https://lat.sputnikportal.rs/20230521/americki-milijarder-prodao-akcije-na-tajvanu-da-li-je-ugrozena-industrija-mikrocipova-1155800238.html
Američki milijarder prodao akcije na Tajvanu: Da li je ugrožena industrija mikročipova?
Američki milijarder prodao akcije na Tajvanu: Da li je ugrožena industrija mikročipova?
Sputnik Srbija
Jedan od najvećih američkih investitora Voren Bafet, vlasnik kompanije „Berkšir hatavej“ je prodao sve akcije najveće kompanije na svetu za proizvodnju... 21.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-21T20:45+0200
2023-05-21T20:45+0200
2023-05-21T20:45+0200
svet
svet
nauka
nauka i tehnologija
čipovi
tajvan
kina
it
tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/10/1134411615_0:177:1920:1257_1920x0_80_0_0_838a68bd7d2a72ece8a8ef0011558769.jpg
Zbog najnovijih trendova u globalnoj industriji poluprovodnika, prodaja akcija kompanije TSMC je zabrinjavajući znak za čitavu industriju čipova.Bafet je kupio akcije ove ekompanije krajem septembra prošle godine. Tržišna cena paketa od 60,06 miliona hartija od vrednosti je dostigla oko 4,12 milijardi dolara, mada se već u četvrtom kvartalu sove godine američki investitor predomislio i prodao 86 odsto akcija. Bafet je ovog meseca prodao i preostale akcije.Dobio je svetsku slavu kao jedan od najsupešnijih investitora koji ima isključivo dugoročna ulaganja. Na primer, „Berkšir hatavej“ ima hartije od vrednosti oko 50 kompanija, među kojima su „Epl“, „Američka banka“, „Ševron“, „Koka-kola“ i „Amerikan ekspres“.Zato je iznenadna prodaja akcija tajvanskog proizvođača mikročipova izazvala zabrinutost među akcionerima. Naročito, nakon što je Bafet svoju odluku opravdao geografskim položajem ostrva.Docent Univerziteta za finansije i ekonomiju u Šansiju Li Kaj je u intervjuu Sputnjiku rekao da su danas političari svojim izjavama počeli direktno da utiču na investicionu vrednost kompanije. „Nakon što je Nensi Pelosi prošle godine posetila Tajvan, Naučno-istraživački institut protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane Akademije vojno-vazduhoplovnih snaga NOAK je organizovao dve runde vojnih vežbi oko ostrva. U međunarodnoj zajednici se formiralo mišljenje, na koje je uticao rusko-ukrajinski sukob, da se konflikt može pogoršati sa obe strane moreuza i čak da može da preraste u oružani sukob. To ne primećuju zapadni mediji i oni koji nabavljaju naoružanje, kao što je američka mompanija VPK, koja koristi priliku da poveća prodaju. Bafet je u tom kontekstu odlučio da proda akcije kompanije TSMC i to se ne dešava zbog problema u kompaniji, već iz političkih razloga. To govori o tome da geopolitički rizici utiču na investicionu vrednost preduzeća, posebno kada se govori o tome da će u slučaju rata vojne fabrike TSMC biti granatirane. Bafet je prodao akcije bez razmišljanja, što pokazuje da se investiciona klima na Tajvanu pogoršava, što dugoročno može ozbiljno da utiče na ekonomiju ostrva“, istakao je sagovornik.Li Kaj navodi da bez obzira na sve diplomatske napore Kine i politike SAD koja onemogućava lance isporuka, antiglobalistički kurs u svetu ima sve veći broj pristalica. Kao deo sve veće konkurencije između Kine i SAD iskusni investitori su počeli da se pažljivije odnose prema rizicima. Tajvan više nije teritorija za dugoročne i profitabilne investicije.Svi pokušaji SAD da uguše kinesku IT sferu, tako što će smanjiti količinu poluprovodnika na tržištu, doveli su do suprotnog efekta - rasta državnih investicija i stvaranja tehnologija proizvodnje mikročipova koja je nezavisna od uvoza. Vlada je izdvojila više od 12,1 milijardi juana u vidu subvencija za 190 