Napad na tursku liru: Može li „američka nevidljiva ruka“ vratiti Tursku u poluvazalni položaj
© AP Photo / Francisco Seco
Pratite nas
Može li neviđeni pritisaka sa Zapada na tursku liru uoči drugog kruga predsedničkih izbora „srušiti“ Erdogana sa vlasti i vratiti Tursku u poluvazalni položaj prema SAD i NATO?
Uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Turskoj, Zapad je izvršio neviđen pritisak rušenja turske valute – lire.
Zapadni napad na tursku liru
Napad na liru uključio je sledeće elemente:
Formiranje nepovoljne informativne pozadine. Na primer, analitičari zapadnih banaka „JPMorgan Chase“ i „HSBC Holdings“ počeli su da šire informacije o neizbežnom slabljenju lire na nivo od 24 do 25 lira za dolar (trenutno je oko 20). Ova poruka je emitovana u svim zapadnim medijima.
Aktivno otvaranje pozicija protiv turske lire na finansijskom tržištu. Zapadni finansijski igrači otvorili su značajan broj kratkoročnih pozicija protiv turske valute, uzimajući liru na domaćem tržištu i kupujući stranu valutu uz zaposlena sredstva. Troškovi osiguranja od slabljenja lire u tom kontekstu dostigli su rekordne vrednosti prošle nedelje.
Da bi zaštitila tursku liru, Centralna banka Turske morala je aktivno da prodaje valutu na domaćem tržištu pod neviđenim pritiskom finansijskih igrača. Samo u nedelji od 5. do 12. maja, obim zlatnih valutnih rezervi Turske smanjen je za 7,6 milijardi dolara.
Kladioničarska nameštaljka – proročanstvo koje samo sebe ostvaruje
Analitičar Branko Pavlović objašnjava da se na berzama može kladiti ulaganjem novca na to da će bilo koja valuta, pa tako i turska lira, do određenog perioda ojačati ili oslabiti u odnosu na, primera radi, dolar, do određenog nivoa.
Ako se to dogodi, onda imate neku kvotu kao u kladionici, koliko na toj činjenici da se ostvario taj rezultat vi zarađujete, ali ako bi to radili pojedinci, oni ne bi imali nikakvu mogućnost da manipulišu tržištem.
„Međutim, ako to rade ogromni igrači, zapravo, negde se ne nedozvoljeno, prikriveno dogovore da svi zajedno pokrenu lavinu očekivanja da će se to dogoditi i uključe u to ogromne količine sredstava da se klade na tu poziciju, onda će moći da pokrenu jedan mehanizam, odnosno ono proročanstvo koje samo sebe ostvaruje. I veliki u toj situaciji enormno zarađuju. Dobra je situacija kad su turbulentne političke situacije kao što su izbori jer onda veći broj drugih igrača koji nisu u dosluhu sa vama lakše poveruju u vašu plasiranu tvrdnju da će se nešto strmoglaviti, u ovom slučaju turska lira“.
Otuda kad se kaže kratkoročne pozicije misli se na to da se unapred predvidi da će doći do nekakvog pada, ili akcija, ili u ovom slučaju vrednosti same valute, i onda veliki igrači na tome zarađuju, ističe Pavlović.
Trošenje zlatnih rezervi
Troškovi osiguranja podrazumevaju ulaganje novca na neku rizičnu pretpostavku i onda se „igrači“ obezbeđuju da ipak ne snose štetne posledice ukoliko se njihova predviđanja ne ostvari. Oni koji osiguravaju takve rizične aktivnosti zahtevaju za sebe sve više premija, kao kod premije osiguranja.
„Drugim rečima, svi su na tržištu svesni da je reč o vrlo velikim rizičnim transakcijama i svako gleda da se tu zaštiti“, objašnjava Pavlović.
Kad je reč o trošenju zlatnih valutnih rezervi, Pavlović kaže da Turska veoma loše stoji u pogledu svojih ukupnih rezervi i ima dosta komplikovanu privrednu situaciju iako obezbeđuje privredni rast i u tim uslovima.
„I onda je Turska posegnula za zlatnim rezervama zato što ona drugih deviznih rezervi tog obima, dostupnih odmah kojima bi mogla da interveniše, u stvari, nema. Otuda zlato, i nije čudno što Centralna banka interveniše, nego je čudno zašto poseže za zlatom. A poseže za zlatom zao što su njene neto devizne rezerve na vrlo niskom nivou, mimo zlata.“
Zakasneli napad na Erdogana
Ipak, što se tiče drugog kruga predsedničkih izbora u Turskoj, Pavlović smatra da je svaki napad na Erdogana zakasnio i bilo bi izuzetno veliko iznenađenje ukoliko Erdogan ne bi osvojio još jedan mandat, bez obzira na ekonomske udare sa Zapada.
