https://lat.sputnikportal.rs/20230514/katastrofa-bez-presedana-upozorenje-iz-rusije-ispod-amerike-je-kataklizmicna-bomba--1155396856.html
„Katastrofa bez presedana“: Upozorenje iz Rusije, ispod Amerike je „kataklizmična bomba“
„Katastrofa bez presedana“: Upozorenje iz Rusije, ispod Amerike je „kataklizmična bomba“
Sputnik Srbija
U Moskvi su podsetili Sjedinjene Američke Države da postoji opasnost od erupcije supervulkana Jelouston. Otkrivamo koja je verovatnoća da će doći do kataklizme... 14.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-14T11:30+0200
2023-05-14T11:30+0200
2023-05-14T11:30+0200
svet
svet
vulkan
sad
erupcija vulkana
jeloustoun
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/04/1150429163_0:84:1600:984_1920x0_80_0_0_132559e826007158a0bc432470ee3f25.jpg
Pepeo će prekriti AmerikuU slučaju da se Jeloustoun probudi to će biti „katastrofa bez presedana“, rekao je u intervjuu sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev. Prema podacima naučnika, veoma neobičan vulkan može da isprovocira glabolnu kataklizmu, kako se već desilo nekoliko puta.Jelouston je dolina, bogata gejzerima i izvorima sa vrelom vodom, postala je prvi nacionali park na svetu još u XIX veku. Početkom 2000-ih godina u dokumentarnom filmu Ruskih vazduhoplovnih snaga o Jelostounu se prvi put pojavila reč „supervulkan“. Od tada su taj termin počeli da koriste u naučnim publikacijama. Nema opšte prihvaćenih definicija reči supervulkan, ta reč se najviše odnosi na geološke tvorevine, koje mogu nastati usled erupcija od osam bodova prema Indeksu eksplozivnosti vulkana (VEI).Skala je formirana prema proceni količne pepelea i visine stuba pepela. Poslednja od tri poznate super-erupcije Jeloustouna, koja se dogodila pre 640 hiljada godina, dovela je do izbacivanja oko hiljadu kubnih kilometara materijala. Sloj pepela prekrio je značajan deo današnje američke teritorijePoređenja radi - vulkan Tambora čija je erupcija postala jedna od najvećih u celokupnoj istoriji istraživanja, tokom 1815. godine je izbacio 150-180 kubnih kilometara materijala i na taj način dobio sedam poena po Indeksu eksplozivnosti vulkana. To je bilo dovoljno da u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi nastupi godina bez leta, zbog vulkanskog pepela je došlo do globalne hladnoće. Smatra se da je on izazvao i pandemiju kolere.Još jedna osobina supervulkana je odsustvo konusa, koji su karakteristični za strato vulkane kao što su Fidži, Kilimandžaro ili Ključevskaja sopka. Jelostoun je teritorija sa malim brežuljcima i okružena je planinama.Posle otkrivanja Jelostouna je pronađeno još nekoliko sličnih geoloških struktura. Danas je poznato oko 20 supervulkana, a većina se nalazi u Severnoj i Južnoj Americi.Da li je Hartlend bezbedan?U slučaju da dođe do erupcije osnovni udar će podneti kontinentalni deo SAD. Teško je da se prognozira potencijalna šteta. Jedni prognoziraju da će štetu pretrpeti trećina stanovništva zemlje, a drugi smatraju da bi erupcija uništila celokupan život na planeti.Masa supervulkana nije tečna lava, već oblaci vrelih gasova i pepela sastavljeni od malih staklenih čestica. Oni su i glavna pretnja organizmima.Naučnici se slažu da će vulkanska erupcija imati globalni efekat. U atmosferu dolazi velika količina sumpor-dioksida, koji efikasno reflektuje sunčevu svetlost. To će dovesti do hlađenja koje će najverovatnije uticati na celu planetu. Ostale moguće posledice su kisele kiše, snažni zemljotresi, kao i erupcije drugih vulkana izazvane lančanom reakcijom.Patrušev u intervjuu primećuje da bi takozvani Hartlend koji se nalazi u severoistočnom delu Evroazije, koji približno odgovara teritoriji bivšeg SSSR-a, može manje da strada. Prema naučnicima, logično je pretpostaviti da što je region dalje od mesta erupcije, šteta je slabija. Međutim, nemoguće je predvideti koji će delovi planete „pobediti“ u globalnoj