https://lat.sputnikportal.rs/20230523/pet-zabluda-o-kalemegdanu-foto-1156033474.html
Pet zabluda o Kalemegdanu /foto/
Pet zabluda o Kalemegdanu /foto/
Sputnik Srbija
Postoji čitav niz terminoloških zabluda i grešaka vezanih za Beograd koje su se vremenom, stalnim ponavljanjem, ukorenile među Beograđanima. Neke od njih odnose... 23.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-23T17:57+0200
2023-05-23T17:57+0200
2023-05-23T17:57+0200
društvo
srbija
srbija – društvo
društvo
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/01/1130337433_0:448:2392:1794_1920x0_80_0_0_5def36519b18a3c38f7ee364a7fed1e9.jpg
Kako piše portal „Kaldrma“, kod Kalemegdana se izdvaja pet zabluda, odnosno grešaka.Prva zabluda — pogrešno je koristiti termin Kalemegdanska tvrđava, jer je to lingvistički apsurd, s obzirom da sama reč Kalemegdan znači tvrđavsko polje, pa bi u bukvalnom prevodu to bilo „tvrđava tvrđavskog polja“.Kalemegdan je naziv parka, a tvrđava nije kalemegdanska, već beogradska.Druga zabluda — Rimski bunar ne samo da nije rimski, odnosno, antički, nego je izgrađen mnogo kasnije u 18. veku i gradili su ga Austrijanci. Znači nije iz antičkog doba, već su mu Beograđani dali pridev rimski kako bi ukazali na njegovu mističnost i starost.U Ratnom arhivu u Beču postoji dokument koji svedoči da je izgradnja bunara bila okončana 1731. godine i da je u njega tada bio ugrađen mehanizam za izvlačenje vode. Srbi su tvrđavu dobili tek 1867. godine, ali nisu imali podatke otkad je njen bunar.Izgrađen je da bi u slučaju opsade Gornji grad, kao poslednje uporište bio snabdeven vodom. Kada se kopanjem došlo do 54 metara dubine naišlo se na nepropustljivi sloj, pa je jedino rešenje bilo da se prokopa tunel do savske vode. To se nije uradilo, ali su površinske vode počele da se slivaju u bunar.Tako je ovaj nesvakidašnji bunar vodu umesto odozdo dobijao odozgo.Funkcionisao je do početka 20.veka, a onda je potopljen zato što se voda nije vadila. Poslednji put je temeljno očišćen davne 1940 godine.Treća zabluda — Donjogradska kapija iz 1717. godine isprva je u narodu važila kao Kapija princa Evgenija Savojskog, vojskovođe koji je osvojio Beograd ali nije učestvovao u izgradnji te kapije. Kasnije je dobila ime Karlova kapija, a mnogi Beograđani i danas misle da je ime dobila po caru Karlu Velikom.On jeste bio veliki osvajač, ali s obzirom na vreme u kome je živeo, do tada nepostojeće Srbije (početak 9. veka) nije nikako stigao. Kapiju je mnogo kasnije podigao Karlo VI, habsburški car, a za gradnju ovog monumentalnog zdanja u duhu barokne arhitekture angažovao je znamenitog arhitektu Baltazara Nojmana.Četvrta zabluda — smatra se da je Karađorđe posle Prvog srpskog ustanka ušao u Srbiju kroz kapiju ispod današnjeg spomenika Zahvalnosti Francuskoj, po čemu je ona nazvana Karađorđeva kapija. Tu je čak 1913. bio podignut i veliki spomenik Karađorđu, upravo jer se verovalo da je to bila tačka njegovog prodora u tvrđavu.Iako je izgrađena početkom 19. veka u vreme ustanka je bila zazidana i to sve do 1952. godine. Karađorđe je ušao u tvrđavu sa Carigradskog druma, preko Stambol kapije, pa je samo ime legenda.Peta zabluda — napravljena je namerno i odnosi se na Turbe Damad Ali-paše, koji je poginuo 1716. u bici kod Petrovaradina i sahranjen u Beogradu. Već sledeće godine došli su Austrijanci i srušili grob i džamiju pored. Znatno kasnije, 1784. godine, umro je komandant beogradske vojske Mehmed Izet paša kome je podignuto današnje turbe.Zabluda oko tog groba nije samo deo tradicije jer je turbe obnovio izvesni Ali-paša pred tursko napuštanje Beograda, već su joj itekako doprinele i kasnije političke igre.Naime, u trećoj deceniji 20. veka trebalo je privoleti tadašnju Muslimansku stranku Mehmeda Spaha u koalicionu vladu, pa je kao deo političkog dogovora turbe bilo obnovljeno i posvećeno turskom vojskovođi Damad Ali paši, a taj naziv mu je ostao sve do današnjih dana, prenela je „Nacionalna geografija“.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, društvo, magazin
srbija, srbija – društvo, društvo, magazin
Pet zabluda o Kalemegdanu /foto/
Postoji čitav niz terminoloških zabluda i grešaka vezanih za Beograd koje su se vremenom, stalnim ponavljanjem, ukorenile među Beograđanima. Neke od njih odnose se i na Kalemegdan.
