00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Oči sveta uprte u Tursku: Pita se predsednik

© Sputnik / Andrey Stenin / Uđi u bazu fotografijaTurska zastava
Turska zastava - Sputnik Srbija, 1920, 20.05.2023
Pratite nas
Čisti predsednički sistem u Turskoj razlog je zbog čega su oči svih posmatrača, kao i političkih aktera u toj zemlji, uprte u 28. maj i drugi krug predsedničkih izbora i Redžepa Tajipa Erdogana i njegovog izazivača, Kemala Kiridždaloglua.
Malo je evropskih zemalja sa čistim predsedničkim ili parlamentarnim sistemom. Evropske države, bilo monarhije ili republike, odlučile su se pre za mešavinu ova dva sistema. Tako Rusija i Francuska, svaka sa svojim specifičnostima, imaju mešovit predsednički sistem, u kome parlamenti biraju vlade. Srbija, na primer, ima parlamentarni sistem sa ojačanom predsedničkom funkcijom, s obzirom da se predsednik bira direktno na izborima.
Sa druge strane, „kolevka parlamentarizma“, Velika Britanija, ima parlamentarni sistem, gde se, iz redova poslanika, biraju premijer i ministri, koji su odgovorni parlamentu.
Ipak, Turska se 2017. odlučila da transformiše svoj politički sistem, iz parlamentarnog u čist predsednički, po ugledu na države sa druge strane okeana, Sjedinjene države i latinoameričke zemlje. Transformacija turskog političkog sistema počela je januara 2017, kada je parlament usvojio amandmane na ustav iz 1982, što su građani potvrdili na referendumu aprila iste godine, a projekat je u delo počeo da sprovodi sam Erdogan nakon što je trijumfovao na predsedničkim izborima 2018.
Od tada, Turska više nema vladu, već Ministarski savet, koji predsednik republike imenuje iz redova poslanika i kome predsedava. Takođe, predsednik je glavnokomandujući vojske, može da uloži veto na zakonske predloge pre nego što postanu zakon (što je podložno parlamentarnom preglasavanju), može da izdaje predsedničke ukaze o pitanjima koja se tiču izvršne vlasti, sa izuzetkom osnovnih prava, prava pojedinca i određenih političkih prava i imenuje članove kabineta i druge službenike, koji upravljaju i sprovode nacionalne zakone i politiku.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala