Turska izašla iz „kratkih pantalona“: Ceo Zapad nije uspeo da sruši Erdogana – bar za sada /video/
16:28 15.05.2023 (Osveženo: 16:44 15.05.2023)
© Sputnik / STR
Pratite nas
Iako veruju u pobedu Erdogana u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj, naši sagovornici smatraju da bi i Kiličdaroglu, u slučaju trijumfa, morao da zadrži sadašnju politiku - odnos sa Rusijom stavio bi u okvir prihvatljiv za SAD, a pitanje je i da li bi uveo sankcije jer je Turska zemlja koja vodi računa o svojim interesima i nikad ih ne žrtvuje.
Turska ide u drugi krug izbora nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan na glasanju ostvario bolji rezultat od onih koje su predviđale ankete i ima značajnu prednost nad svojim suparnikom, ali nedovoljnu za pobedu u prvom krugu. Ni Redžep Tajip Erdogan ni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu nisu dobili 50 posto i ponovo će se suočiti 28. maja.
Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije ocenjuje za Sputnjik da je drugi krug bio očekivan ali i da je Erdogan ipak sve iznenadio brojkom od blizu 50 odsto.
„Erdogan je ostvario mnogo više nego što su mu pripisivale ankete ali one često, baš u Turskoj, umeju da podbace. Jer, ne obuhvataju mnogo grupa ljudi kao što su dijaspora, one koji rade u državnoj birokratiji, nacionaliste, mladei penzionere“, objašnjava Peović.
Ceo Zapad protiv Erdogana
Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije i ambasador u Ankari Vladislav Jovanović smatra da iako su mu pridavali veliku ulogu, američki predsednik Džozef Bajden nije imao uticaj na izbore u Turskoj, a ceo Zapad je izražavao nezadovoljstvo prema sve samostalnijoj spoljnoj politici aktuelnog turskog predsednika.
„Erdogan je zaslužan za mnoge stvari – reafirmisao je Tursku kao modernu zemlju, potkresao je krila ataturkizmu i vojsci koja je prisvojila pravo da bude čuvar Ataturkovih ideja i proširio i osigurao prostor za politiku da deluje nezavisno od udara vojske koji su bili veoma učestali. On je tako učinio uslugu Turskoj, jer ju je preveo iz stadijuma neizvesnosti u stadijum političke borbe. Erdogan je ušao u ove izbore sa rezultatima koji prijaju turskom individualnom i nacionalnom samoljublju, jer je Turska konačno izašla iz “kratkih pantalonica” i afirmisala se kao regionalna sila koja ume da kaže NE prvoj sili sveta i da pretvori dojučerašnjeg neprijatelja Rusiju u bilateralnog saveznika”, kaže Jovanović.
Kompromitujući Rusiju, kompromituju Erdogana
Ipak, naš sagovornik naglašava da se s druge strane, Erdoganu dogodilo ono što je neupitno, a to je da vlast stari, da se haba, pa čak i ako je uspešan do kraja, jer želje za osveženjem uvek postoje. Postavlja se pitanje, kaže Jovanović, da li će Erdogan uoči drugog kruga da „izvuče nekog zeca iz rukava“ i da na neki način ponovo pothrani nade i očekivanja Turaka od njegovog kontinuiteta. „Neizvesnost jeste velika, jer podrška, vidljiva i nevidljiva, koju će njegov protivkandidat dobiti od Zapada, raste neprekidno i verovatno će to povezati sa stalnim nastojanjem za daljom kompromitacijom Rusije kao međunarodnog činioca, a time i Tursku koja se navodno našla u lošem društvu“, ocenjuje on.
Kemal Kiličdaroglu obraća se pristalicama posle predsedničkih izbora u Turskoj
© Sputnik / STR
Nikada aktuelni turski predsednik, kaže Jovanović, nije dovodio u pitanje ostanak te zemlje u NATO, naprotiv, Erdogan nije želeo da bude samo puki broj ili kao što su nekada natovci govorili, da Turska ne treba da bude „isturena karaula prema istoku“, već partner sa samostalnim interesima koje će Alijansa morati da uvažava.
