https://lat.sputnikportal.rs/20230507/kako-smo-dozvolili-da-nam-se-ovo-desi-video-1155217376.html
Kako smo dozvolili da nam se ovo desi? /video/
Kako smo dozvolili da nam se ovo desi? /video/
Sputnik Srbija
Ovo je kulturni fenomen užasan i tragičan, naročito za naše društvo, budući da nismo imali neku seriju sličnih stvari, da je to na neki način standard. Ali šta... 07.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-07T10:47+0200
2023-05-07T10:47+0200
2023-05-07T10:47+0200
društvo
srbija – društvo
društvo
analize i mišljenja
sputnjik intervju
masovna pucnjava u oš „vladislav ribnikar“ u beogradu
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/04/1155146260_0:0:1128:636_1920x0_80_0_0_678a95447814406017f237e526060d98.jpg
Ovako za Sputnjik sociolog kulture prof. dr Zorica Tomić odgovara na pitanje koje od srede ujutru stoji pred svakim od nas: šta nam se to dogodilo i kako smo dozvolili da nam se ovo desi.„Čini mi se da je ovo sada trenutak koji nedvosmisleno pokazuje da je ispred svih nas danas jedan horizont na kome se nalazi neka vrsta pustinje ljudskosti, pustinje smisla i pustinje vrednosti“.Pitanja na koja još niko nema odgovore, od trenutka kada je jedan trinaestogodišnji dečak ušao u školu koju inače pohađa i očevim pištoljem usmrtio devetoro, a ranio šestoro. Na tu zanemelost i muk, nedugo potom, nadovezala se nova vest o teškom zločinu koji se dogodio u Mladenovcu.Globalizacija, haos i teška kriza vrednosti„Ovo je dobilo radikalne razmere. Oba događaja, i ovo u školi u Beogradu i ovo u Mladenovcu predstavljaju samo epitom nečega u čemu se svet kuva već izvesno vreme, koje je potpuno sada transparentno i jasno, a to je – kriza. Pre svega teška kriza vrednosti, ona ide otuda što je globalizacija donela jednu vrstu unifikacije sveta po narativima, načinu na koji je moguće percipirati stvarnost, uvela je novi rečnik i na izvestan način nas obavezuje da tu novu stvarnost prihvatimo bez pobune. Odakle to ide? To ide iz činjenice da živimo u doba entropije i taj haos je prvi u onome što nazivamo informacijama. Danas više nije pitanje kako stići do informacija nego šta sa njima da uradimo. A šta ćemo da radimo sa informacijama zavisi isključivo od onoga što čini temelj svakog društva - a to je obrazovanje. Da bismo znali šta da radimo sa informacijama, naš obrazovni sistem, ne samo škola ili univerziteti, nego ta matrica koju nudimo drugima i koja predstavlja naš orijentir očigledno da je destabilizovana“, naglašava Zorica Tomić.Poništene i ideje i pravilaZa Zorana Hamovića, glavnog urednika u izdavačkoj kući Klio ovi tragični događaji svedoče da smo došli do one tačke u kojoj je jasan veliki antropološki poraz svih nas zato što su naše ideje na neki način poništene:Na pitanje, kakvo je stanje našeg kolektivnog mentalnog zdravlja, psiholog Snežana Ristić odgovara da se u obzir mora uzeti ono što nas je snašlo 2019, od trenutka kada je krenula korona.Od pandemije izgubljeni, uplašeni, zbunjeni„Tada je strah polako ušao i počela sam da primećujem kako počinje da se menja uobičajeni i uspostavlja potpuno nov način reagovanja, socijalizacije, komunikacije, i ono što je poražavajuće – da se događa odsustvo empatije. U lošem smo stanju, izgubljeni smo, uplašeni i ono što je nama bilo davno i teško i negde daleko, smrt kao varijanta počinje da biva svakodnevica. Počinjemo da ne pravimo više razliku da li gledamo neki američki film ili se to dešava iza našeg ćoška. Ono što meni sve vreme u ovoj tragediji smeta, to je pitanje nekog elitizma, neke distinkcije između bogatih i siromašnih, neke razlike kome to može da se desi, kome to ne može da se desi. Da otprilike socijalni status i profesionalno iskustvo i zanimanje daju unapred neko pravo da greh bude manji ili veći. Jako velika količina zbunjenosti vlada među svima nama i čini mi se da nemamo odgovor ni na jedno pitanje. Vrtimo u krug neke teoretske stvari i ne znamo šta da radimo. Šta da radimo sa osećanjem krivice i griže savesti sve one dece koja su ostala živa? To nam je jako veliki zadatak i veliki problem – kako razusloviti njihovo osećanje krivice da su na bilo koji način odgovorni i krivi za ono što se desilo dečaku koji je to uradio ili toj deci koja to nisu.“
https://lat.sputnikportal.rs/20230507/treci-dan-zalosti-srbija-tuguje-i-ispraca-stradale-1155286835.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
srbija – društvo, društvo, analize i mišljenja, sputnjik intervju, masovna pucnjava u oš „vladislav ribnikar“ u beogradu
srbija – društvo, društvo, analize i mišljenja, sputnjik intervju, masovna pucnjava u oš „vladislav ribnikar“ u beogradu
Kako smo dozvolili da nam se ovo desi? /video/
Ovo je kulturni fenomen užasan i tragičan, naročito za naše društvo, budući da nismo imali neku seriju sličnih stvari, da je to na neki način standard. Ali šta nam sada ovo govori? Da ljudi pucaju po različitim šavovima i da se – saglasno s tim opštim trendovima, pokazuje, da na horizontu ne da su urušene vrednosti, nego nažalost - nema nijedne.