katastrofi.Kako zaustaviti supervulkan?Jelostoun ima erupcije svakih 725 hiljada godina. Na osnovu toga, do sledećeg događaja ostaje još sto hiljada godina. Međutim, vulkani tako „ne rade“. Super-erupcije su u principu retke, a u onim sistemima u kojima se javljaju više puta, vremenski intervali su neravnomerno raspoređeni, napominje Geološki zavod SAD (USGS).U magmi deo supstanci ima čvrst oblik, a deo je rastopljen. Što je veći udeo tečne magme, verovatnija je predstojeća erupcija. Geolozi procenjuju da će Jelostoun biti spreman da eruptira kada 35 do 50 odsto mase bude tekućina.Donedavno se smatralo da je taj pokazatelj u magmi Jelostouna danas između pet i petnaest odsto. Međutim, istraživanje iz 2022. godine je otkrilo drugačije podatke - od 16 do 20 odsto. To ne znači da se količina rastopljene magme povećava, naprednije naučne metode i instrumenti omogućavaju da se dobiju preciznije informacije.Sada USGS procenjuje da je godišnja verovatnoća super-erupcija Jelostouna oko jedan prema 730 hiljada. Vulkan se stalno posmatra, a njegovi geološki procesi se posmatraju čak iz kosmosa. I najsavremeniji aparati ne daju sigurne podatke da se super-erupcija neće dogoditi dok smo živi. Naučnici sada razrađuju metode kojima bi se zaustavila pretnja od erupcije.NASA eksperti su 2018. godine predložili da se probuši bunar u vulkanu na deset kilometara. Voda koja ulazi kroz njega hladi magmu, a para se može koristiti za rad geotermalne elektrane. Međutim, bušenje do te dubine je izuzetno složena i skupa tehnologija.Drugi potencijalni način zaštite od super-erupcija je moguć ako se supervulkanu dozvoli da se oslobodi napetosti kontrolisanim eksplozijama.Međutim, još je daleko do tog trenutka da se upotrebi tehnologija za upravljanje supervulkanima.
https://lat.sputnikportal.rs/20230430/pecurka-ili-sladoled-erupcija-vulkana-snimljena-iz-svemira-video-1154981722.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, vulkan, sad, erupcija vulkana, jeloustoun
svet, vulkan, sad, erupcija vulkana, jeloustoun
„Katastrofa bez presedana“: Upozorenje iz Rusije, ispod Amerike je „kataklizmična bomba“
U Moskvi su podsetili Sjedinjene Američke Države da postoji opasnost od erupcije supervulkana Jelouston. Otkrivamo koja je verovatnoća da će doći do kataklizme i kakve su sve moguće posledice?
Pepeo će prekriti Ameriku
U slučaju da se Jeloustoun probudi to će biti „katastrofa bez presedana“, rekao je u intervjuu sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev. Prema podacima naučnika, veoma neobičan vulkan može da isprovocira glabolnu kataklizmu, kako se već desilo nekoliko puta.
Jelouston je dolina, bogata gejzerima i izvorima sa vrelom vodom, postala je prvi nacionali park na svetu još u XIX veku.
Početkom 2000-ih godina u dokumentarnom filmu Ruskih vazduhoplovnih snaga o Jelostounu se prvi put pojavila reč „supervulkan“. Od tada su taj termin počeli da koriste u naučnim publikacijama. Nema opšte prihvaćenih definicija reči supervulkan, ta reč se najviše odnosi na geološke tvorevine, koje mogu nastati usled erupcija od osam bodova prema Indeksu eksplozivnosti vulkana (VEI).
Skala je formirana prema proceni količne pepelea i visine stuba pepela. Poslednja od tri poznate super-erupcije Jeloustouna, koja se dogodila pre 640 hiljada godina, dovela je do izbacivanja oko hiljadu kubnih kilometara materijala. Sloj pepela prekrio je značajan deo današnje američke teritorije
Poređenja radi - vulkan Tambora čija je erupcija postala jedna od najvećih u celokupnoj istoriji istraživanja, tokom 1815. godine je izbacio 150-180 kubnih kilometara materijala i na taj način dobio sedam poena po Indeksu eksplozivnosti vulkana. To je bilo dovoljno da u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi nastupi godina bez leta, zbog vulkanskog pepela je došlo do globalne hladnoće. Smatra se da je on izazvao i pandemiju kolere.