To će, uveren je nekadašnji šef diplomatije, karakterisati odnose Ankare sa Zapadom čak i ako pobedi Kemal Kiličdaroglu.
„Kliličdarogluove izjave o lojalnosti NATO-u date su samo u smislu izborne podrške, jer bilo kakav nadzor nad Turskom nije popularan. On će morati da se pomiri sa činjenicom da Turska nije ista kao pre 20 godina već da je samostalna regionalna sila, a da je Alijansa samo jedan od oslonaca i to uslovne prirode”.
Jovanović veruje u Erdoganovu pobedu u drugom krugu, a u slučaju eventualne pobede Kiličdaroglu bi morao da zadrži dosadašnju zvaničnu tursku politiku:
„Morao bi nešto od toga da zadrži, čak i odnos sa Rusijom samo bi ih vratio u okvir koji bi bio prihvatljiv za Ameriku. Vojnu saradnju ne bi menjao ali ne bi je ni produbljivao. Ne bi previše pomogao Rusiji da izađe iz izolacije kao što je hab za naftu, a pitanje je i da li bi uveo sankcije, jer je to kontraproduktivno i za samu Tursku. Ona je primer zemlje koja veoma vodi računa o svojim interesima i nikada ih ne žrtvuje za neku veliku ideju”, naglasio je nekadašnji šef diplomatije.
Erdogan nudi rešenja, protivnik ćuti
Kao jedno od presudnih pitanja vezanih za ove izbore jeste i ekonomska kriza koja je pogodila Tursku. Lošu vest da je inflacija gotovo 60 odsto ne može da anulira vest da je otkriven gas u Crnom moru.
Peović naglašava da Erdogan ima lek za ovu situaciju, jer je već dva puta prolazio slično, samo što se prethodnih puta to nije dešavalo u svitanje izbora.
„On je podizao kamatne stope po kojima se zadužuje država, a to znači da se povlačio novac sa tržišta što je najviše pogađalo siromašne. Zbog toga on danas traži inovativna rešenja i niko ne može da pretpostavi kakav će biti rezultat. Ono što je, međutim, jasno vidljivo jeste da se Kiličdaroglu ne izjašnjava po tom pitanju. Politički program opozicije je na 250 strana i pun je nejasnoća, jer su se spojili islamisti, liberali, prokurdi, nacionalisti. I jedino čemu on može da se nada jeste da postigne neki spasonosni aranžman sa Zapadom”, rekao je naš sagovornik.
Koga će podržati Sinan Ogan?
Uoči drugog kruga postavlja se pitanje kome će trećeplasirani Sinan Ogan pružiti podršku u drugom krugu s obzirom na činjenicu da je u prvom dobio 5,2 odsto podrške birača. Peović, međutim, smatra da se on neće ni oglašavati.
„Sinan Ogan je poreklom iz Azerbejdžana i igra na pantursku ulogu ali i predvodi antimigrantsku koaliciju pa mu samim tim ne odgovara ni jedan ni drugi kandidat. Veliko pitanje je na koga će igrati ali s obzirom na činjenicu da on ima intelektualnu karijeru, na čelu je Turskog instituta za spoljnu politiku možda preskoči izjašnjavanje o podršci jednom od dvojice kandidata”, smatra Peović.
Istovremeno, na parlamentarnim izborima borile su se 24 stranke i 151 nezavisni kandidat. Prema poslednjim podacima, Erdoganova Stranka pravde i razvoja osvojila je 35,4 odsto glasova, dok je Kiličdarogluova Republikanska narodna stranka osvojila 25,4 procenata.
Prema mišljenju naših sagovornika zbog ovakvih rezultata ne isključuju blagu prednost u korist Erdogana iz čisto psiholoških razloga kao ni stvaranje takozvane mešovite Vlade.
Anketa
Ko će pobediti u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj?