Kako
piše portal „Kaldrma“, kod Kalemegdana se izdvaja pet zabluda, odnosno grešaka.
Prva zabluda — pogrešno je koristiti termin Kalemegdanska tvrđava, jer je to lingvistički apsurd, s obzirom da sama reč Kalemegdan znači tvrđavsko polje, pa bi u bukvalnom prevodu to bilo „tvrđava tvrđavskog polja“.
Kalemegdan je naziv parka, a tvrđava nije kalemegdanska, već beogradska.
Druga zabluda — Rimski bunar ne samo da nije rimski, odnosno, antički, nego je izgrađen mnogo kasnije u 18. veku i gradili su ga Austrijanci. Znači nije iz antičkog doba, već su mu Beograđani dali pridev rimski kako bi ukazali na njegovu mističnost i starost.
U Ratnom arhivu u Beču postoji dokument koji svedoči da je izgradnja bunara bila okončana 1731. godine i da je u njega tada bio ugrađen mehanizam za izvlačenje vode. Srbi su tvrđavu dobili tek 1867. godine, ali nisu imali podatke otkad je njen bunar.
Izgrađen je da bi u slučaju opsade Gornji grad, kao poslednje uporište bio snabdeven vodom. Kada se kopanjem došlo do 54 metara dubine naišlo se na nepropustljivi sloj, pa je jedino rešenje bilo da se prokopa tunel do savske vode. To se nije uradilo, ali su površinske vode počele da se slivaju u bunar.
Tako je ovaj nesvakidašnji bunar vodu umesto odozdo dobijao odozgo.
Funkcionisao je do početka 20.veka, a onda je potopljen zato što se voda nije vadila. Poslednji put je temeljno očišćen davne 1940 godine.
Treća zabluda — Donjogradska kapija iz 1717. godine isprva je u narodu važila kao Kapija princa Evgenija Savojskog, vojskovođe koji je osvojio Beograd ali nije učestvovao u izgradnji te kapije. Kasnije je dobila ime Karlova kapija, a mnogi Beograđani i danas misle da je ime dobila po caru Karlu Velikom.
On jeste bio veliki osvajač, ali s obzirom na vreme u kome je živeo, do tada nepostojeće Srbije (početak 9. veka) nije nikako stigao. Kapiju je mnogo kasnije podigao Karlo VI, habsburški car, a za gradnju ovog monumentalnog zdanja u duhu barokne arhitekture angažovao je znamenitog arhitektu Baltazara Nojmana.
Četvrta zabluda — smatra se da je Karađorđe posle Prvog srpskog ustanka ušao u Srbiju kroz kapiju ispod današnjeg spomenika Zahvalnosti Francuskoj, po čemu je ona nazvana Karađorđeva kapija. Tu je čak 1913. bio podignut i veliki spomenik Karađorđu, upravo jer se verovalo da je to bila tačka njegovog prodora u tvrđavu.
Iako je izgrađena početkom 19. veka u vreme ustanka je bila zazidana i to sve do 1952. godine. Karađorđe je ušao u tvrđavu sa Carigradskog druma, preko Stambol kapije, pa je samo ime legenda.
Peta zabluda — napravljena je namerno i odnosi se na Turbe Damad Ali-paše, koji je poginuo 1716. u bici kod Petrovaradina i sahranjen u Beogradu. Već sledeće godine došli su Austrijanci i srušili grob i džamiju pored. Znatno kasnije, 1784. godine, umro je komandant beogradske vojske Mehmed Izet paša kome je podignuto današnje turbe.
Zabluda oko tog groba nije samo deo tradicije jer je turbe obnovio izvesni Ali-paša pred tursko napuštanje Beograda, već su joj itekako doprinele i kasnije političke igre.
Naime, u trećoj deceniji 20. veka trebalo je privoleti tadašnju Muslimansku stranku Mehmeda Spaha u koalicionu vladu, pa je kao deo političkog dogovora turbe bilo obnovljeno i posvećeno turskom vojskovođi Damad Ali paši, a taj naziv mu je ostao sve do današnjih dana,
prenela je „Nacionalna geografija“.
