https://lat.sputnikportal.rs/20230508/nemacka-je-lagala-tursku-objavljeni-tajni-dokumenti-1155334721.html
„Nemačka je lagala Tursku“: Objavljeni tajni dokumenti
„Nemačka je lagala Tursku“: Objavljeni tajni dokumenti
Sputnik Srbija
Vlada bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola lagala je Tursku o tome kako Berlin želi da podrži članstvo te zemlje u Evropskoj uniji, otkriveno je u poverljivim... 08.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-08T16:06+0200
2023-05-08T16:06+0200
2023-05-08T16:06+0200
svet
svet
svet – politika
nemačka
turska
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111271/09/1112710992_259:0:4872:2595_1920x0_80_0_0_1e558296ad0521f467c0041d13037a1e.jpg
Izvodi iz deklasifikovanih dokumenata nemačkog ministarstva spoljnih poslova, koji pokazuju politiku Kolove vlade prema Turskoj devedesetih godina 20. veka, objavljeni su u nedeljniku „Špigl“.Prema dokumentu koji nosi datum 13. jul 1992, nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel rekao je svom turskom kolegi Hikmetu Četinu, tokom posete Ankari, da će Nemačka podržati puno članstvo Turske u EU, koja se tada zvala Evropska zajednica.Kinkel je pokušao da uveri turskog kolegu kako su utisci da Zapadna Evropa ne želi Tursku u evropskom klubu pogrešni, i podvukao je da će Berlin podržati Ankaru u njenom cilju da postane punopravni član Evropske zajednice, navodi se u dokumentima.Međutim, tri dana kasnije, bivši kancelar Helmut Kol rekao je norveškoj premijerki Gro Harlem Bruntland, tokom posete Oslu, da je nemačka vlada pod velikim pritiskom Turske da podrži punopravno članstvo te države, ali da je on protiv toga, te da „Turska ne može postati član evropskog kluba jer pripada potpuno drugoj dimenziji“.Takođe, petog novembra 1992. godine, Kol je rekao tadašnjoj premijerki Poljske Hani Suhotskoj da je „punopravno članstvo Turske u Evropskoj zajednici nezamislivo iz nemačke perspektive“, navodi se u dokumentima. Kol je partijskim drugovima rekao i da „nije naučio na časovima geografije da Anadolija pripada Evropi“, stoji u dokumentima.Helmut Kol bio je nemački kancelar sa najdužim stažom i vodio je zemlju 16 godina, od 1982. do 1998. godine. Njegova Hrišćanska demokratska unija (CDU) dugo se protivila perspektivi punopravnog članstva, a favorizovala je specijalne odnose između EU i Turske.Ankara je podnela zahtev za članstvo još 1987. godine, a evropski lideri su se 1999. godine saglasili da Turska ima pravo da se priključi EU.Pregovori o pristupanju EU i Ankare počeli su 2005, ali su zaustavljeni 2007. zbog kiparskog pitanja i protivljenja nekoliko država članica EU.
https://lat.sputnikportal.rs/20230309/dacic-o-prosirenju-eu-pregovarac-turske-verovatno-je-vec-umro-nadam-se-da-cu-ja-biti-bolje-srece-1152134016.html
nemačka
turska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, nemačka, turska, evropska unija (eu)
svet, svet – politika, nemačka, turska, evropska unija (eu)
„Nemačka je lagala Tursku“: Objavljeni tajni dokumenti
Vlada bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola lagala je Tursku o tome kako Berlin želi da podrži članstvo te zemlje u Evropskoj uniji, otkriveno je u poverljivim dokumentima koji su objavljeni.
Izvodi iz deklasifikovanih dokumenata nemačkog ministarstva spoljnih poslova, koji pokazuju politiku Kolove vlade prema
Turskoj devedesetih godina 20. veka,
objavljeni su u nedeljniku „Špigl“.
Prema dokumentu koji nosi datum 13. jul 1992, nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel rekao je svom turskom kolegi Hikmetu Četinu, tokom posete Ankari, da će Nemačka podržati puno članstvo Turske u EU, koja se tada zvala Evropska zajednica.
Kinkel je pokušao da uveri turskog kolegu kako su utisci da Zapadna Evropa ne želi Tursku u evropskom klubu pogrešni, i podvukao je da će Berlin podržati Ankaru u njenom cilju da postane punopravni član Evropske zajednice, navodi se u dokumentima.
Međutim, tri dana kasnije, bivši kancelar Helmut Kol rekao je norveškoj premijerki Gro Harlem Bruntland, tokom posete Oslu, da je nemačka vlada pod velikim pritiskom Turske da podrži punopravno članstvo te države, ali da je on protiv toga, te da „Turska ne može postati član evropskog kluba jer pripada potpuno drugoj dimenziji“.
Takođe, petog novembra 1992. godine, Kol je rekao tadašnjoj premijerki Poljske Hani Suhotskoj da je „punopravno članstvo Turske u Evropskoj zajednici nezamislivo iz nemačke perspektive“, navodi se u dokumentima. Kol je partijskim drugovima rekao i da „nije naučio na časovima geografije da Anadolija pripada Evropi“, stoji u dokumentima.
Helmut Kol bio je nemački kancelar sa najdužim stažom i vodio je zemlju 16 godina, od 1982. do 1998. godine. Njegova Hrišćanska demokratska unija (CDU) dugo se protivila perspektivi punopravnog članstva, a favorizovala je specijalne odnose između EU i Turske.
Ankara je podnela zahtev za članstvo još 1987. godine, a evropski lideri su se 1999. godine saglasili da Turska ima pravo da se priključi EU.
Pregovori o pristupanju EU i Ankare počeli su 2005, ali su zaustavljeni 2007. zbog kiparskog pitanja i protivljenja nekoliko država članica EU.
