Misterija „pacijenta M“: Kad se probudio iz kome svet mu se okrenuo naglavačke
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Nakon što je 1938. godine tokom Španskog građanskog rata upucan u glavu, vojnik je počeo da gleda svet naopačke! Nova studija ovog istorijskog slučaja je pokazala da su lekari, kada su pregledali 25-godišnjeg vojnika poznatog kao pacijent M, pronašli jednostavne rane na mestima gde je metak ušao i izašao iz njegove lobanje.
Te rane nisu zahtevale operaciju. Međutim, stvari su krenule naopako kada se vojnik osvestio.
Dr Gusto Gonzalo Rodrigez-Leal, neurolog koji je radio kao lekar konsultant u vojnoj bolnici „Godela u Valensiji“, izvorno je dokumentovao neobičan slučaj pacijenta M.
Pregledao je pacijente s povredama mozga da bi bolje razumeo funkcionalnu organizaciju organa. U svojim prevedenim beleškama, dr Gonzalo je napisao:
„Posle oporavka od ovog stanja, (Pacijent M) je shvatio da je gotovo izgubio vid. (Rekao je), „Primećivao sam nešto desnim okom, ali ništa levim““.
Radnici koji vise sa skele
Pacijent M takođe je posmatrao ljude i predmete koji se pojavljuju na suprotnoj strani njegovog vidnog polja, umesto gde su se stvarno nalazili. Ta čudna inverzija nalik iskrivljenom ogledalu takođe je prevedena na zvukove i dodir. Mogao je s lakoćom da čita brojeve i slova napred i nazad i često je video stvari u tri primerka i s bojama koje su izgledale kao da su odvojene od predmeta.
Gonzalo je, takođe, smatrao da je neobično da je „M gledao na svoj ručni sat iz bilo kojeg smera kako bi proverio vreme“.
Posebno ga je zaintrigiralo kako je ovaj čovek mogao „da čita novine tečno i sa istom lakoćom u normalnom položaju i naopako“, što je dr Gonzalo napisao u svojoj dvotomnoj knjizi „Brain Dynamics“ (Instituto S. Ramón y Cajal, 1945.).
„(M) je svoje abnormalnosti smatrao čudnim kada je, na primer, video muškarce kako rade naglavačke na skeli“, napisao je on. Generalno, smetnje prolaze potpuno ili gotovo potpuno nezapaženo kod pacijenta M i drugih pacijenata koji su pretrpeli slične povrede, primetio je dr Gonzalo. Kasnije, kada ih pacijenti otkriju, ne izgledaju zabrinuto, već ih doživljavaju kao nešto privremeno što ne utiče i ne ugrožava njihov svakodnevni život, napisao je lekar.
Zapravo, dr Gonzalo je primetio da je pacijent M umanjio značaj svojih simptoma obrnutog vida, rekavši: „To su stvari koje se ponekad pojavljuju u mom vidu“.
Dr Gonzalo je decenijama nastavio da proučava pacijenta M, stvarajući pritom svoju teoriju o dinamici mozga. Međutim, tada je područje neurologije ostalo zaglavljeno u prošlosti i bilo je neprihvatljivo za Gonzalove nove ideje.
Živeo je dugo
Tridesetih godina prošlog veka mozak je percipiran kao mala kutija, kaže Alberto Garsija Molina, neuropsiholog sa Instituta Gutman u Barseloni.
„Kada ste promenili kutiju, navodno je postojao konkretan nedostatak. Za dr Gonzala, modularne teorije nisu mogle da objasne pitanja koja su se pojavila u vezi sa pacijentom M, pa je počeo da stvara svoju teoriju dinamike mozga, prekidajući s hegemonističkom vizijom o tome kako mozak funkcioniše“, dodaje dr Garsija Molina.
Proučavajući pacijenta M i stotine drugih pacijenata sa povredama mozga Gonzalo je predložio da simptomi oštećenja zavise od „veličine i položaja“ lezije ili povrede unutar organa.
Zatim je identifikovao tri opšta sindroma koja se mogu pojaviti posle povrede mozga: centralni (poremećaji koji utiču na više čula), paracentralni (sličan centralnom, ali učinci nisu ravnomerno raspoređeni između čula) i marginalni (utiču na moždane puteve samo za određena čula).
Otkrio je da je „patološka promena uočena nakon lezije mozga rezultat igre gradijenata. U centralnom sindromu lezija uključuje područje gde je preklapanje vizuelnih, taktilnih i slušnih gradijenata najveće, otuda njen multisenzorni simetrični karakter“.
Bez lečenja, pacijent M je živeo ostatak svog života unutar ove alternativne percepcije, sve do svoje smrti u kasnim 1990-ima, preneo je portal „Dnevno“.
