https://lat.sputnikportal.rs/20230522/sputnjik-istrazuje-za-sta-su-se-konkretno-izborili-srpski-seljaci-i-sta-ih-tek-ceka-1156045516.html
Sputnjik istražuje: Za šta su se konkretno izborili srpski seljaci i šta ih tek čeka
Sputnjik istražuje: Za šta su se konkretno izborili srpski seljaci i šta ih tek čeka
Sputnik Srbija
Dogovorom vlade i poljoprivrednika na koji je stavljen i potpis obe strane, napravljen je dobar pomak koji može da se tumači kao početak razumevanja problema u... 22.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-22T17:24+0200
2023-05-22T17:24+0200
2023-05-22T17:24+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
poljoprivrednici
zahtevi
dogovor
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110226/57/1102265726_32:0:1004:547_1920x0_80_0_0_81bfe33895fe85640bf01daacf423222.jpg
Ono što je dogovoreno u najvećoj meri predstavlja prihvatanje zahteva poljoprivrednika koji su bili u okviru ingerencija Vlade Srbije. Oni zahtevi koji su se odnosili na određivanje cena bilo je nemoguće ispuniti jer je to u domenu tržišta.Posle trodnevnog protesta sedam udruženja koja okupljaju poljoprivrednike, na razgovorima njihovih predstavnika i vlade, dogovoreno je povećano izdvajanje države po više stavki.Šta je traženo, a šta dogovorenoTako je premija za mleko podignuta sa 15 na 19 dinara po litru, a traženo je da iznosi 20 dinara. Regres za mlečne krave je, kako je i traženo, povećan sa 30.000 dinara po grlu na 40.000 dinara. Sa 9.000 dinara po hektaru, subvencije su duplo povećane, na 18.000 dinara, umesto traženih 300 evra.Traženo ukidanje plaćanja naknade za navodnjavanje važiće od iduće godine, a u ovoj ona će iznositi duplo manje.Takođe je traženo da dizel gorivo bude oslobođeno plaćanja akcize, za obradive površine na 100 litara po hektaru za ratarske kulture i 300 litara po hektaru za povrtarske i voćarske kulture. Dogovoreno je da od početka sledeće godine budu uvedene olakšice na takozvani plavi dizel u visini akcize na 100 litara dizel goriva po hektaru, za sve upisane površine u Registru poljoprivrednih gazdinstava.Sporazum predviđa i analizu kontrole uvoza mleka i mlečnih proizvoda, nastavak komunikacije sa proizvođačima mleka, regulaciju tržišta uvođenjem kvota za proizvođače, prerađivače i uvoznike mleka, a što će, kako se navodi, biti predmet daljih razgovora u najkraćem roku.Dobar pomakOno što je posebno bitno je i da će u najkraćem roku biti nastavljeni razgovori oko budućeg agrarnog budžeta, nove agrarne politike i politike subvencija.Po njegovoj oceni, da je neko sve ovo u januaru ponudio poljoprivrednicima oni ne bi imali ništa protiv, čak bi bili jako zadovoljni, ali su, kako dodaje, u međuvremenu stigli novi problemi. Naš sagovornik napominje da su ratari posebno ljuti jer prošle godine nisu mogli da realizuju izvoz žita za veliki novac, a sada je to sasvim drugačije na svetskom tržištu.Prostran podseća da je još prošle jeseni ukazivao na to da treba hitno doneti sistemski zakon kojim bi se amortizovali troškovi proizvodnje - đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena, nafte. To su troškovi koji najviše opterećuju poljoprivrednike.On smatra važnim što je dogovoreno da bude sačinjena analiza kako urediti tržište žitarica, kao i da odmah krenu razgovori oko nove agrarne politike i politike subvencija, jer to je ono što može da utre put izvesnijoj poljoprivrednoj proizvodnji.Agrarni budžet minimum 10 odstoNa kraju krajeva, problemi u svetu su izazvani energetikom i hranom i to muči redom sve države, napominje naš poznati agroekonomista koji smatra da je povećanje agrarnog budžeta neophodno.On smatra da bismo morali agrarni budžet da povećamo tako da on čini makar 10 posto ukupnog budžeta zemlje.Prostran , pritom, napominje da država nikada uistinu nije pokazala brigu za