lokalnih kompanija za proizvodnju poluprovodnika.Nacionalni biro za statistiku je 16. maja saopštio da porast proizvodnje čipova beleži rast od 3,8 odsto. Kineski „Huavei“, koji je TSMC isključila iz spiska klijenata još tokom proleća 2020. godine je ove tri godine proizveo sopstveni alat za proizvodnju procesora bez učešća strane tehnologije. „Huavei“ namerava da svoj projekat da i ostalim kineskim IT kompanijama koje se bave projektovanjem mikročipova.Napadi na Peking sada predstavljaju stvarnu pretnju IT sektoru u prestonici Tajvana. Ostrvo postaje rizično mesto za ulaganje zbog zapadnjačkog naduvavanja na temu „kineske pretnje“. Osim toga, ona gubi konkurentnost kako kontinentalna Kina povećava svoju nezavisnost u proizvodnji poluprovodnika. Još jedan alarm je što američki investitor ne želi da uloži u glavni motor ekonomije ostrva.Predsednik saveta direktora najvećeg proizvođača mobilnih čipova na svetu, tajvanske kompanije „MediaTek“ Caj Ming-Kaj, prošlog meseca je objavio da je zabrinut zbog situacije. U Beloj knjizi o politici u oblasti projektovanja integrisanih kola Tajvana (Taiwan IC Design Industry Policy White Paper) je naveo da u slučaju da tajvanska administracija ne preduzme komplementarne mere za razvoj IT sektora onda će ostrvo vrlo brzo izgubiti značaj na svetskom tržištu.Caj Ming-Kaj je takođe istakao sve veći uticaj Kine na globalnom tržištu mikročipova, koji je isprovociran američkim sankcijama, ugrožava ne samo tajvansku industriju poluprovodnika, već i ljude koji u njoj rade. Početkom 2023. godine je u njoj bilo zaposleno oko 52 hiljade ljudi.
https://lat.sputnikportal.rs/20230125/sta-vestacka-inteligencija-treba-da-zna-pre-nego-sto-je-upotrebi-policija-odgovor-stigao-sa-vrha-1149907050.html
tajvan
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, nauka, nauka i tehnologija, čipovi, tajvan, kina, it, tehnologija
svet, nauka, nauka i tehnologija, čipovi, tajvan, kina, it, tehnologija
Američki milijarder prodao akcije na Tajvanu: Da li je ugrožena industrija mikročipova?
Jedan od najvećih američkih investitora Voren Bafet, vlasnik kompanije „Berkšir hatavej“ je prodao sve akcije najveće kompanije na svetu za proizvodnju mikročipova TSMC. Na sastanku sa investitorima je u maju priznao da je ovak korak preduzeo jer se plaši zbog sve veće geopolitičke napetosti u Tajvanskom moreuzu.
Zbog najnovijih trendova u globalnoj industriji poluprovodnika, prodaja akcija kompanije TSMC je zabrinjavajući znak za čitavu industriju čipova.
Bafet je kupio akcije ove ekompanije krajem septembra prošle godine. Tržišna cena paketa od 60,06 miliona hartija od vrednosti je dostigla oko 4,12 milijardi dolara, mada se već u četvrtom kvartalu sove godine američki investitor predomislio i prodao 86 odsto akcija. Bafet je ovog meseca prodao i preostale akcije.
Dobio je svetsku slavu kao jedan od najsupešnijih investitora koji ima isključivo dugoročna ulaganja. Na primer, „Berkšir hatavej“ ima hartije od vrednosti oko 50 kompanija, među kojima su „Epl“, „Američka banka“, „Ševron“, „Koka-kola“ i „Amerikan ekspres“.
Zato je iznenadna prodaja akcija tajvanskog proizvođača mikročipova izazvala zabrinutost među akcionerima. Naročito, nakon što je Bafet svoju odluku opravdao geografskim položajem ostrva.
„Ubeđen sam da je siguran kapital koji imamo u Japanu, ali ne i kapital na Tajvanu. Voleo bih da je drugačije, ali mislim da je to realnost“, citiraju mediji Bafeta.
Docent Univerziteta za finansije i ekonomiju u Šansiju Li Kaj je u intervjuu Sputnjiku rekao da su danas političari svojim izjavama počeli direktno da utiču na investicionu vrednost kompanije.