„Ali to nam zapravo govori o tome da je Erdogan zapravo kost u grlu Americi, a to iz kontre za ceo ostatak normalnog sveta znači da je vrlo važno da Erdogan pobedi, iako su kritike Erdogana u smislu da zloupotrebljava pravosudni sistem u obračunu s protivnicima i u pogledu kriminala i korupcije, tačne. Dakle, nije Erdogan cvećka na unutrašnjem planu, ali na spoljnom planu je on garant regionalne stabilnosti, čak, posredno, i na svetskom. Jer ukoliko pobedi njegov protivnik, odmah bi se Turska uključila u ratne sukobe protiv Ruske Federacije“, zaključio je Pavlović.
Pritisak na Erdogana ne prestaje od 2016.
Bivši ambasador u Ankari i šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović podseća da je Amerika još 2016. pokušala da se vojnim udarom oslobodi Erdogana i da instalira proameričku vlast koja će nastaviti s politikom „konstruktivne poslušnosti“, karakterističnom za Tursku u ranijim vremenima.
Tako da je i sam Erdogan osetio da će Amerika biti vidljivo ili nevidljivo prisutna u izbornoj kampanji, a čak i na dan izbora i pokazalo se da američki pritisak ne prestaje.
Očigledno je da je današnjoj Americi svaki disonantni ili disidentski glas u njenom savezu veoma nepoželjan, pogotovo za jednu takvu zemlju koja je isturena članica NATO na granici prema Rusiji, Bliskom i Srednjem istoku, dakle zemlji od kapitalnog geopolitičkog značaja za SAD i njene dalje ciljeve, ističe Jovanović.
„Američka nevidljiva ruka“ vraća Tursku u poluvazalni položaj
Namera Amerike je da se konačno, ako je to moguće, Turska vrati u prvobitni poluvazalni položaj, jer, pošto je velika zemlja, teško da joj se može nametati totalni vazalni položaj, smatra Jovanović.
To što su radile finansijske institucije na Zapadu u pravcu slabljenja turske lire i turskih deviznih rezervi je nešto što se uklapa u tu politiku koja je agresivno započela 2016. a prećutno se nastavlja sve ovo vreme u iščekivanju da dođe do neke ključne političke promene.
„Tako da su i ovi današnji izbori u povećanoj neizvesnosti, iako je izvesnost Ergoganove pobede povećana odlukom trećeplasiranog u prvom krugu Sinana Ogana, koji je pozvao birače da glasaju za Erdogana. To bi sve tako išlo, i verovatno će ići, kada ta američka nevidljiva ruka ne bi bila još prisutnija i još odlučnija da zaustavi dalji nastavak sadašnje politike Turske“.
Samostalnost godi turskom nacionalnom samoljublju
Ostaje da se vidi da li će plašenje Turaka slabljenjem lire masovnije delovati na birače, mada je Jovanovićev utisak da je Erdogan i dalje u povoljnijoj poziciji da pobedi na izborima.
„Upravo zato što njegova politika relativne samostalnosti od NATO i SAD godi turskom nacionalnom i istorijskom samoljublju. Zbog toga mogu i da mu progledaju kroz prste neke neprijatne stvari u poslednje vreme kao što su zemljotresi, inflacija, loša ekonomska situacija. Ali po meni je Erdogan i dalje čovek koji ima političku težinu da i ovog puta bude većinski prihvaćen od turskih birača.“
Bez obzira što je ekonomija najslabija tačka Erdoganove politike, kontrabalans lošem ekonomskom stanju je činjenica da je on za dvadesetak godina izdigao Tursku iz položaja slepe poslušnosti prema NATO i SAD u jednu relativno samostalnu regionalnu silu.
„To je nešto što birači nikad ne propuštaju da uzmu u obzir čak i ako su im novčanici tesni kao što jesu. Jer ima nešto što je trajno, da ne kažem spavajuće, u biračkom telu svih država sa velikom istorijskom prošlošću i to je elemenat koji se uvek uzima u obzir, a koji druge zemlje koje to nemaju često previđaju.“
