https://lat.sputnikportal.rs/20230527/iza-kapija-velike-svetinje-tamo-gde-srpska-zemlja-prima-najjace-udarce-i-najlepse-svetli--1156149232.html

Iza kapija velike svetinje: Tamo gde srpska zemlja prima najjače udarce i najlepše svetli

Iza kapija velike svetinje: Tamo gde srpska zemlja prima najjače udarce i najlepše svetli

Sputnik Srbija

Lična karta dovoljna je da vas vratari „onog sveta“ propuste kroz kapije Visokih Dečana. Onaj svet je u slučaju Kosova i Metohije beg od svakodnevne bezumne... 27.05.2023, Sputnik Srbija

2023-05-27T17:42+0200

2023-05-27T17:42+0200

2023-05-31T13:40+0200

društvo

srbija – društvo

kosovo i metohija (kim)

visoki dečani

otac sava janjić

studenti

beograd

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/18/1156147101_0:463:1200:1138_1920x0_80_0_0_92b3a7c65bfaec2dde8ea1dbae8a924d.jpg

Kosovo i Metohija jeste prostor čuvanja identiteta i istorije, ali je i zemlja živih ljudi. Srpski manastiri nisu muzeji, već predstavljaju žive crkve gde se okupljaju ljudi iz različitih krajeva sa istim porukama ljubavi, ujedinjeni u liturgiji. Kao što i „udar nađe iskru u kamenu“, srpska zemlja koja trpi najteže udarce, iskri najjačom svetlošću.Vratari su vojnici KFOR-a, a lična karta uslov za dalji prolaz u zadužbinu kralja Stefana Dečanskog i njegovog sina cara Stefana Dušana.Iza gustog drvoreda i zidina koje čuvaju manastir ređaju se nizovi dvobojnog mermera koji čine Dečansku crkvu Hrista Pantokratora – jednu od najvećih i najlepših građevina srednjovekovne Srbije. U njoj bratstvo manastira ne obavlja svoje monaške dužnosti nasamo, niti se služba vrši u praznoj i hladnoj crkvi. Svake nedelje, ali i o praznicima, veliki broj verujućeg naroda, kako srpskog tako i drugih, sjati se između zidova crkve radi službe Božije. Pored putnika poklonika iz različitih krajeva naše zemlje ali i drugih zemalja, sve veći broj tamošnjeg srpskog stanovništva posećuje manastir. Na prošlonedeljnoj liturgiji, na koju je poranio i reporter Sputnjika, prema procenama igumana, sabralo se blizu tri stotine ljudi. Ovakva brojka bi ohrabrila svaki hram Božiji, a pogotovo one opasane bodljikavim žicama ili vojnicima u stranim uniformama.Liturgija se služi pod budnim okom Hrista Pantokratora i još blizu hiljadu drugih srpsko-vizantijskih freski, a ove nedelje joj je prisustvovalo blizu tri stotine ljudi. Pored studenata iz Beograda, različitih humanitarnih organizacija, posetioca iz Severne Makedonije i Crne Gore, bogosluženju je prisustvovao i stalan broj tamošnjih žitelja. To su oni ljudi koji održavaju hram Svetog kralja Stefana Dečanskog kada nema nas, vikend posetilaca. Za njih dečanska liturgija nije doživljaj, već način života. Stariji ljudi, muškarci, žene, mlade devojke sa decom, a neretko i nedonoščadi u naručju, ispunjavaju zidove crkve Hrista Svedržitelja. Ono što bi u očima nekog stručnjaka, možda istoričara umetnosti, delovalo kao oštećivanje hrama, paradoksalno ga čuva.Umorne bake sa maramama na glavama i u do poda dugim haljinama, sa oteklim nogama i uvijenim zglobovima, naslanjaju se na zidove ove srednjovekovne crkve, na sada već izlizane i izgrebane freske svetaca. Mlade majke sa decom u naručju naslanjaju na njih rančeve i torbe dok nunaju svoje bebe. Kad se čovek bolje zagleda, shvata da upravo te takve bake i majke, naslanjajući se na freske, ne odmaraju sebe, već pridržavaju zidine kuće Božije. One su te koje su hram Hrista Svedržitelja održale tokom svih ovih vekova. Da nije bilo njih, njihovih pletenih korpi, njihovih umornih ramena i iskrivljenih leđa, Sveti Nikola, Sveti Arhangel Mihailo, Jovan Krstitelj i mnogi drugi bi neokrnjeni stajali u mraku napuštenog hrama ili bi doživeli sudbinu mnogih drugih metohijskih i kosovskih hramova od kojih nije ostao ni kamen na kamenu. Ti živi ljudi oživljavaju i Crkvu Božiju, a svojom ljubavlju i verom je čuvaju.Poneki putnici imaju sreće pa ih otac Sava posle službe pozove u trpezariju gde za dugačkim drvenim stolovima od punog drveta obeduju zajedno sa monasima. Tu čast su pre par godina imali studenti iz Beograda. Svi ostali su pozvani da se popnu drvenim stepenicama do terase Arhimandrije gde se krepe kafom, rakijom i drugim posluženjem. Pogled koji seže sa terase obuhvata čitavu crkvu i njen ulaz sa mermernim pragom, izlizanom od vekova i vekova ulaženja i izlaženja, kao i zeleni pojas trave koji opasuje crkvu.Crkva opasana zidinama, okružena travom, zasvođena samo nebom i ispunjena pojanjem monaha i ptica čuva mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog, koje se otkrivaju vernicima radi celivanja. Ako se čovek ne naježi po ulasku u crkvu zbog prodornog pogleda ogromne freske Hristosa sa leve strane oltara, onda će se stresti od susreta sa moštima Stefana Dečanskog. Pričanja verujućih i neverujućih ljudi koji su posećivali Dečane poklapaju se kada je jedna stvar u pitanju. I jedni i drugi su se osećali malim. Suočeni sa nečim što odoleva vekovima, napadima, požarima, bombardovanju i hajkama, a i dalje stoji u svoj svojoj veličini svima vidljivoj, primorava svakog smrtnika da se oseti nebitnim u celini slike svog postojanja.Zeleni pojas trave koji opasuje crkvu i zeleni pojas vojnika KFOR-a ispraćaju posetioca iz dečanskog hrama, kojeg uz vojsku čuvaju i brojni četvoronožni stražari. Na izlazu iz mesta koje ne pripada ni našem vremenu, ni našem ovozemaljskom svetu, a koje opet bez nas ne bi postojalo, vraćaju vam ličnu kartu, sa kojom nastavljate dalje, ponovo zakoračujući u prolazni i prazni svet mržnje i zla.

beograd

2023

Vesti

sr_RS

srbija – društvo, kosovo i metohija (kim), visoki dečani, otac sava janjić, studenti, beograd