Još jedna osobina supervulkana je odsustvo konusa, koji su karakteristični za strato vulkane kao što su Fidži, Kilimandžaro ili Ključevskaja sopka. Jelostoun je teritorija sa malim brežuljcima i okružena je planinama.
Posle otkrivanja Jelostouna je pronađeno još nekoliko sličnih geoloških struktura. Danas je poznato oko 20 supervulkana, a većina se nalazi u Severnoj i Južnoj Americi.
Da li je Hartlend bezbedan?
U slučaju da dođe do erupcije osnovni udar će podneti kontinentalni deo SAD. Teško je da se prognozira potencijalna šteta. Jedni prognoziraju da će štetu pretrpeti trećina stanovništva zemlje, a drugi smatraju da bi erupcija uništila celokupan život na planeti.
Masa supervulkana nije tečna lava, već oblaci vrelih gasova i pepela sastavljeni od malih staklenih čestica. Oni su i glavna pretnja organizmima.
Naučnici se slažu da će vulkanska erupcija imati globalni efekat. U atmosferu dolazi velika količina sumpor-dioksida, koji efikasno reflektuje sunčevu svetlost. To će dovesti do hlađenja koje će najverovatnije uticati na celu planetu. Ostale moguće posledice su kisele kiše, snažni zemljotresi, kao i erupcije drugih vulkana izazvane lančanom reakcijom.
Patrušev u intervjuu primećuje da bi takozvani Hartlend koji se nalazi u severoistočnom delu Evroazije, koji približno odgovara teritoriji bivšeg SSSR-a, može manje da strada. Prema naučnicima, logično je pretpostaviti da što je region dalje od mesta erupcije, šteta je slabija. Međutim, nemoguće je predvideti koji će delovi planete „pobediti“ u globalnoj katastrofi.
Kako zaustaviti supervulkan?
Jelostoun ima erupcije svakih 725 hiljada godina. Na osnovu toga, do sledećeg događaja ostaje još sto hiljada godina. Međutim, vulkani tako „ne rade“. Super-erupcije su u principu retke, a u onim sistemima u kojima se javljaju više puta, vremenski intervali su neravnomerno raspoređeni, napominje Geološki zavod SAD (USGS).
U magmi deo supstanci ima čvrst oblik, a deo je rastopljen. Što je veći udeo tečne magme, verovatnija je predstojeća erupcija. Geolozi procenjuju da će Jelostoun biti spreman da eruptira kada 35 do 50 odsto mase bude tekućina.
Donedavno se smatralo da je taj pokazatelj u magmi Jelostouna danas između pet i petnaest odsto. Međutim, istraživanje iz 2022. godine je otkrilo drugačije podatke - od 16 do 20 odsto. To ne znači da se količina rastopljene magme povećava, naprednije naučne metode i instrumenti omogućavaju da se dobiju preciznije informacije.
Sada USGS procenjuje da je godišnja verovatnoća super-erupcija Jelostouna oko jedan prema 730 hiljada. Vulkan se stalno posmatra, a njegovi geološki procesi se posmatraju čak iz kosmosa. I najsavremeniji aparati ne daju sigurne podatke da se super-erupcija neće dogoditi dok smo živi. Naučnici sada razrađuju metode kojima bi se zaustavila pretnja od erupcije.
NASA eksperti su 2018. godine predložili da se probuši bunar u vulkanu na deset kilometara. Voda koja ulazi kroz njega hladi magmu, a para se može koristiti za rad geotermalne elektrane. Međutim, bušenje do te dubine je izuzetno složena i skupa tehnologija.
Drugi potencijalni način zaštite od super-erupcija je moguć ako se supervulkanu dozvoli da se oslobodi napetosti kontrolisanim eksplozijama.
„Da bi se to uradilo potrebno je izvršiti eksploziju na dubini od tri do pet kilometara i to smo već radili. Po analogiji sa lavinama: ako se u planinama nakupilo mnogo snega, mnogo je teže naterati ga da se ne spušta nego izazvati kontrolisani pad“, rekao je fizičar, vulkanolog, osnivač Muzeja vulkana na Kamčatki „Vulkanarium“ Sergej Samojlenko u razgovoru za Sputnjik.
Međutim, još je daleko do tog trenutka da se upotrebi tehnologija za upravljanje supervulkanima.