malog poljoprivrednika.Naš sagovornik, koji je radio recenziju izveštaja prošlog poljoprivrednog popisa iz 2012. godine ističe da je tada evidentirano da 78 posto od ukupnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji čine mala i srednja gazdinstva. To znači da je reč o posedima od 0,5 do pet hektara i nikada taj dominantan broj, po njegovoj oceni, nije bio uvažavan. Podseća da su oni godinama, po pravilu najčešće isključivani iz subvencija jer nisu imali propisani broj grla stoke neophodan da bi uopšte mogli da konkurišu za subvencije.Oni moćni, najveći kod nas, koji imaju više od 20 hiljada i preko 30 hiljada hektara, čine pet odsto i oni nisu ugroženi, smatra on.Seljak nas je održaoU novembru posle ovogodišnjeg poljoprivrednog popisa ćemo znati šta nam je zaista danas u poljoprivredi, kakva su nam gazdinstva, kakvo je poljoprivredno zemljište, resursi i to, kako kaže, mora da bude dobra osnova da se na njoj napravi jedna konzistentna, dugoročna agrarna politika, uvažavajući sve ove globalne ekonomske okolnosti i probleme. Da nismo imali hrane, mi bismo davno propali i više ne bismo imali ni zemlju, jasan je Prostran. On smatra da nas je održalo upravo to što smo imali hranu i to je na kraju osnov opstanka i nekih drugih zemalja koje su to shvatile na vreme.Pre svih Rusija, koja se 2014. Godine okrenula razvoju sopstvene poljoprivrede.„Rusija će ove godine imati prinos od 110 miliona tona pšenice, a 1992. godine oni su uvozila 50 miliona tona iz Amerike. To je najveća stvar koja je jednu zemlju koja je ogromna i ranije nije imala sistem koji je stimulisao poljoprivredu, od uvoznika pretvorila u najvećeg izvoznika“, zaključio je Prostran.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, poljoprivrednici, zahtevi, dogovor
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, poljoprivrednici, zahtevi, dogovor
Sputnjik istražuje: Za šta su se konkretno izborili srpski seljaci i šta ih tek čeka
Dogovorom vlade i poljoprivrednika na koji je stavljen i potpis obe strane, napravljen je dobar pomak koji može da se tumači kao početak razumevanja problema u poljoprivredi. Nagoveštava se povećanje agrarnog budžeta koji bi u narednoj godini morao da čini makar 10 odsto ukupnog, smatra agroekonomista Milan Prostran.
Ono što je dogovoreno u najvećoj meri predstavlja
prihvatanje zahteva poljoprivrednika koji su bili u okviru ingerencija Vlade Srbije. Oni zahtevi koji su se odnosili na
određivanje cena bilo je nemoguće ispuniti jer je to u domenu tržišta.
Posle trodnevnog
protesta sedam udruženja koja okupljaju poljoprivrednike, na razgovorima njihovih predstavnika i vlade, dogovoreno je povećano izdvajanje države po više stavki.
Šta je traženo, a šta dogovoreno
Tako je
premija za mleko podignuta sa 15 na 19 dinara po litru, a traženo je da iznosi 20 dinara.
Regres za mlečne krave je, kako je i traženo, povećan sa 30.000 dinara po grlu na
40.000 dinara. Sa 9.000 dinara
po hektaru, subvencije su duplo povećane, na 18.000 dinara, umesto traženih 300 evra.
Traženo ukidanje plaćanja naknade za navodnjavanje važiće od iduće godine, a u ovoj ona će iznositi duplo manje.
Takođe je traženo da dizel gorivo bude oslobođeno plaćanja akcize, za obradive površine na 100 litara po hektaru za ratarske kulture i 300 litara po hektaru za povrtarske i voćarske kulture. Dogovoreno je da od početka sledeće godine budu uvedene olakšice na takozvani plavi dizel u visini akcize na 100 litara dizel goriva po hektaru, za sve upisane površine u Registru poljoprivrednih gazdinstava.
Sporazum predviđa i analizu kontrole uvoza mleka i mlečnih proizvoda, nastavak komunikacije sa proizvođačima mleka, regulaciju tržišta uvođenjem kvota za proizvođače, prerađivače i uvoznike mleka, a što će, kako se navodi, biti predmet daljih razgovora u najkraćem roku.