Ovako za Sputnjik sociolog kulture prof. dr Zorica Tomić odgovara na pitanje koje od srede ujutru stoji pred svakim od nas: šta nam se to dogodilo i kako smo dozvolili da nam se ovo desi.
„Čini mi se da je ovo sada trenutak koji nedvosmisleno pokazuje da je ispred svih nas danas jedan horizont na kome se nalazi neka vrsta pustinje ljudskosti, pustinje smisla i pustinje vrednosti“.
Pitanja na koja još niko nema odgovore, od trenutka kada je jedan trinaestogodišnji dečak ušao u školu koju inače pohađa i očevim pištoljem usmrtio devetoro, a ranio šestoro. Na tu zanemelost i muk, nedugo potom, nadovezala se nova vest o teškom zločinu koji se dogodio u Mladenovcu.
Globalizacija, haos i teška kriza vrednosti
„Ovo je dobilo radikalne razmere. Oba događaja, i ovo u školi u Beogradu i ovo u Mladenovcu predstavljaju samo epitom nečega u čemu se svet kuva već izvesno vreme, koje je potpuno sada transparentno i jasno, a to je – kriza. Pre svega teška kriza vrednosti, ona ide otuda što je globalizacija donela jednu vrstu unifikacije sveta po narativima, načinu na koji je moguće percipirati stvarnost, uvela je novi rečnik i na izvestan način nas obavezuje da tu novu stvarnost prihvatimo bez pobune. Odakle to ide? To ide iz činjenice da živimo u doba entropije i taj haos je prvi u onome što nazivamo informacijama. Danas više nije pitanje kako stići do informacija nego šta sa njima da uradimo. A šta ćemo da radimo sa informacijama zavisi isključivo od onoga što čini temelj svakog društva - a to je obrazovanje. Da bismo znali šta da radimo sa informacijama, naš obrazovni sistem, ne samo škola ili univerziteti, nego ta matrica koju nudimo drugima i koja predstavlja naš orijentir očigledno da je destabilizovana“, naglašava Zorica Tomić.
Poništene i ideje i pravila
Za Zorana Hamovića, glavnog urednika u izdavačkoj kući Klio ovi tragični događaji svedoče da smo došli do one tačke u kojoj je jasan veliki antropološki poraz svih nas zato što su naše ideje na neki način poništene:
„Kontekst uvek određuje vrednost, a kontekst koji je načinjen je onaj koji apsolutno razara sva prethodno stvorena pravila koja mi više nismo u stanju da poštujemo, čak i ona koja smo sami sebi postavili. Škola je odustala od sebe. To je možda najkraće što se može reći, kao i sve druge institucije koje bivaju deprofesionalizovane, što će reći da prestaje da funkcioniše profesionalna etika i odgovornost prema predmetu rada. Deca nisu napuštena. Kada kažemo, a vrlo lako potežemo za tim argumentom – da ne postoji sistem – čini mi se da, ipak, grešimo. Sistem postoji, ali mnoge stvari se nedovoljno poštuju, a ja ću se složiti i sa tim da mi ne moramo sve poštovati, ali moramo da ponudimo nova rešenja. Svako društvo je živ organizam i dolazi u poziciju da promene može da vodi i usmerava ka onome što je bolje ili može da odustane od te ideje i da se vraća neprekidno u lošu prošlost.“
Na pitanje, kakvo je stanje našeg kolektivnog mentalnog zdravlja, psiholog Snežana Ristić odgovara da se u obzir mora uzeti ono što nas je snašlo 2019, od trenutka kada je krenula korona.
Od pandemije izgubljeni, uplašeni, zbunjeni
„Tada je strah polako ušao i počela sam da primećujem kako počinje da se menja uobičajeni i uspostavlja potpuno nov način reagovanja, socijalizacije, komunikacije, i ono što je poražavajuće – da se događa odsustvo empatije. U lošem smo stanju, izgubljeni smo, uplašeni i ono što je nama bilo davno i teško i negde daleko, smrt kao varijanta počinje da biva svakodnevica. Počinjemo da ne pravimo više razliku da li gledamo neki američki film ili se to dešava iza našeg ćoška. Ono što meni sve vreme u ovoj tragediji smeta, to je pitanje nekog elitizma, neke distinkcije između bogatih i siromašnih, neke razlike kome to može da se desi, kome to ne može da se desi. Da otprilike socijalni status i profesionalno iskustvo i zanimanje daju unapred neko pravo da greh bude manji ili veći. Jako velika količina zbunjenosti vlada među svima nama i čini mi se da nemamo odgovor ni na jedno pitanje. Vrtimo u krug neke teoretske stvari i ne znamo šta da radimo. Šta da radimo sa osećanjem krivice i griže savesti sve one dece koja su ostala živa? To nam je jako veliki zadatak i veliki problem – kako razusloviti njihovo osećanje krivice da su na bilo koji način odgovorni i krivi za ono što se desilo dečaku koji je to uradio ili toj deci koja to nisu.“
