Sa Avale videla Kosovo! Iz Konga preko Kine došla u Srbiju - obula opanke i slavi Jovanjdan /video/
19:19 21.05.2023 (Osveženo: 16:55 22.05.2023)
© Sputnik
Pratite nas
Stela Muleka, iz rodnog Konga prešla je dug put do Srbije gde sada živi i radi. Želja joj je da jednog dana obiđe Kosovo, a pažnju domaće javnosti privukla je kada je zajedno sa bendom Dejana Petrovića otpevala pesmu „Ej dragi dragi“. Pevala je na čistom srpskom, koji tečno govori, a jelek i opanci su joj stajali „kao saliveni“.
Stela i njena najbolja prijateljica Spasa Vranješ, koju iz ljubavi zove kuma, govorile su u emisiji „Dok anđeli spavaju“ Marine Rajević Savić o životnim izazovima, prihvatanju i odbacivanju, rasizmu, gostoprimstvu, ljubavi, braku, Bogu i, naravno, pesmi.
Stelin otac koji je sudija i majka koja je zaposlena kao medicinski radnik želeli su da svojoj dvojici sinova i trima ćerkama obezbede najbolje uslove za život i učenje, pa je tako Stela nakon završenih osnovne i srednje škole, sa samo 15 godina, napustila rodni Lubumbaši i sama otišla u Kinu na studije ekonomije. Tamo je godinu dana učila jezik, nakon čega je uspešno završila osnovne studije. U dalekom Vuhanu srela je putnike i đake iz Srbije, od kojih je po prvi put čula za Kosovo i Metohiju. Po povratku u Kongo, odlučuje da ode u Srbiju, gde upisuje i završava master studije ekonomije. Trenutno je na doktorskim studijama, radi u inostranoj firmi za nekretnine i namerava da ove i ostane.
Kolo i rumba
Stela je bila jedna od mnogih mladih ljudi koji su učestvovali u programu Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva prosvete Republike Srbije a koji se zove „Svet u Srbiji“. Program podrazumeva da mladi ljudi iz čitavog sveta dolaze ovde na studije. Nakon tromesečnog kursa srpskog jezika, omogućeno im je da polažu prijemne ispite za fakultete.
Jedna od učesnika u izvođenju programa „Svet u Srbiji“ je i Spasa Vranješ, koja igra i peva u nacionalnom ansamblu „Kolo“, a bavi se i pedagoškim radom. Ona podučava inostrane studente srpskoj kulturi i tradiciji, učeći ih, na primer, da igraju kolo. Stela je, po Spasinim rečima, odmah odskočila od drugih po svojoj radoznalosti i lepršavosti, a prilikom jedne od proba upitala je iznenada: „Spasa! Kako ide vokativ!?“. Nakon ovoga su usledila i mnoga druga pitanja, međusobna druženja i upoznavanje. Od tada kreće njihovo prijateljstvo.
I Kongo ima svoje Kosovo
Svi koji su upoznali Stelu u danima kada je prvi put došla u Srbiju znaju da se sve vreme raspitivala o Kosovu. Sa Avale, gde je živela, govorila je da će otići „da vidi konačno Kosovo“.
„Mi smo imali istu situaciju u Kongu. Grad gde sam rođena i živela zove se Lubumbaši i imali smo isti primer toga tako da nije trebalo previše da mi se objašnjava. Neki misle da me to opterećuje i da moram da razmišljam o Kosovu jer imam drugare i drugarice iz Srbije, ali ja sam to sama istraživala i čitala o tome, što mi je bilo normalno i logično“, govori na čisto srpskom Stela Muleka.
Ljubav prema srpskoj tradiciji i nošnji ukombinovana sa znatižljom vezanom za Kosovo i Metohiju doveli su do toga da Stela, u pratnji grupe Dejana Petrovića, snimi spot u kojem peva čuvenu srpsku pesmu „Usnila je dubok sanak“ ili „Ej dragi dragi“.