Ono što je posebno bitno je i da će u najkraćem roku biti nastavljeni razgovori oko budućeg agrarnog budžeta, nove agrarne politike i politike subvencija.
„Mislim da je ovo jedan dobar pomak iako se neće pokriti svi problemi poljoprivrednika. Dogovor samo daje do znanja, pre svega vladi, da problemi postoje i da se moraju rešavati. Ako postoji čvrsta garancija da će se deo neispunjenih zahteva rešavati budžetom za 2024. godinu, onda je to dobra stvar“, kaže Prostran za Sputnjik.
Po njegovoj oceni, da je neko sve ovo u januaru ponudio poljoprivrednicima oni ne bi imali ništa protiv, čak bi bili jako zadovoljni, ali su, kako dodaje, u međuvremenu stigli novi problemi. Naš sagovornik napominje da su ratari posebno ljuti jer prošle godine nisu mogli da realizuju izvoz žita za veliki novac, a sada je to sasvim drugačije na svetskom tržištu.
Prostran podseća da je još prošle jeseni ukazivao na to da treba hitno doneti sistemski zakon kojim bi se amortizovali troškovi proizvodnje - đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena, nafte. To su troškovi koji najviše opterećuju poljoprivrednike.
On smatra važnim što je dogovoreno da bude sačinjena analiza kako urediti tržište žitarica, kao i da odmah krenu razgovori oko nove agrarne politike i politike subvencija, jer to je ono što može da utre put izvesnijoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Agrarni budžet minimum 10 odsto
Na kraju krajeva, problemi u svetu su izazvani energetikom i hranom i to muči redom sve države, napominje naš poznati agroekonomista koji smatra da je povećanje agrarnog budžeta neophodno.
„Ne možete na evropskom prostoru biti konkurentni ako vam agrarni budžet iznosi pet odsto ukupnog budžeta, a na tržištu se najviše sukobljavate sa farmerima EU čiji je agrarni budžet u ukupnom budžetu EU 33,3 odsto. Pritom, one zemlje koje su prvo činile EU, poljoprivredu podstiču još od 1960. godine“, jasan je naš sagovornik.
On smatra da bismo morali agrarni budžet da povećamo tako da on čini makar 10 posto ukupnog budžeta zemlje.
Prostran , pritom, napominje da država nikada uistinu nije pokazala brigu za malog poljoprivrednika.
Naš sagovornik, koji je radio recenziju izveštaja prošlog poljoprivrednog popisa iz 2012. godine ističe da je tada evidentirano da 78 posto od ukupnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji čine mala i srednja gazdinstva. To znači da je reč o posedima od 0,5 do pet hektara i nikada taj dominantan broj, po njegovoj oceni, nije bio uvažavan. Podseća da su oni godinama, po pravilu najčešće isključivani iz subvencija jer nisu imali propisani broj grla stoke neophodan da bi uopšte mogli da konkurišu za subvencije.
Oni moćni, najveći kod nas, koji imaju više od 20 hiljada i preko 30 hiljada hektara, čine pet odsto i oni nisu ugroženi, smatra on.
U novembru posle ovogodišnjeg poljoprivrednog popisa ćemo znati šta nam je zaista danas u poljoprivredi, kakva su nam gazdinstva, kakvo je poljoprivredno zemljište, resursi i to, kako kaže, mora da bude dobra osnova da se na njoj napravi jedna konzistentna, dugoročna agrarna politika, uvažavajući sve ove globalne ekonomske okolnosti i probleme. Da nismo imali hrane, mi bismo davno propali i više ne bismo imali ni zemlju, jasan je Prostran. On smatra da nas je održalo upravo to što smo imali hranu i to je na kraju osnov opstanka i nekih drugih zemalja koje su to shvatile na vreme.
Pre svih Rusija, koja se 2014. Godine okrenula razvoju sopstvene poljoprivrede.
„Rusija će ove godine imati prinos od 110 miliona tona pšenice, a 1992. godine oni su uvozila 50 miliona tona iz Amerike. To je najveća stvar koja je jednu zemlju koja je ogromna i ranije nije imala sistem koji je stimulisao poljoprivredu, od uvoznika pretvorila u najvećeg izvoznika“, zaključio je Prostran.
