proces modernizacije tako da mi u tom trenutku još nemamo tu jako bogatu buržoaziju. Imamo trgovce kao najbogatiji sloj u društvu, ali i ovde su se dešavali potresi koji će se odraziti na arhitekturu“, ističe Majda Sikošek.Turska kasaba postaje evropska prestonicaKada su Turci 1867. napustili Beograd, on počinje, prema rečima Angeline Banković, da se pretvara iz pogranične turske kasabe u evropsku prestonicu:Secesija u Srbiji je bila specifična i ugledala se, prema rečima Sikošek, na primere srednjovekovne arhitekture, pre svega Moravske škole s kraja 14. i početka 15. veka kao što su crkva Lazarica, manastiri Ravanica, Kalenić, Ljubostinja:„Oni se smatraju najboljim primerom inovacija koje su tadašnji graditelji uneli kao što su bogate fasade sa crveno - belom bojom i šahovskim poljima, rozetama i biljnim prepletima pa su se i fasade u Beogradu, rađene u secesiji, odlikovale tim elementima kao što je zgrada u kojoj se nalazi Sputnjik koju je projektovao arhitekta Jovan Novaković. Arhitekte Novaković i Branko Tanazević su koristili elemente Moravske škole i kombinovali ih sa uzorima iz narodnog veza, ćilimarstva ili duboreza. Stvarali su bogate i vrlo specifične fasade“. Secesija na kućama umetnika i arhitekataUmetnici su se opredeljivali za secesiju prilikom podizanja svojih kuća, ali je ona retko primenjivana na javnim objektima.„Možda ta njena lakoća, lepršavost, nestabilnost nije nešto čime bi vlada u svojoj zgradi prikazala snagu, monumentalnost, postojanost. Iz vremena secesije je, recimo, Narodna skupština koja nema apsolutno nikakve dekoracije karakteristične za secesiju. Jedina dva primera javnih objekata sa primesama secesije su zgrada Telefonske centrale u Kosovskoj ulici i zdanje Ministarstva prosvete – danas Vukova zadužbina, koja nije izgrađena u tom stilu već je samo promenjena fasada“, navodi Banković.Određen broj arhitekata je svoje domove projektovao u stilu secesije:„Takve su kuće Janka Šafarika u Krunskoj ulici, pa Milana Antonovića ili kuća arhitekte Jovana Stanojevića koja danas više ne postoji, ali je podsećala na crkvu u Mladenovcu. Predstavili smo na izložbi i kuće slikara Riste i Bete Vukanović i Uroša Predića i fotografski atelje Milana Jovanovića. Te zgrade imaju secesijsku dekoraciju, a njihova glavna karakteristika su ogromni prozori, stakleni zidovi pa čak i deo krova u staklu u ateljeu Milana Jovanovića. Umetnicima je za stvaranje potrebno mnogo svetla, a to je ono što je secesija omogućila sa novim materijalima - primenom čelika, armiranog betona i gvožđa“.Na izložbi su prikazane fotografije dvadesetak arhitekata sa najznačajnijim opusom - na prvom mestu sa najviše projektovanih građevina sa elementima secesije je Nikola Nestorović, zatim Branko Tanazević, koji se isticao u nacionalnoj varijanti, Milan Antonović, jedan od prvih koji je imao privatni arhitektonski biro, ali i Angelina Nešić i prva žena arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić, koja je počela svoju karijeru u Ministarstvu građevina pa je prešla u Beogradsku opštinu, jer je uslov za stalno zaposlenje u ministarstvu bio odsluženi vojni rok.Hotel Moskva - najpoznatiji primer secesijeSastavni deo izložbe je i mapa grada sa 37 secesijskih objekata koji i danas postoje. Kao najpoznatije autorke izdvajaju Robni magazin u Kralja Petra i hotel Moskva.„Hotel Moskva je zanimljiv primer. Na konkursu za gradnju koji je raspisalo Osiguravajuće društvo 'Rosija' pobedio je projekat arhitekte iz Zagreba, ali je ipak dodeljen Jovanu Ilkiću koji je otišao u Petrovgrad na konsultacije sa ruskim arhitektama. Pretpostavlja se da je fasadu hotela projektovao glavni arhitekta tog osiguravajućeg društva – Pavel Karlovič Bergštreser. U kombinaciji Ilkićevog projekta i njegove ideje za fasadu nastao je jedan od najupečatljivijih primera secesije sa specifičnom zelenom keramikom. Modle za ukrase danas se nalaze u muzeju Žolnaj u Pečuju pa u slučaju oštećenja mogu da se reprodukuju“, naglašava Majda Sikošek.Izložba „Iskorak ka modernosti – secesija u arhitekturi Beograda“ trajaće do 11. juna, a od 29. juna do 2. jula u Barseloni biće održan kongres posvećen arhitekturi secesije i njenoj ulozi u očuvanju nacionalnih identiteta na kome će biti predstavljena zgrada u Strahinjića bana 50 arhitekte Jovana Novakovića kao jedan od primera nacionalne varijante secesije u Beogradu.

https://lat.sputnikportal.rs/20230219/sva-lica-beograda-s-pocetka-proslog-veka-od-bede-jatagan-male-do-raskosi-mosta-kralja-aleksandra-marija-jakovljevic-1151139690.html

beograd

2023

Vesti

sr_RS

kultura, arhitekta, beograd, hotel moskva