https://lat.sputnikportal.rs/20230516/ako-opasna-solarna-oluja-krene-prema-zemlji-to-cemo-znati-30-minuta-ranije--a-sta-onda-1155757107.html
Ako opasna solarna oluja krene prema Zemlji, to ćemo znati 30 minuta ranije – a šta onda?
Ako opasna solarna oluja krene prema Zemlji, to ćemo znati 30 minuta ranije – a šta onda?
Sputnik Srbija
Već neko vreme mediji pišu da se Sunce približava solarnom maksimumu, odnosno da postaje sve aktivnije s puno više pega i vatrenih baklji. Srećom po nas, prema... 16.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-16T22:51+0200
2023-05-16T22:51+0200
2023-05-16T22:50+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/17/1125173267_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_6977af091299152b1130917667a3913f.jpg
Postavlja se, međutim, pitanje šta ako Sunce izbaci nešto nalik „superbaklji“ koja može da izazove atmosferske poremećaje ili na neki način utiče na život na Zemlji?Da bi se saznalo šta može da se učini u slučaju ozbiljnije solarne oluje i koliko vremena ima za reakciju, naučnici NASA su aktivirali modele veštačke inteligencije da bi razvili sistem ranog upozorenja.Dragocenih pola sata za reakciju na ZemljiSaopštili su da bi taj sistem mogao da reaguje oko 30 minuta pre nego što potencijalno razorna solarna oluja pogodi određeno područje. Naime, svetlost putuje brže od materijala koji izbaci Sunce pa zato valjana analiza podataka može da „pokloni“ pola sata vremena za moguću reakciju, piše „Juniverz tudej“.Ali, koliko je opravdan strah od takvih opasnih svemirskih događaja?Naučnici dele Sunčeve bljeskove ili baklje u pet klasa, od kojih je svaka 10 puta snažnija od prethodne - A, B, C, M i X. Svaka kategorija ima devet podgrupa; a najsnažniji bljeskovi klase X (latinično H) mogu imati snagu 10-ak puta veću od bljeska X1. U teoriji ne postoji ograničenje koliko velike mogu biti baklje iz klase X, a najsnažnije, zabeležene 2003. godine, klasifikovane su kao X28.Najjače baklje klase X mogu da proizvedu jednaku količinu energije koju ima milijarda hidrogenskih bombi. Ako su usmerene prema Zemlji, mogu da oštete satelite, komunikacijske sisteme ili električne mreže. Na primer, baklje klase X5 i X6 su u decembru 2006. Godine pokrenule izbacivanje koronalne mase (CME) koja je omela dži-pi-es signale.Uglavnom, do sada nije zabeleženo da je Sunce proizvelo superbaklju koja bi mogla da uništi sav život na Zemlji. Čak ni najsnažnija geomagnetska oluja u zabeleženoj istoriji - Karingtonov događaj iz 1859. godine - nije imala značajan uticaj na zdravlje ljudi ili drugih bića.Veštačka inteligencija u službi predviđanjaDakle, najgore što može da se dogodi jeste da nekoliko sati nemamo struje ili interneta. Ali, i tako nešto može da prouzrokuje određen nivo kolapsa. Stručnjaci su stoga istrenirali veštačku inteligenciju (model su nazvali DAGGER) kako bi mogla da predvidi jačinu i smer solarne oluje za manje od jedne sekunde i da izračuna gde bi tačno mogla da napravi najviše štete.Prethodni modeli predviđanja koristili su veštačku inteligenciju za izradu lokalnih geomagnetskih prognoza za određene lokacije na Zemlji. Drugi modeli, koji nisu koristili AI, dali su globalna predviđanja koja nisu bila previše pravovremena.Stoga ovakav kombinovan nivo predviđanja koji se može primeniti na celu planetu čini DAGGER značajnim korakom napred u predviđanju i pravovremenoj reakciji na potencijalne opasnosti od solarnih oluja.
https://lat.sputnikportal.rs/20230512/misteriozni-zvuci-u-stratosferi-niko-ne-moze-da-otkrije-sta-im-je-izvor-1155562749.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230426/spektakularan-snimak-veoma-jaka-magnetna--oluja-izazvala-neobicnu-polarnu-svetlost-video-1154702189.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Ako opasna solarna oluja krene prema Zemlji, to ćemo znati 30 minuta ranije – a šta onda?