Iako je celim svojim srcem uz Srbiju, slaveći čak i slavu, Stela se našla na bezumnom udaru grupice rasista sa interneta. Pristizale su kritike čiji autori nisu „odobravali“ da devojka crne kože peva o Kosovu. Kritike su bile upućene devojci koja bi plakala kada posle šest meseci učenja srpskog nije uspevala da izgovori reč pravilno. Ipak, uz podršku i ohrabrenje mnogih dobrih ljudi i njenih prijatelja, Stela je pregurala tu nemilu epizodu iz svog života, a kritičarima je odgovorila kratko i jasno:
„Izvinjavam se ako želite da vaša snajka ima plave oči i zlatnu kosu. Ja imam tamne oči i tamnu kosu i ostajem ovakva ovde. Jedini način da napustim Srbiju jeste da budem deportovana, što se neće dogoditi jer se svaki dan trudim da ne prekršim ni jedan zakon kao i da živim u skladu sa srpskim zakonom i poštujem ga“, objavila je svojevremeno Stela na svojoj društvenoj mreži.
„Još sam mlada, imam samo 25 godina i naravno da sam impulsivna. To se desilo pre godinu dana i tad mi je bilo baš teško. Naravno da sam dobila podršku preko mreža ali nikad nisam mogla da razumem kako ljudi mogu da se probude jedan dan i počnu da pišu takve loše stvari o nekome. Ja imam snajku, bratovljevu ženu, koja ima plave oči i zlatnu kosu i ja nju obožavam. Zbog toga mi je bilo teško, tada sam prolazila kroz težak period. Stvarno sam se osećala loše, pa čak i krivo, ali sam videla da ljudi u Srbiji zaista nisu rasisti, već da ima pojedinaca koji se plaše različitosti“, rekla je Stela.
Stela smatra da se ljudi često boje nekoga ili nečega šta nisu ranije videli ili imali priliku da upoznaju. Ona daje primer sebe i govori kako joj je mogućnost upoznavanja drugih rasa i religija uz sva njena svetska putovanja pomogla da bude više otvorena od drugih, dajući joj više razumevanja za drugost.
Kineski lakše naučiti nego srpski
Kada je napunila 15 godina, Stelin stariji brat je već bio u Kini, a roditelji su počeli da se raspituju gde bi bilo najbolje poslati i jednu od svoje tri ćerke. Amerika i Kanada su bile jedne od opcija, ali su zbog logističkih poteškoća otpale sa liste mogućnosti. Kina je, kako govori Stela, bila više otvorena i podrazumevala je praktičnije rešenje, pa je i Stela pošla bratovljevim stopama. Prvih godinu dana je samo učila jezik, kako bi polagala prijemni ispit za državni fakultet. Isto to je kasnije radila i u Srbiji, s tom razlikom što su joj srpski padeži zadavali daleko više muka od kineskih simbola.
„Rekla bih da je srpski teži za učenje. U kineskom moraš samo da memorišeš simbole i jezik nema logiku kad ga pričaš, ali na srpskom je drugačije jer vi imate padeže, svršene i nesvršene glagole i uvek sam malo zbunjena u glavi“, govori kroz osmeh Stela koja, pored maternjih svahili i lingala jezika, govori i srpski, francuski, engleski i kineski.
Bog na prvom mestu
Majka je ta, govori Stela, koja ju je naučila da bude hrabra, svoja, da se ne stidi. Ona joj je jednom prilikom, pred polazak u Srbiju, dala savet, rekavši joj da je „kada je Bog na prvom mestu, i sve ostalo na svom mestu“.
„Kada sam rekla majci da odlazim u Srbiju ona mi je rekla „ajde dobro, dođi dete, sedi“ jer je htela da me savetuje. Rekla mi je „gde god da ideš, Bog mora biti na prvom mestu.“
Brak, porodica, zajednica
Stela dolazi iz patrijarhalne porodice u kojoj je otac glava kuće. Majka je uvek i za sve njega pitala, nevezano za to što je i ona radila, zarađivala, pa ponekad imala i veću platu od njega. Uvek je, seća se Stela, išla kod svog muža po savet, ili bilo šta drugo što joj je bilo potrebno:
„Nema veze koliko diploma imam, gde putujem, koliko zarađujem, uvek moram da se setim, ukoliko jednog dana stupim u brak, da Bog bude na prvom mestu, pa onda moj muž.“
Ovo je bitno, objašnjava Stela, zbog međusobnog poštovanja i trpljenja, a na pitanje kakav bi bio njen idealni suprug odgovara da na njega još čeka.
„Do sad takvog čoveka nisam upoznala. Kad se sećam veza u kojima sa bila, i sa Srbima i sa drugima, nikada se nism osećala sigurno, već kao da moram da se borim. Teško je i dosadno kada uvek moraš nekog da učiš kako mora da se ponaša. Mislim da ako ikad upoznam tog čoveka, ja bih uz njega sigurno bila žena, prava žena, a i znala bih svoje mesto.“
Stela kaže da bi volela da njen budući muž bude malo iznad nje, kako bi ona imala šta da nauči od njega:
„Volela bih da on mene savetuje, da on bude moj muž, moj brat, moj otac, moj najbolji drug“.
Brak vidi kao dve različite osobe, spojene u jedno. Što se njenih bračnih dužnosti tiče, veruje da žena treba mužu da bude podrška, neko ko je uvek tu za njega, ko veruje u njega, ali ipak naglašava da je on taj koji mora da vodi.
Stela i Sveti Jovan
Kada je Stela saopštila svojoj prijateljici Spasi da želi da slavi slavu, Spasa je nije ni zapitkivala niti joj je „branila“ da slavi, budući da Stela jeste hrišćanka, ali ne pravoslavna. Umesto toga, prihvatila je tu divnu vest sa oduševljenjem i pomogla Steli da uz kolač obeleži njenu novu slavu.
„Počela sam da idem u crkvu Svetog Dimitrija na Novom Beogradu gde sam dobila knjigu o svecima. Bio mi je zanimljiv život Svetog Jovana, kako je živeo, šta njegovo ime znači, kakav je bio njegov život pre Isusa“, govori Stela. Njen odabir svetitelja proistekao je iz verovanja da, bez obzira na to kakav nas kraj čeka, postoji nada da nas iza toga čeka nešto bolje, a da smo sve što je rađeno na ovom svetu, radili ne zbog sebe, već radi Boga.
Kongo – zemlja lepote i izobilja
Kongo je ne samo za Stelu već i po zvaničnim podacima jedna od najbogatijih zemalja sveta. Uz prelepu reku Kongo, koja ne zaostaje previše za Nilom, zemljište je bogato zlatom i kobaltom, a na njemu se nalazi i najveći rezervoar flore i faune. Lepota zemlje je jedna stvar koja povezuje Kongo i Srbiju, ali Stela ne zaboravlja ni onu težu stranu priče – stranu punu stradanja i bola.
„Mnogi ljudi to ne znaju, ali mi nikada nismo bili kolonija, poput Ruande recimo. Mi smo bili privatan posed belgijskog kralja Leopolda Drugog i doživeli smo najveći genocid u istoriji sveta. Uvek se misli da je Hitler počinio najveći genocid na svetu, ali ne, kralj Leopold je to učinio“, govori Stela i napominje da ni ona niti ko iz njene porodice nikad ne bi želeli čak ni da posete Belgiju.
Bogatstvo, po Stelinim merilima, meri se istom mernom jedinicom kao i bogatstvo Konga. Ne u novcu, već u znanju, lepoti, višim vrednostima, ali i plesom koji u Kongu, uz muziku, zauzima „prvo mesto“:
„Za mene je znanje bogatstvo. Bogatstvo ne čine materijalne stvari, već ideje i ciljevi, kao i način na koji se oni realizuju“.