„Nakon što je Nensi Pelosi prošle godine posetila Tajvan, Naučno-istraživački institut protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane Akademije vojno-vazduhoplovnih snaga NOAK je organizovao dve runde vojnih vežbi oko ostrva. U međunarodnoj zajednici se formiralo mišljenje, na koje je uticao rusko-ukrajinski sukob, da se konflikt može pogoršati sa obe strane moreuza i čak da može da preraste u oružani sukob. To ne primećuju zapadni mediji i oni koji nabavljaju naoružanje, kao što je američka mompanija VPK, koja koristi priliku da poveća prodaju. Bafet je u tom kontekstu odlučio da proda akcije kompanije TSMC i to se ne dešava zbog problema u kompaniji, već iz političkih razloga. To govori o tome da geopolitički rizici utiču na investicionu vrednost preduzeća, posebno kada se govori o tome da će u slučaju rata vojne fabrike TSMC biti granatirane. Bafet je prodao akcije bez razmišljanja, što pokazuje da se investiciona klima na Tajvanu pogoršava, što dugoročno može ozbiljno da utiče na ekonomiju ostrva“, istakao je sagovornik.
Li Kaj navodi da bez obzira na sve diplomatske napore Kine i politike SAD koja onemogućava lance isporuka, antiglobalistički kurs u svetu ima sve veći broj pristalica. Kao deo sve veće konkurencije između Kine i SAD iskusni investitori su počeli da se pažljivije odnose prema rizicima. Tajvan više nije teritorija za dugoročne i profitabilne investicije.
„U uslovima sve veće konkurencije između Pekinga i Vašingtona su se usporile tendencije globalizacije, a zatim se dogodilo suprotno. Pozivi za onemogućavanje isporuka su sve glasniji. Neki analitičari smatraju da će se podeliti na dva dela – iz Kine i iz SAD ka Evropi. Svet je preuzeo tendenciju antiglobalizma. Sve veći broj međunarodnih investitora uključuje i geopolitičke faktore, ocenjujući korist od jednih ili drugih investicija. Mislim da će geopolitika još dugo uticati na odluke investitora“, izjavio je on.
Svi pokušaji SAD da uguše kinesku IT sferu, tako što će smanjiti količinu poluprovodnika na tržištu, doveli su do suprotnog efekta - rasta državnih investicija i stvaranja tehnologija proizvodnje mikročipova koja je nezavisna od uvoza. Vlada je izdvojila više od 12,1 milijardi juana u vidu subvencija za 190 lokalnih kompanija za proizvodnju poluprovodnika.
Nacionalni biro za statistiku je 16. maja saopštio da porast proizvodnje čipova beleži rast od 3,8 odsto. Kineski „Huavei“, koji je TSMC isključila iz spiska klijenata još tokom proleća 2020. godine je ove tri godine proizveo sopstveni alat za proizvodnju procesora bez učešća strane tehnologije. „Huavei“ namerava da svoj projekat da i ostalim kineskim IT kompanijama koje se bave projektovanjem mikročipova.
Napadi na Peking sada predstavljaju stvarnu pretnju IT sektoru u prestonici Tajvana. Ostrvo postaje rizično mesto za ulaganje zbog zapadnjačkog naduvavanja na temu „kineske pretnje“. Osim toga, ona gubi konkurentnost kako kontinentalna Kina povećava svoju nezavisnost u proizvodnji poluprovodnika. Još jedan alarm je što američki investitor ne želi da uloži u glavni motor ekonomije ostrva.
Predsednik saveta direktora najvećeg proizvođača mobilnih čipova na svetu, tajvanske kompanije „MediaTek“ Caj Ming-Kaj, prošlog meseca je objavio da je zabrinut zbog situacije. U Beloj knjizi o politici u oblasti projektovanja integrisanih kola Tajvana (Taiwan IC Design Industry Policy White Paper) je naveo da u slučaju da tajvanska administracija ne preduzme komplementarne mere za razvoj IT sektora onda će ostrvo vrlo brzo izgubiti značaj na svetskom tržištu.
Caj Ming-Kaj je takođe istakao sve veći uticaj Kine na globalnom tržištu mikročipova, koji je isprovociran američkim sankcijama, ugrožava ne samo tajvansku industriju poluprovodnika, već i ljude koji u njoj rade. Početkom 2023. godine je u njoj bilo zaposleno oko 52 hiljade ljudi.