Već neko vreme mediji pišu da se Sunce približava solarnom maksimumu, odnosno da postaje sve aktivnije s puno više pega i vatrenih baklji. Srećom po nas, prema Zemlji je do sada poslalo samo jače solarne baklje koje u najgorem slučaju mogu da naštete tehnologiji, izazovu poremećaje u komunikaciji, utiču na električne mreže i oštete satelite.
Postavlja se, međutim, pitanje šta ako Sunce izbaci nešto nalik „superbaklji“ koja može da izazove atmosferske poremećaje ili na neki način utiče na život na Zemlji?
Da bi se saznalo šta može da se učini u slučaju ozbiljnije solarne oluje i koliko vremena ima za reakciju, naučnici NASA su aktivirali modele veštačke inteligencije da bi razvili sistem ranog upozorenja.
Dragocenih pola sata za reakciju na Zemlji
Saopštili su da bi taj sistem mogao da reaguje oko 30 minuta pre nego što potencijalno razorna solarna oluja pogodi određeno područje. Naime, svetlost putuje brže od materijala koji izbaci Sunce pa zato valjana analiza podataka može da „pokloni“ pola sata vremena za moguću reakciju,
piše „Juniverz tudej“.
Ali, koliko je opravdan strah od takvih opasnih svemirskih događaja?
Naučnici dele Sunčeve bljeskove ili baklje u pet klasa, od kojih je svaka 10 puta snažnija od prethodne - A, B, C, M i X. Svaka kategorija ima devet podgrupa; a najsnažniji bljeskovi klase X (latinično H) mogu imati snagu 10-ak puta veću od bljeska X1. U teoriji ne postoji ograničenje koliko velike mogu biti baklje iz klase X, a najsnažnije, zabeležene 2003. godine, klasifikovane su kao X28.
Najjače baklje klase X mogu da proizvedu jednaku količinu energije koju ima milijarda hidrogenskih bombi. Ako su usmerene prema Zemlji, mogu da oštete satelite, komunikacijske sisteme ili električne mreže. Na primer, baklje klase X5 i X6 su u decembru 2006. Godine pokrenule izbacivanje koronalne mase (CME) koja je omela dži-pi-es signale.
Uglavnom, do sada nije zabeleženo da je Sunce proizvelo superbaklju koja bi mogla da uništi sav život na Zemlji. Čak ni najsnažnija geomagnetska oluja u zabeleženoj istoriji - Karingtonov događaj iz 1859. godine - nije imala značajan uticaj na zdravlje ljudi ili drugih bića.
Veštačka inteligencija u službi predviđanja
„Kakve bi baklje morale da budu da bi izbrisale sav život na Zemlji? Ne znam odgovor na to pitanje, ali do sada nismo zabeležili ni jedan solarni događaj koji je dovoljno velik i snažan da utiče na zdravlje ljudi“, rekao je Dag Biseker iz američke Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA).
Dakle, najgore što može da se dogodi jeste da nekoliko sati nemamo struje ili interneta. Ali, i tako nešto može da prouzrokuje određen nivo kolapsa. Stručnjaci su stoga istrenirali veštačku inteligenciju (model su nazvali DAGGER) kako bi mogla da predvidi jačinu i smer solarne oluje za manje od jedne sekunde i da izračuna gde bi tačno mogla da napravi najviše štete.
Prethodni modeli predviđanja koristili su veštačku inteligenciju za izradu lokalnih geomagnetskih prognoza za određene lokacije na Zemlji. Drugi modeli, koji nisu koristili AI, dali su globalna predviđanja koja nisu bila previše pravovremena.
Stoga ovakav kombinovan nivo predviđanja koji se može primeniti na celu planetu čini DAGGER značajnim korakom napred u predviđanju i pravovremenoj reakciji na potencijalne opasnosti od solarnih oluja.
